Hyvää Itsenäisyyspäivää Suomi

Danas je 6. decembar 2012. godine, Dan nezavisnosti Finske odnosno 95.-godišnjica proglašenja nezavisnosti ove prelepe zemlje ponoćnog sunca. Finci izuzetno poštuju ovaj dan, od onih najmlađih pa do veterana. Kultura, istorija i vaspitanje usadili su im taj nacionalni duh i identitet na koji su izuzetno ponosni.

Na ovaj dan se u svakom finskom domu, pale dve sveće u boji nacionalne zastave sa zastavom Finske između njih, a prave se i kolači ukrašeni u skladu sa praznikom.

Inače, Finska  je bila pod Švedskom od 18. veka pa sve do kraja Finskog rata,  do septembra 1809. godine. Za vreme dok je bila pod Švedskom, Finska je bila samo pokrajina, a ne entitet. Finski  rat  između Švedske i Rusije, koji je imao za cilj prisvajanje Finske, trajao je 19 meseci, a počeo je februara 1808, kada  je Rusija zauzela grad Hammenlinnu, bez objave rata, za koji švedski kralj nije bio spreman. U martu iste godine, Rusi zauzimaju i gradove Kuopio, Tampere, Hanko, Helsinki i druge.Nakon toga novi švedski komandant kreće  u kontranapad i zaustavlja rusku ofanzivu. Rusi, isterani iz ovog dela Finske, kreću na gradove Pori i Mikkeli. Tada  ruska vojska dobija pojačanje, a Šveđani bivaju sve više oslabljeni jer su istovremeno ratovali i sa Francuskom i sa Danskom.

Vremenom su Rusi sve više osvajali Finsku, a Šveđani su morali da se brane od Danske, pa je u proleće 1809. švedski kralj Gustav VI, svrgnut sa čela i optužen za gubitak Finske, a na njegovo mesto je došao Karl XIII. Sporazumom od septembra 1809. Švedska je predala Rusima celu Finsku i  Finska tada postaje deo Rusije, pod nazivom, Veliko Vojvodstvo Finske, koje je bilo autonomno, ali u okviru Ruske imperije, sve do 1917.godine.

Finci, tako osnaženi,  sa verom u sopstvenu državu, objavljuju 1835. finski nacionalni ep Kalevalu, što je bila iskra za osnaživanje nacionalnog identiteta i želje za nezavisnošću. To je, uz njihov čuveni Sisu bio pokretač za nacionalno buđenje. Učeniji ljudi tog vremena izborili su se, za početak, za to da je 1863. godine finski jezik počeo da se korisi, najpre u administraciji, da bi 1892. postao zvanični jezik, zajedno sa švedskim, a za godinu dana i dominantan jezik u politici i društvu.

Po proglašenju Lenjinovih socijalističkih ideja o samoopredeljenju naroda Rusije, Finci su iskoristili trenutak i postali samostalna država, proglašavajući nezavisnost 6. decembra 1917 godine, a u leto 1919. postala je i republika. Fotografija ispod pokazuje taj dokument proglašenja nezavisnosti, koji su potpisali  između ostalih i Lenjin, Staljin i Trocki.

Nekadašnja Jugoslavija  priznala je Finsku 1922,. godine, a diplomatski odnosi su uspostavljeni sedam godina kasnije.

Aprila 1938. godine, Sovjetski Savez je počeo diplomatske pregovore s Finskom, pokušavajući poboljšati njihovu zajedničku obranu od Nemačke. Primarna briga Sovjetskog Saveza je bila ta da bi Nemačka mogla koristiti Finsku kao mostobran za napad na Lenjingrad i tražila je od finske vlade da joj preda velike površine zemlje. Nacistička Nemačka i Sovjetski Savez su potpisali uzajamni pakt o nenapadanju, poznati sporazum Ribentrop-Molotov, 23. avgusta 1939. Sporazum je sadržao tajnu klauzulu o podeli zemalja istočne Evrope između država potpisnika. Prihvaćeno je da Finska bude u sovjetskoj zoni uticaja

U jesen 1939, nakon nemačkog napada na Poljsku, Sovjetski Savez je konačno zatražio da se pomeri granica još 25 kilometara severno od Lenjingrada. Takođe je zatraženo da Finska ustupi poluostrvo Hanko na 30 godina Sovjetskom Savezu radi izgradnje mornaričke baze. U zamenu, Sovjetski Savez je ponudio Finskoj veliki deo Karelije (dva puta veći, ali manje razvijen). ali je finska vlada odbila sovjetske zahteve. 26.novembra. Sovjeti su tada  izveli bombardovanje Majnile, a onda objavili da je napad finske artiljerije usmrtio sovjetske vojnike. Sovjetski Savez je tada zahtevao da se Finska izvini zbog incidenta i da povuče svoje snage 20-25 kilometara od granice. Finci su porekli bilo kakvu odgovornost za napad i odbili da se povinuju zahtevima. Sovjetski Savez je iskoristio to da se povuče iz sporazuma o nenapadanju. pa su 30. novembra, sovjetske snage  napale  Finsku sa 23 divizije i ukupno 450.000 vojnika.

Na početku rata, Finska je mobilisala samo 180.000 ljudi, ali su se i ove trupe pokazale žestokim protivnikom koristeći partizansku taktiku, vrlo pokretne skijaške odrede u kamuflažnim odelima i poznavanje terena. Uslovi zime 1939/40 su bili surovi; temperature od minus -40 ° nisu bile neubičajne i Finci su je mogli iskoristiti u svoju korist. Zima tokom Zimskog rata je bila jedna od tri najgore zime zabeležene u Finskoj. Često su izbegavali da se suprotstave neprijatelju na konvecionalan način, napadajući umesto toga kuhinje i sovjetske vojnike koji su bili oko logorskih vatri.;

Sovjetska arogancija i nesposobnost je takođe bila važan faktor. Napadači nisu očekivali mnogo borbe i čak su počeli invaziju u marširajućim odredima u očekivanju brze pobede. Zbog Staljinovih čistki, uklonjeno je 80 posto mirnodopskih zapovednika, a na njihova mesta su dovedeni lojalniji, ali manje sposobniji oficiri. Staljin je nadgledao svoje zapovednike preko političkih komesara. Taktike koje su bile zastarele još u Prvom svetskom ratu su bile ponekad korišćene. Mnogi sovjetski vojnici su izgubljeni jer njihovi zapovednici prosto nisu hteli ili im nije bilo dozvoljeno da se povuku.

Sovjetska vojska je bila slabo pripremljena za rat u zimskim uslovima, posebno u šumama i mnogo je koristila ranjiva motorizovana vozila. Ova vozila su bila u pogonu 24 sata dnevno da se njihovo gorivo ne bi smrzlo, ali je opet bilo izveštaja o kvarovima nad motorima i nedostatku goriva. Jedan od najpoznatijih gubitaka u vojnoj istoriji je Ratinsinski incident, tokom bitke za Sumusalmi. Sovjetska 44. pešačka divizija (oko 25.000 vojnika) skoro je bila  kompletno uništena kada je upala u zamku 300 finskih vojnika.

U vazdušnom ratu tokom Zimskog rata, Finska je razvila formaciju četiri prsta (četiri aviona, podeljenih u dve grupe, dok jedna leti nisko, a druga visoko; svaki avion se bori nezavisno od ostalih, a opet podržavajući svog pratioca u borbi), koja ne samo da je bila superiornija od sovjetske taktike tri lovca u delta formaciji, već ju je usvojio svaki važniji pilot u Drugom svetskom ratu i još uvek je u upotrebi. Ova formacija i odlučnost finskih pilota da ulaze u borbu bez obzira na šanse, je uticala na nemogućnost sovjetskih bombardera da načine znatne štete finskim položajima ili gradovima

Tadašnji ruski vođa, Staljin, mislio je da će uz svoju nadmoćniju vojsku pokoriti Fince do kraja godine, međutim, Finci su se držali sve do marta 1940, kada su u Moskvi  potpisali mirovni sporazum gde su SSSR-u ustupili 10% svoje teritorije i 20 % svojih industrijskih kapaciteta, ali su Finci sačuvali svoju nezavisnost i stekli ogromnu međunarodnu podršku, a SSSR je, umesto pokorene Finske dobio samo deo oko jezera Ladoga.

Finska je tokom Zimskog rata bila sama, samo uz simpatije ogromnog broja svetske javnosti i uz skromnu pomoć, ali je i pored toga nanela velike gubitke mnogo nadmoćnijem okupatoru. Priča o finskom opstanku, borbi i očuvanju nezavisnosti protiv nadmoćnije sile postala je legendarna širom sveta, a zajedništvo, sloga i ljubav prema  zemlji su karakteristike koje krase svakog Finca. 

A sada poslušajte finsku nacionalnu himnu “Maamme” za koju je tekst napisao Johan Ludvig Runeberg, dok je muziku komponovao Fredrik Pacijus. Iako je ova himna prvi put izvedena 1948. godine, i do danas  ostala zvanična himna Finske, Finci imaju svoju nezvaničnu himnu koju mnogo dublje osećaju a to je Sibeliusova Finlandia…

 FINSKA HIMNA

JEAN SIBELIUS- FINLANDIA

...i zato...Oikein hyvää Itsenäisyyspäivää koko Suomen kansalle ja teille rakkaat ystävät...