Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Dec 31, 2012

Hyvää Uutta Vuotta 2013 – Srećna Nova 2013 godina





Dragi prijatelji, znani i neznani, umesto čestitki i raznih želja, pokloniću vam neke lepe reči koje je svima nama uputio, nekad davno dobri stari Duško Radović…
 
Na kraju ove i na početku Nove godine, mogli bismo se kao deca zakleti i reći makar sebi: Neću više nikad, ili ću manje nego do sada, ili ću samo onoliko koliko moram, jer sam takav kakav sam.
Nemojte se danas boriti za ono protiv čega ste se nekad borili.
Nemojte nikad više tuđim greškama objašnjavati i pravdati svoje.
Nemojte raditi ono čega bi se vaši roditelji stideli i čega će se vaša deca sutra stideti,
Nemojte sebe proglašavati jedinim i najboljim. Najbolji više nisu živi, a mi smo tu samo zato što njih više nema.
Oslobađajte se slugu. Pomozite im da ne budu sluge čak i onda kada bi oni to hteli da budu.
Poštujte druge ljude, nemojte ih proglašavati prijateljima samo onda kada su vam potrebni.
Nemojte se dokazivati pred gorima od sebe, pred ravnodušnima, pred onima kojima bi trebalo platiti piće da bi vas slušali i da bi vam verovali.
Nemojte stalno vikati i tražiti još. Ponekad recite dosta i neću više, hvala ni ovo nisam zaslužio.
Nemojte tražiti da vam se unapred plati ono što sto ćete tek uraditi. Mogli biste pre toga vratiti ili uraditi ono što ste već uzeli.
Budite skromni što vi tako hoćete, a ne samo zato što vam drugi ne daju.



Hyvällä mielellä ja onnellisena jätän taakseni vuoden 2012. Kiitän monista asioista. Teille kaikille ystävilleni, niin lähellä kuin kaukana, menestystä ja onnellisuutta myös uutena vuotena.

Onnellista Uutta Vuotta 2013 kaikille !


Tarja Mitrović







Dec 25, 2012

Taj divan Božić u Finskoj

Magija Božića je neosporna. To je vreme dobre volje, vreme koje provodimo u krugu bližnjih, vreme koje je najčovečnije u godini…vreme bratstva, ljubaznosti, praštanja i milosrđa.


Božić u Finskoj, slavi se 25.decembra. Na finskom se on zove Joulu. Božić Batu zovu Joulupukki, a ako nekom čestitate Božić, onda to uradite  izgovaranjem Hyvää Joulua. Badnje veče zovu Jouluaatto. 


Inače, Finci su u praznično - Božićnom slavlju 4 nedelje pre Božića, to jest, od vremena kada počne Božićni post ili Advent sezona ( Advent  je od latinske reči Adventus, što znači “ Dolazak” ( misli se na dolazak Hrista). To je vreme iščekivanja. Ovo je za Fince, drugi praznik po važnosti, odmah posle Dana nezavisnosti, pa mu u ovoj zemlji pridaju veliki značaj.

Turku



Za vreme Bozićnog posta, na stolu domaćina nalazi se venac sa 4 sveće koje simbolizuju 4 nedelje posta. Ovo vreme služi za Božićne pripreme…spremanje kuće, nabavku namirnica, slanje čestitki, kupovinu poklona dragim osobama i planiranje šta će se servirati za Božićnu večeru. U mnogim gradovima Finske, vreme posta zvanično počinje otvaranjem Božićnih sajmova, obično na glavnom trgu u području pešačke zone, na kome se prodaju razni ukrasi, peciva, rukotvorine, umetnički predmeti lokalnih umetnika, čestitke, praznična hrana i ostali simboli Božića. Oni su obično u organizaciji studentskih zadruga, raznih klubova,  dobrotvornih organizacija, udruženja žena, zanatlija…U Helsinkiju je to uvek ispred  luteranske katedrale, ali i na još nekim mestima u ovom gradu, kao na pr. u starom studentskom domu u ulici Mannerheimintie, u staroj zgradi iz 19 veka Wanha Satama u ulici Pikku Satamakatu i mnogim drugim. Market Joulumaailma (Svet Božića), otvoren je od  1. decembra do Bogojavljanja 6. januara. 

Bozicni sajam u Finskoj
Bozicni sajam
Bozicni sajam

Deca u Finskoj, na prvi dan posta dobijaju Advent kalendare koji imaju datume od 1 12. - 24. 12 i on im služi kako bi sa radošću iščekivali svaki dan do Božića. To naravno nije običan kalendar već kalendar sa 24 kutijice u nizu, a u svakoj kutijici koja se otvara ujutru, krije se po neki mali dar, čololadica, igračka… pa svako dete jedva čeka sutrašnji dan kako bi videlo šta će dobiti. Tradicija korišćenja ovih kalendara u Finskoj  datira iz 1940. godine

Advent kalendar
Za vreme Advent sezone, mnoge finske kompanije organizuju za svoje zaposlene Pikkujoulu, odnosno Božićnu veliku žurku u nekom ekskluzivnom restoranu, a takođe se održavaju i razni koncerti klasične muzike ili sa Božićnom tematikom, naročito u prvoj Advent nedelji.  U crkvama se obavezno peva Hosanna. Deca se raspuštaju oko 21. decembra i na odmoru su naredne dve nedelje.

13 decembra Finci slave Svetu Luciju (Lucian päivä). To je praznik koji se slavi 12 dana pre Božića, gde svaki dan prikazuje jedan mesec u godini, pa se prateći vremenske prilike svakog dana, veruje da će takav biti i mesec koji taj dan predstavlja. Svake godine se u Finskoj bira devojka koja će te godine predstavljati Svetu Luciju. Ona se, obučena u belo, sa crvenim pojasom oko struka i zelenim vencem  sa 4 sveće na glavi, kruniše ispred katedrale na glavnom trgu u Helsinkiju, nakon čega silazi stepeništem među ljude, deleći im zelenilo i svetlost u mračnim danima.

Dan Svete Lucije
Dan Svete Lucije
Badnji dan je dan pre Božića, i to je vreme u kome Finci imaju  određene rituale. Tog 24. decembra, kiti se jelka, obavezno se ide u saunu, kako bi pročišćeni dočekali rođenje Isusa Hrista, posećuju se grobovi dragih pokojnika gde im se pale sveće, pa često čitava groblja svetle od mnogobrojnih sveća na snegu, priprema se Božićna večera, u domovima se slušaju Božićne pesme, peva se Božićna himna Enkeli taivaan (Anđeo sa neba), u kojoj se peva o anđelu koji je dojavio pastirima da je Isus rođen i uopšte Božićni običaji u Finskoj, uvek su usmereni na dom i porodicu. U mnogim gradovima Finske, (Turku, Porvoo, Rauma, Naantali, Tornio…), tačno u podne proglašava se Božićni mir, čitanjem proglasa na glavnom gradskom trgu, nakon kojeg se oglašavaju crkvena zvona tačno 12 puta. Ovaj  događaj iz mesta Turku, koji je pre Helsinkija bio glavni grad Finske, uvek se prenosi u podne na državnoj televiziji. Na kraju ceremonije svira se državna himna. Božićni mir traje 20 dana. Ova tradicija datira iz XIII veka, ali se od svih severnih zemalja, održala još samo u Finskoj.



Groblja za vreme Bozica
Proglasavanje Bozicnog mira
Opisaću vam kako izgleda Badnji dan u Finskoj...

Na Badnji dan, po tradiciji, doručkuje se sutlijaš posut cimetom i šećerom. Ovaj finski sutlijaš se razlikuje od drugih jer se pravi od pirinča, punomasnog mleka, jednog umućenog jajeta, pavlake, brašna i šećera. Nakon doručka očevi sa decom idu u nabavku Božićnog drveta, jelke, dok su mame u poslednjim nabavkama, jer prodavnice obično toga dana rade do podneva, dok su na sam Božić zatvorene. Iako 24. decembar u Finskoj nije državni praznik već samo 25. i 26. decembar, na ovaj dan posle podne ne radi skoro ništa osim javnog prevoza. Zatim se uz prenos proglašenja Božićnog mira,  ruča lagani ručak, u krugu najbližih, da bi se posle toga cela porodica uputila u saunu na pročišćenje pred doček Hristovog rođenja ali i zbog opuštanja i suzbijanje napetosti pred dolazak gostiju na večeru. Ne treba zaboraviti i da je sauna u Finskoj simbol čistote. Božićna večera se služi oko 18 časova na Badnje veče. Večera je za razliku od ručka, raskošnija, ali  sa tradicionalnim jelovnikom za ovu prigodu...prasetinom, pečenom šunkom, ćuretinom, haringom, bakalarom, lososom, ikrom, dinstanom šargarepom sa pirinčem, crnim finskim raženim  hlebom, salatom od cvekle,  kuvanim krompirom, pitom, keksićima od đumbira i pudingom od bobičastog voća. Ovo sve je obavezno, a ostalo se sprema u skladu sa željama porodice. Za ovu priliku obavezno se pije nacionalno piće glogg, što je zapravo kuvano vino sa dodacima. Nacionalna televizija, kao deo tradicije, na ovaj dan, još od 1992. prikazuje crtani film za decu Lumiukko (Sneško Belić), i uz taj film odrastaju mnoge generacije. Ovaj crtani je  postao sastavni deo Božićnih praznika a Finci ga doživljavaju sa puno nostalgije. Na Badnje veče, običaj je da najmlađe dete koje ume da čita, pročita pred svima  deo iz Jevanđelja po Luki koji opisuje rađanje Hrista. Kasnije, oko ponoći,  tate se naprasno gube sa proslave, jer ustvari idu da se preruše u Joulupukki (Božić Batu), kucaju na vrata uz obavezno pitanje "Onkos täällä kilttejä lapsia?" ( Ima li u ovom domu dobre dece?), nakon čega vesela i uzbuđena deca trče do vrata da dobiju poklone. Deca se zahvaljuju  pevajući pesmu, Joulupukki laula  (Pesma Božić Bati). Inače, Finska je jedina zemlja na svetu u kojoj se pokloni ne stavljaju tajno noću pod jelku već im se uručuju lično Za razliku od ostalog hrišćanskog sveta, Fincima je Badnje veče veći praznik od Božića. Na ovaj dan, običaj je i da se ispred kuća stavljaju snopovi ovsa kako bi ptice imale hranu tokom zime.

Keks od djumbira
Inače, reč Joulupukki (Božić Bata), doslovce znači Božićna koza, jer je u starim vremenima on bio ogrnut u kožni ogrtač sa kozjim rogovima na glavi. Lik sadašnjeg Božić Bate ( Deda Mraza). bucmastog i bradatog dedice, rumenih obraza, odevenog u crveno, prvi put je nacrtao  Haddon  Sundblom, sin Finca i Šveđanke, daleke 1930. godine za potrebe Božićnog postera za firmu Coca Cola. Od tada je ovakvo obličje Deda Mraza prihvaćeno svuda u svetu. Iako je Haddon živeo u Americi, zbog njegovog porekla, može se smatrati da ovaj veseli dedica ima finske korene.


Joulupukki
Domovi u Finskoj se za ove praznike  ukrašavaju raznim dekoracijama, ali zasigurno je da svi oni imaju ono što obeležava ove radosne praznike. Tako je u Finskoj tradicija da u svakom domu postoje osvetljene papirne zvezde, figura jarca od slame, mnogo sveća i obavezan finski ukras Himmeli koji visi iznad stola.  Ono što mnoge Fince užasava su kič i šarenilo ukrasa, treperava svetla, plastični ukrasi i slično,  pa su više okrenuti prirodnim materijalima, drvetu, slami, grančicama omorike ili bora, glini, lanu, vuni…

Rovaniemi za Bozic






Finski Božić  ima svoje korene u paganskom prazniku žetve Kekri, nazvanom po starom finskom bogu, zaštitniku stoke, koji se slavio krajem novembra kada se završavala agrarna sezona, da bi se u XII veku, ovaj praznik praktično asimilovao sa  hrišćanskom proslavom Božića. Od tada još datira tradicija jedenja šunke na ovaj praznik.

Himmeli

Himmeli
 Kako se pravi Himmeli, pogledajte ovde....



Sam Božić provodi se mirno, u kući, u krugu porodice. dok neki idu na jutarnju službu u crkvu. Drugi dan Božića. 26. decembar, poznat je i kao dan Svetog Stefana ili kao dan sankanja. To je od vajkada dan za porodične posete. Toga dana organizuju se i razne trke sankama.

Božićni i novogodišnji praznici završavaju se  6. januara na Bogojavljanje.



 E pa, dragi moji...Hyvää ja rauhallista joulua !







Finski nacionalni muzej, izlozba Bozicnih cestitki

Finski nacionalni muzej, izlozba Bozicnih cestitki



Dec 17, 2012

Zimovanje i skijanje u Finskoj ( I deo) - Levi

Ako ste ljubitelj zime i zimskih sportova, možda je baš sad trenutak da razmislite o nekom nespecifičnom ali magičnom zimovanju u Finskoj, uz zagarantovano uživanje u inspirativnim pejzažima. Nadam se da niste od onih, kojima kao asocijacija na zimovanje u Finskoj, samo pada na um ono “-70".

Levi
Ja obozavam snegggggggggggggggggggg

...a volim i zimu i pahulje i sveeeeeeee
Naravno da  nije – 70, jer su zime u Laponiji, na severu Finske, većinom u rasponu  od - 10 do - 30, ali taman sve i da se sad zgražavate pri pomisli na – 30, utešiću vas da se to i ne podnosi tako teško, jer  su zime u Finskoj ,, suvog tipa hladnoće ”, pa je subjektivni osećaj kada je u Finskoj – 30,  isto kao, recimo – 18 na Balkanu.  Takva suva hladnoća daje i suv, praškast i sitan sneg. Obrazima i otvorenim delovima lica najmanje prija hladnoća kada je nebo vedro a sunce sija, jer tada obrazi umeju da peckaju, od mešavine hladnog vazduha i sunčevih zraka, dok je najprijatnije kada je oblačno. Definitivno je najgore kada udari hladan severni vetar…tada je najbolje posmatrati prizore Finske iz toplih soba, ali srećom, te pojave i nisu tako česte. Kada nema vetra, zima u Finskoj se bolje podnosi nego, recimo,  hladna zima u Srbiji.





Često se prepričava ona šala kada pitaju stranca kako mu se dopada zima u Finskoj, na šta on pita…”mislite  li na onu zimu tokom zime ili na zimu tokom leta...?”

Inače, pošto zima u Finskoj traje od  3 - 7 meseci, u zavisnosti od dela zemlje, imate popriličan interval za  odluku o odlasku na zimovanje  na ovaj sever Evrope…zima i sneg najduže opstaju u Laponiji, severnoj oblasti Finske, a najkraće oko Helsinkija.



Zimovanje u Finskoj je za mnoge nepoznanica, jer su mete turista uglavnom već poznati evropski mondenski ski centri u Švajcarskoj ili Austriji, ali uveravam vas da će vam egzotična Laponija sa svojom autentičnom prirodom, netaknutom divljinom, neobičnim prirodnim fenomenima, polarnom svetlošću i romantičnim polarnim noćima, stvoriti jedinstven ambijent kakav još niste doživeli. Ovde možete probati i Sauvakävely, nordijsko hodanje, kupanju u otvorima leda posle saune…i mnogo toga još.

U samoj Finskoj postoji oko stotinak skijališta. To je ogroman broj za zemlju koja nema skoro ni jednu planinu, (Najviša planina se nalazi na granici Norveške i Finske, a najviši vrh na finskoj teritoriji je Ridnitsohkka sa 1320 m nadmorske visine u mestu Enontekiö), ali ono što vam je ovde zagarantovano su  odlični uslovi, sneg tokom skoro 200 dana godišnje, velika brda za skijaše, mnoštvo liftova koji su među najmodernijima u svetu i koji se nikad ne čekaju duže od minut, dva, odlične široke ski staze bez stena ili leda sa mnogo prostora, mnoštvo aktivnosti, staze za sve nivoe ski veština…od onih blagih, kratkih i jednostavnih za decu, do staza koje su za vrhunske ski eksperte, kao i staza za snowbordere. Takođe, svi centri su odlično obeleženi, pa se nikada ne možete izgubiti…nema opasnih litica, opasnosti od lavina itd, jer se svi tereni brižljivo i sa ljubavlju održavaju…

I naravno, Finska se ne može nikad takmičiti sa čuvenim Alpima, ali zato Finska ima svoju jedinstvenu autentičost koja se ne nalazi nigde osim ovde.

Ja ću vas upoznati sa nekima od njih… Odlučila sam se za tri, po meni najbolje destinacije. Danas vas upoznajem  sa destinacijom Levi.

Levitunturi, ili kraće rečeno Levi, jedno je od najvećih ski centara u Finskoj, koji se nalazi na oko 160 km od Arktičkog kruga, u Laponiji, u opštini Kittilä. Ima sve i za svakoga…. Najviše ima crvenih staza ( za one koji su prošli početni kurs), zatim plavih ( za početnike), ali ima naravno i crnih ( za profi skijaše) i jednu zelenu (za prelazne grupe). Najviši vrh je na nešto više od 500 m nadmorske visine. Ovo je područje izuzetne prirodne lepote u kome se nalaze dva gondola lifta od ukupno tri koliko ih ima u Finskoj, i 27 običnih ski liftova, koji rade od 10 do 20 h, a  koji prevoze do 27000 turista po satu, pa redova i čekanja skoro i da nema. Najduža staza, od ukupno 44 njih u ovom centru je 2,5 km, a na padinama se nalazi i 7 planinskih restorana za one koji hoće da se malo odmore ili ugreju. Najpoznatiji je panoramski restoran Tuikku sa kog se pruža prelep pogled.  Gornje staze su bez i jednog drveta a donje imaju po neko drvo za zaobići, kao i valovite terene. U samom selu ima još i mnogo barova i prodavnica. Postoje i osvetljene staze za noćno skijanje. U ovom predivnom mestu možete voziti motorne sanke i obilaziti prirodne lepote, a takođe se možete voziti u sankama koje vuku prelepi haskiji, obići park sa irvasima ili obližnje snežno selo Lainio sa restoranima i barovima od leda, sa mnoštvom ledenih skulptura. Autobuski prevoz od svih hotela do staza je besplatan. U Leviju, ski sezona traje od oktobra pa sve do početka juna, zbog skandinavske klime pa je sneg skoro uvek zagarantovan, ali za svaki slučaj, postoje i 150 snežnih topova i to je njegova najveća prednost. Takođe, Kittilä aerodrom je na samo sat vožnje, pa se nećete mučiti u dolasku i odlasku.

Ono što ja obožavam u Leviju je Icium, park skulptura od leda, koji se meni mnogo dopada…pogledajte video

Icium



Za decu je idealan teren pod nazivom Sonera Kid's Land  gde se organizuju stalne aktivnosti i sadržaji za decu. Na ovom terenu su staze za decu, dečiji ski lift, iznajmljivanje sanki, klizaljki i ostalog, a sve je naravno besplatno, Tenavatokka je osmišljen nešto kao dnevno zabavište u kome možete ostaviti dete dok vi skijate, a ono se naplaćuje od 5 – 10 evra na sat, u zavisnosti od uzrasta deteta. Što mlađe dete, to viša cena.




Ako odlučite da odmor provedete u Leviju, za goste iz Evrope, najbolje je uzeti let do Helsinkija, jer u toku zimske sezone postoje svakodnevni letovi za Kittilu, a u ostalim periodima godine, avion ide nekoliko puta nedeljno, Od Helsinkija do Kittile putuje se avionom oko  90 min i posle još 15 minuta od aerodroma do Levija. Ukoliko želite da uštedite, možete iz Helsinkija uzeti i noćni voz do mesta Kolari, koji je udaljen 80 km od Levija, odakle saobraća autobus koji kreće kada stigne voz, kako bi prevezao putnike.

Za smeštaj, Levi vam može ponuditi 6 hotela, ali i smeštaj u preslatkim kolibama, ( za 5 - 9 osoba) okruženim borovom šumom, sa kaminom, kuhinjom, saunom, kupatilom i obaveznim internet pristupom. Meni se posebno sviđaju Snow white apartmani u Leviju... 

 
Za provod u Leviju preporučujem hotel Levitunturi koji ima ogroman plesni podijum i živu svirku tokom cele godine, pa često ovde svi "zaglave” do jutra jer je provod extra, zatim restoran panorame Tuikku gde ćete uživati u igri polarne svetlosti i predivnom pogledu na Levi i okolinu, karaoke bar Joiku, noćni klub Seita ili hotel Ludi irvas ( Hullu poro) gde je autentična Lapi atmosfera sa odličnom hranom i još boljim provodom…

Ovo mesto, pored mnogobrojnih hotela i restorana ima i 9 sauna, 17 spa centara, bioskop, fitnes centar, mnogo prehrambenih prodavnica, prodavnice suvenira, butike sportske opreme, vinarije, zlatare, poštu, apoteku, 3 medicinska centra, rental servis, crkvu, veliki Levi market za velike kupovine u  ulici Levinraitti 1...i mnogo toga još




Da napomenem, za aktivne skijaše, preporuka je da  kupe SkiFi karticu sa kojom imaju ogroman popust. Može se kupiti u Finskim ski centrima ili preko interneta.

Inače, u Leviju je sniman i poznati finski film, Božićna priča ( Joulutaina), koji se prikazivao u celom svetu, o malom siročetu Nikolasu, o kome se, posle gubitka roditelja, brinulo celo selo zajedno, tako što se svaka porodica starala o njemu od Božića do Božića, a mali Nikolas im je u znak zahvalnosti pravio igračke od drveta….ovo je divna priča, legenda o postanku Deda Mraza…..a upravo poslednji kadar ovog trejlera sniman je sa terase panoramskog restorana Tuikku odakle se pruža predivan pogled na Levi i  okolinu.

Levi web kamera... OVDE




Levi video




Vidimo se u Leviju.....Tarja