Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Sep 22, 2012

Pihlajasaari, ostrvo netaknute prirode…

Ako se nađete u glavnom gradu Finske, a poželite jednodnevni izlet sa porodicom ili prijateljima, uz nezaobilazno roštiljanje, kupanje, odbojku na pesku, šetnju po netaknutoj prirodi…nemojte propustiti ostrvce Pihlajasaari, u Helsinkiju, ili, tačnije, na oko 3 km naspram glavne luke u Helsinkiju.


Ovo ostrvo je ustvari spoj dva ostrva, istočnog i zapadnog Pihlajasaarija, koja su međusobno spojena prelepim romantičnim belim pešačkim mostom, a do kojih se može doći samo čamcem, a leti i brodićem koji svakodnevno, na svakih sat vremena, od 9:00 – 21:00h saobraća od parka Kaivopuisto ( park gde se tradicionalno organizuju prvomajski izleti), do ostrva Pihlajasaari. Povratna karta je 5,5  evra za odrasle i 3 evra za decu od 7 godina. Ako ste u centru Helsinkiju, a ne znate gde je ovaj park gde dolazi brodić koji vozi do ostrva, najbolje je da od glavne železničke stanice uhvatite tramvaj 3B, na kome piše Kaivopuistoon. Ova tramvajska stanica je inače blizu glavnog ulaza u žel. stanicu….pa kada dođete do parka, nađite kafić Carusell, gde na prelepoj terasi možete popiti piće i sačekati brodić za ostrvo koji polazi upravo odatle. Brodić inače ne prevozi bicikle, kao ni životinje…a ukoliko želite da prevezete kolica za bebu, to je moguće, ali uz prethodnu najavu kancelariji prevoznika u ulici Kanneltie 4.


Dan proveden na ovom lepom, mirnom i nenaseljenom ostrvu, uz obilje glatko - kamenitih, ali i peščanih plaža, mnogo prelepog divljeg cveća i uopšte bogatu floru i faunu, naprosto je raj za izletnike, rekreativce i ljude koji žele da provedu lep dan u netaknutoj prirodi, a opet, tako blizu velikog grada. Kako na ostrvu nema prodavnica, hrana za izlet, kao i hrana za roštilj, uvek se donosi od kuće, ali ako zelite gotovu hranu, na ovom delu ostrva nalazi se i restoran pa nazivu, a kako bi….. Pihlajasaari, ili nekada, Hällebo, koji je smešten u staroj velikoj drvenoj vili staroj 120 godina. Stare vile koje se nalaze na ovom ostrvu su u duhu 19. veka, daju dodatni šarm ovom izletištu i  nose duh istorijskog Helsinkija. Zato je za mnoge ovo pravi mali letnji raj za druženje, opuštanje, kupanje i sunčanje. Pored ovog užitka imate i prelepu panoramu na otvoreno more i  Helsinki.

Drugi deo ostrva, istočni deo, preko mosta, namenjen je za nudiste, faktički je fizički odvojen i skroz u privatnosti. Ovo je inače jedna, od ukupno dve plaže za nudiste u celoj zemlji. Taj deo ostrva je skoro bez plaža, više je u oblim kamenim stenama i nije baš pogodan za kupanje.
Na zapadnom delu ostrva gde su izletnici, nalazi se i Virkistyskeskus Wirkkula, rekreativni centar za penzionere, gde se oni druže i uživaju.

I tako, ako poželite jednodnevni izlet u netaknutu prirodu, obavezno posetite ovo mirno ostrvo i shvatićete zašto je  upravo ono najpopularnije letnje ostrvo u Helsinkiju.

Jedina dva raja za nudiste u Finskoj





Sep 17, 2012

A sada nešto sasvim drugačije…

Dragi moji prijatelji, hvala vam za podršku, preglede, komentare i dobru volju da upoznate moju Finsku. Palo mi je na pamet da vas naučim nekim rečima i izjavama vezanim za ljubav, i tako vam se na skroman način zahvalim za svu pozitivnu energiju koju mi nesebično dajete...

Ukoliko vas zanima kako se izgovaraju ove reči i rečenice, kliknite na audio fajl ispod svake slike. Izvinjavam se unapred ako je ton loš, sniman je na brzinu i mobilnim telefonom, ali je namera bila od srca, pa verujem da mi nećete zameriti....












































Sep 15, 2012

Upoznajmo grad Oulu ( I deo)

Pa, dragi moji, danas vas vodim u predivan grad na severu Finske, Oulu. Iako ovaj grad ima aerodrom, koji je po broju putnika, drugi u zemlji, ja ću se ipak zadržati na maršuti kako sa ovog dela Evrope, takozvanog Balkana, treba ići do ovoga grada. Najbolja i najjeftinija varijanta je avionom do Helsinkija, a zatim brzim vozom direktno do našeg odredišta, grada Oulu. Možete naravno i avionom iz Helsinkija, ali je to skuplja varijanta, pa vam zato ipak preporučujem voz. Razdaljina između ova dva grada je oko 650 km, ali vam to i neće biti toliki problem jer možete gledati divne prizore, a videćete, onako usput i gradove Seinäjoki, Tampere, Kokkolu i mnogo toga još. Ako vam kažem da se putuje brzim vozom Pendolino, koji se proizvodi u Italiji, a koji se koristi samo u šest razvijenih zemalja Evrope, onda će vam  biti jasno da ćete uživati. Ovako jezdeći brzinom od 250 km/h, za par sati ste već na severu….


Kako je Finska relativno velika zemlja, sa malim brojem stanovnika za toliku površinu, gradovi su, bez ogromnih gužvi, i iako zimi i leti sve vrvi od turista, u jesen se vidi prava slika finskih gradova, nema gužvi, nema previše ljudi po ulicama, nema previše automobila i uvek ćete naći mesto za parkiranje…e vidite, Oulu jedini nije takav. On je najnaseljeniji grad u zemlji, šesti po veličini i najveći grad u severnoj Finskoj. Nalazi se na predivnoj lokaciji, na ušću reke Oulujoki (Oulujoki u prevodu znači reka Oulu), na obali Botničkog zaliva, koji je ustvari severni deo Baltičkog mora. Ova reka izvire iz jezera Oulujärvi (Oulujärvi u prevodu znači jezero Oulu), koje se nalazi se stotinak kilometara od grada Oulu i raj je za ribolovce.


Inače. Oulu nije samo dobar izbor za ribolovce, već i za sve koji žele odmor, zabavu, mnogobrojna kulturna dešavanja, šoping…jednom rečju, grad za svačiji ukus. 
Ovaj grad je nekada bio poznat kao najbolji snadbevač katrana za celu Evropu, a danas je jedan od najvećih naučno tehnoloških centara u severnoj Evropi. Oulu zaslužuje tu titulu, jer su većina njegovih univerziteta i muzeja posvećena razvoju nauke.



Bilo kako bilo, svakako ćete napraviti odličan izbor ukoliko ga posetite. Mnogo je turističkih atrakcija u ovom gradu, mnogo dešavanja i kada se uzme sve u obzir, shvatićete da u vreme takvih dešavanja, sve vrvi od turista i nekad je jednostavno nemoguće pronaći slobodnu sobu. Zato vam savetujem da se pre puta raspitate, pozovete hotel i rezervišete sebi prenoćište kako se ne bi zadesili u nezavidnoj situaciji. Kako su pozivi relativno skupi, proučite malo ovaj sajt za jeftine međunarodne pozive ka Finskoj i možete dosta uštedeti.
Festival sviranja nepostojeće gitare ( Air Guitar World  Championships) je festival svetskog ranga čiji je domaćin upravo grad Oulu. Veoma je zanimljivo gledati kako se simuliraju imaginarni rifovi i solo deonice, a ni glasanje nije ništa manje zanimljivo.
Pogledajte Justina, pobednika za 2012.godinu.



Ovo je jedan od onih gradova o kome imate milion tema za pisanje, mnogo znamenitosti, mnogo dešavanja, mnogo mesta za razonodu, sport i odmor, pa je teško sve to smestiti u jedan članak na blogu. No, od nečega se mora početi...pa neka tobude tema o razonodi i sportu...

Kada su odmor i relaksacija u pitanju, Oulu je raj za takvu vrstu dokolice. Sa svojim parkovima i mnogobrojnim plažama kojih ima 18, što na moru, što na severnoj i južnoj strani reke Oulujoki, gde na 5 plaža postoje uređene površine za odbojku na pesku, ovaj grad će vas opčiniti. Najpoznatije plaže su Nallikari i Tuira. Plaža Tuira je poznata i po tome što se zimi, kada je voda zaleđena, ovde buši rupa za ljubitelje ledenog plivanja, kojih u Finskoj ima  mnogo. Takođe, ukoliko volite vožnju biciklom, a kako je poznato i da su Finci strastveni biciklisti, svuda imate uređene biciklističke staze  i mnogo parkova za tu vrstu zabave na otvorenom. Zimi ove staze koriste ljubitelji nordijskog šetanja, a pored ovih staza postoje  i staze za džogiranje. Hale kao što su Ouluhalli, Urheilutalo, Linannmaan liikuntahalli i mnoge druge u ovom gradu, nude mogućnost  klizanja, hokeja, bazena, dvorane za ples, dvorane za borilačke sportove, terene za sve sportove sa loptom, teretane, atletske staze, sprave za gimnastičare, terene za američki fudbal, terene za osobe sa posebnim potrebama uz indivudualne trenere i jednom rečju, šta god poželite. Lov i riboliv je takođe rasprostranjen, ali svi moraju imati dozvole i tačno se zna kad se, i šta se sme, i čak je i za rekteativni ribolov potrebna licenca, osim za pecanje zimi u otvorima leda. Ja najviše volim da šetam po delu grada blizu centra, zvanom Hietasaari jer je priroda predivna, kao i po idiličnom delu Pikisaari, ostrvcu, koje je i boemski deo grada na samo nekoliko minuta od market skvera, jer tu žive i rade umetnici i razne zanatlije u umetničkoj zajednici. Šetajući se pored tih prelepih drvenih kuća, zavičajnog muzeja, naprosto se punite pozitivnom energijom.
.....Kako se u ovom gradu ima šta videti, najbolje je odmah po dolasku, uzeti iz turističkih agencija, neku od brošura i mapa za lakše snalaženje i krenuti u obilazak ovog lepog grada...za početak se poslužite mojim mapama....

....Nastaviće se...






Raspored desavanja u ovom gradu za 2012. godinu

Sep 5, 2012

Pravoslavna vera u Finskoj

Pravoslavna vera se može smatrati najranijim oblikom hrišćanstva koji je dospeo u Finsku, da bi se kasnije proširila do južne Finske i do naroda Karelije oko jezera Ladoga. Širenju i prihvatanju pravoslavne vere u istočnoj Finskoj, doprinelo je i osnivanje manastira na ostrvima jezera Ladoga.

Uspenska Saborna crkva
Glavni među ovim manastirima bio je Valamo, koga su, kako se smatra, osnovali monah Sergije i njegov mladi pomoćnik Herman. Drugi vazan manastir bio je Konevitsa koji je osnovao Arsenije, krajem 14. veka. Misionarskom revnošću manastira na jezeru Ladoga, Pravoslavna crkva je stekla uporište u istočnoj Finskoj i Kareliji. Crkve su građene u selima, a nekoliko malih manastira u divljini bilo je osnovano bukvalno u nedođiji. U 16. veku, Pravoslavna crkva stogla je i do Arktičkog  okeana osnivanjem manastira Petsamo.

Manastir Konevitsa
Zapadne delove Karelije preuzela je Švedska u ratovima između  Švedske i Rusije, krajem 16. i početkom 17. veka. Puritanska Luteranska Crkva Švedske vršila je pritisak na pravoslavno stanovništvo koje je živelo blizu istočne granice i u to vreme, mnogi stanovnici Karelije – pravoslavci, preselili su se u centralnu Rusiju. Rusija je potpuno povratila kontrolu nad jezerom Ladoga početkom 18. veka, a 1809. cela Finska je postala deo Ruskog Carstva kao autonomno Veliko Vojvodstvo. To je označilo početak perioda snažnog razvoja za manastire na jezeru Ladoga.
Uspenska Saborna crkva - enterijer
Administrativno, Pravoslavna Crkva u Finskoj je prvo spadala pod nadležnost Arhiepiskopa Novogoroda, ali kada je Finsku anektirala Rusija, zemlja je pripojena eparhiji Sankt Peterburga. Krajem 18. veka i sredinom 19. veka, Ruska Crkva je počela  da ulaže u obrazovanje pravoslavnog stanovništva u pograničnim regionima i udaljenim krajevima. Sveti Sinod je doneo Dekret da služba u finskim  parohijama treba da se održava na finskom jeziku i da sveštenici raspoređeni u finske parohije moraju da znaju finski jezik. Osnivanje eparhije Viipuri 1892. bio je veliki napredak za Pravoslavnu Crkvu Finske.
Uspenska Saborna crkva i okolina
Sa ruskom Revolucijom  iz 1917. Finska je postala nezavisna, a administrativne veze sa Ruskom Crkvom su prekinute. Tada je postojala potreba da se Pravoslavna Crkva Finske reorganizuje. Vlada je imenovala komisiju koja je razmatrala položaj Crkve, i komisija je podnela predlog koji je Senat doneo kao Dekret u Pravoslavnoj Crkvi Finske 1918. godine. Ovim Dekretom je uzdignuta Pravoslavna Crkva i stavljena u ravnopravni položaj sa Luteranskom Crkvom, kao druga nacionalna crkva. Tihon, Patrijarh moskovski, potvrdio je autonomiju Pravoslavne Crkve Finske 1921. godine a dve godine kasnije 1923. Dekretom tomos, ova Crkva preneta je u Ekumensku Patrijaršiju Carigrada i Crkvi je dat visok nivo nezavisnosti u unutrašnjim pitanjima. Po sticanju autonomsnog statusa, Crkva je odredila da se njene službe i zvanični poslovi obavljaju na finskom jeziku.Sedište Arhiepiskopa je premešteno iz mesta Viipuri u mesto Sortavala.
Drugi svetski rat je pretvorio Pravoslavnu Crkvu Finske u crkvu raseljnih lica. Posle Zimskog rata, Finska je bila obavezna da preda mesto Sortavala i celu Ladošku Kareliju Sovjetskom Savezu. Tada je Crkva izgubila 90 % svoje autonomije a 70 % njenih članova je moralo da bude raseljeno iz svojih domova. Pravoslavno stanovništvo postalo je rasejano po čitavoj Finskoj.

Uspenska Saborna crkva
Finska vlada je tada olakšala nevolje Pravoslavne Crkve donošenjem Akta o obnovi, po kome su osnovane nove parohije, kako bi se zamenile one koje su izgubljene  u Kareliji. Tada su 50.– ih  i 60.- ih godina  godina izgrađene nove brojne crkve, parohijski domovi i groblja za nove pravoslavne parohije o trošku vlade. Crkva je ponovo našla stabilnost.
Pod Arhiepiskopom Paavalijem i njegovim naslednikom Arhiepiskopom Johanesom, Crkva je uspostavila međunarodne veze u pravoslavnom svetu i tada je priznata kao deo finskog društva i njegove duhovne kulture. 2001. Mitropolit Leo je izabran za Arhiepiskopa Karelije i Cele Finske, nastavljajući put koji su zacrtali njegovi prethodnici.
Uspenska Saborna crkva
Danas ova Crkva ima visok nivo nezavisnosti u unutrašnjim pitanjima i ima slobodu da organizuje svoje poslove u  okvirima zakona koji važe u Finskoj, pod uslovom da tako organizovani poslovi nisu u suprotnosti sa prihvaćenom pravoslavnom tradicijom.
Uspenska Saborna crkva - Helsinki
Vrhunsko telo Crkve je Sinod koji  obuhvata i sveštenike i svetovna lica. Episkopi su članovi Sinoda po službenoj dužnosti. Skupština Episkopa mora da odobri svaku odluku koju donese Sinod  u pogledu duhovnog života ili kanona Crkve.
Pravoslavna Crkva Finske ima članove u celoj zemlji sa oko 70000 ljudi a članstvo neprekidno raste.
Administrativno, Crkva je podeljena na tri eparhije: Kareliju, Helsinki i Oulu. Episkop Karelije je Arhiepiskop, ostali episkopi imaju titulu Mitropolita. Sedište Arhiepiskopa je u mestu Kuopio, gde se takođe nalazi i centralna administracija Crkve.

Novi Valamo

Novi Valamo
Eparhije su dalje podeljene na 25 parohija, a sve one imaju  glavnu crkvu i određen broj ostalih crkava, kapela ili tsasounas gde se održavaju službe. Ukupno ima oko 150 crkava i tsasounas. U Finskoj postoji jedan muški i jedan ženski pravoslavni manastir. Službe se uglavnom održavaju na finskom, a negde i na crkveno slovenskom, grčkom ili švedskom. Internacionalizacija je dovela do toga da se u većim gradovima služba obavlja i na engleskom i estonskom jeziku. Parohija Laponije održava službe i na sami jeziku.

Dve najveće pravoslavne svetinje u Finskoj, po svom značaju, a prva i po veličini su Uspenska Saborna crkva  u Helsinkiju i manastir Valamo u mestu Heinävesi. O njima ću uskoro pisati, a sada ću vas samo ukratko upoznati sa jednom od njih.


Uspenska Saborna crkva u Helsinkiju je najveća pravoslavna crkva u ovom delu Evrope. Zovu je i katedrala Uspenski.Ova crkva je posvećena uspenju presvete Bogorodice. Izgleda fantastično i zadivljuje prolaznike svojom grandioznošću, crvenom opekom i svojim vizantijsko ruskom stilom. Izgrađena je 1868. godine po projektu petrogradskog arhitekte Gornostajeva. Iako spolja naprosto ima magičnu lepotu, unutrašnjost je još lepša, ukrašena mnogobrojnim ikonama o kojoj vam o svakoj pričaju ljubazni vodiči. Ja sam posebno bila  oduševljena ikonom Bogorodice Kazanjski koja se nalazila tu  do 2010. godine dok nije ukradena,  koja je bila remek delo ruskog ikonopisanja.