May 4, 2013

Vozom po Finskoj




Do Finske, istina, nije lako, a pomalo je i nemoguće doći vozom, ali je zato putovanje ovim prevoznim sredstvom unutar same Finske, prijatno  i divno iskustvo.  Sada sam vas verovatno zbunila prvom rečenicom  i onim terminom “nemoguće”, ali ću vam objasniti  zašto je tako. Naime, finske železnice imaju drugačiji  železnički kolosek od skoro svih evropskih država, pa većina međunarodnih vozova sa spavaćim kolima dolazi samo do granice Finske, a onda putnici prelaze u finske vozove, koji su odlični. Širina koloseka u Finskoj je 1524 mm, i to je takozvani široki ili ruski kolosek koji postoji još samo u Rusiji, Estoniji i ostalim državama bivšeg S.S.S.R.-a, i nigde više. Zato međunarodni voz iz Finske saobraća samo sa ovim državama. O ovim vozovima zvanim Pendolino već sam pisala, pa ću samo još reći da su to vozovi koji svojim dizajnom nagibne šasije i konstrukcijom lako savlađuju krivine velikom brzinom, što im omogućava  glatku i brzu vožnju. Dosežu brzinu od 250 km/h.



Vozna mreža je u Finskoj veoma razvijena, ali morate znati da vozovi ne idu do krajnjeg severa, jer su najsevernije tačke do kojih vozovi saobraćaju Rovaniemi, Kolari i Kemijärvi. Samo putovanje vozim od najjužnije tačke Helsinkija do najsevernije Kolari, traje 13 sati. Inače, brzina putničkog voza iznosi max 220km/h, a zimi sporije zbog vremenskih uslova.

Vozna mreza u Finskoj
Kada u Finskoj vidite znak VR, znajte da je to oznaka za  državnu železničku kompaniju Valtion Rautatiet, što u prevodu znači  “državna železnica”, koja postoji  više od 150 godina. Ova kompanija ima monopol u prevoženju putnika, ali ona, naravno, nije jedina  Ovim prugama, koje imaju 6000 km,  prevoze  se putnici, roba, ali i automobili, jer je Finska jedina nordijska zemlja u kojoj postoje i koriste se auto - vozovi.


Finski vozovi imaju reputaciju udobnih, čistih i tačnih, uz obilje usluga, a o tome da li su skupi, i za koga, teško je reći. Uz to, putovanje vozom  kroz Finsku je uvek zanimljivo jer možete neprekidno uživati u pogledu na divan krajolik, bilo da ste na jugu koji je prožet starim srednjovekovnim gradovima, istoku koji obiluje jezerima, zapadu pored divnog primorja ili severu prepunom divnih nacionalnih parkova.

Finska je velika zemlja sa malom gustinom naseljenosti,  gde ogromna većina ljudi živi u graadovima, pa su vozne linije najčešće ismeđu  velikih gradova  Ili  turističkih centara do Helsinkija.  Poređenja radi, Finska je  4 puta veća od Srbije, a ima manje stanovnika od Srbije.  (Finska 6 miliona, Srbija 9 miliona). U Srbiji  na km² živi 92. ljudi, u Finskoj samo 17. Zbog retke naseljenosti, Finska ima samo 9 auto-puteva između najvažnijih centara,  a dobra vest je što se, usled male preopterećenosti, ne naplaćuje putarina. Noćne linije vozova saobraćaju samo između najprometnije linije Helsinki – Turku - Oulu – Laponija. Iz Helsinkija, vozovi voze za Turku, Pori, Vaasu, Kemijärvi, Iisalmi,  Kajaani,  Joensuu  i za još mnoga mesta.

Tim linijama  prolazi kroz sve veće gradove i turistička mesta. Recimo ako sletite u Helsinki i želite vozom za Rovaniemi da posetite Deda Mraza, onda uzimate voz za Kemijärvi i  pretposlednja stanica na ovoj liniji je baš Rovaniemi. Ova linija prolazi i kroz mnoga poznata mesta u Finskoj…kroz Oulu, Tampere, Kokkolu, Kemi, Hämeenlinnu itd… 

...i jedan savet... u  kojoj god turističkoj agenciji u Finskoj, kao i na bilo kojoj železničkoj stanici, možete uzeti  knjižicu o redu vožnje za sve vozove u Finskoj gde je sve do detalja dato i to na čitavih 260 strana, verovali ili ne…Knjižice važe  6 meseci jer se razlikuju letnji i zimski režim.

Moja knjizica od prosle godine
Moja knjizica od prosle godine
Moja knjizica od prosle godine
Moja knjizica od prosle godine
Додајте натпис
Moja knjizica od prosle godine
Moja knjizica od prosle godine
Moja knjizica od prosle godine
Što se tičželezničkog saobraćaja  između Finske i Rusije, ukoliko ste recimo u Helsinkiju a želite da posetite Sankt Peterburg, za to vam je najbolji Karelijski voz, koji je nastao kao rezultat dogovora između Ruske železnice i finske državne železničke kompanije VR. Vožnja između ova dva grada nekad je iznosila pet sati, a sada svega tri, zahvaljujući brzim Pendolino vozovima. Putnički voz  na relaciji Finska – Rusija ide nekoliko puta dnevno, ali recimo za Švedsku ne ide ni jedan  voz, iz već pomenutih razloga. Vozne linije za Norvešku i Estoniju se razmatraju, odnosno do glavnog grada Estonije će  u skoroj budućnosti biti izgrađen tunel koji će biti deo železničkog  projekta Baltica.

Finski dizajn i na vozu
Finski vozovi su  dobro opremljeni, pa pored udobnih sedišta, imaju  i deo za  zanimaciju najmlađih, sve uslove za boravak osoba sa invaliditetom, prostor za biciklove i ski opremu, ormare za prtljag, telefonsku govornicu, poseban prostor za osobe  sa kućnim ljubimcima, deo za pušače, deo za osobe koje pate od alergija i mnogo toga još, dok vozovi koji  voze na daljim relacijama, pored svega ovog imaju i restoran na bazi švedskog stola, krevete za spavanje itd…





Kada već pričam o vozovima, ne smem zaboraviti  ni da vam kažem da ukoliko znate koju biste voznu rutu koristili, morate paziti i na rezervacije, pogotovo ako su u pitanju noćne vožnje, jer su one obično pune putnika. Jedan od razloga je i taj što se tako štedi novac na smeštaj i prenoćište. Ovi vozovi su pretežno avionskog tipa, je nisu sedišta podeljena  po kupeima, pa zbog velikog broja ljudi čitavu noć radi klima koja prija severnjacima, ali ljudi koji nisu tako čelični moraju imati neku deblju slojevitu odeću. Rezervacija se plaća, a cena rezervacije zavisi od mnogo faktora, dužine puta, tipa voza itd. Red vožnje za sve vozove, kao i ostale informacije, najbolje je proveriti na sajtu http://www.sbb.ch/en




Finski železnički saobraćaj je prošao kroz mnoge periode u svojoj istorij, od 1862. kada je otvorena prva vozna linija između Helsinkija i Hämeenlinne pa do danas, a sve divne eksponate možete videti u  Železničkom muzeju, ako vas put nanese u mesto Hyvinkää koje je na  oko 40 min vožnje od Helsinkija. U ovom muzeju  se nalazi i voz kojim se prevozio ruski car.

Detalj iz muzeja
I za kraj ovog  teksta napisala bih par rečenica o glavnoj železničkoj stanici u Helsinkiju.  Ova centralna stanica u glavnom gradu Finske, zvana Helsingin päärautatieasema,  nezaobilazna je na svim fotografijama Finske. Veoma je prepoznatljiva  po kamenim ljudskim statuama, sa obe strane glavnog ulaza, koje u rukama drže loptaste lampe, koje se pale u večernjim časovima, kao i po kuli sa satom. Ova divna zgrada centralne železničke stanice i jedan od simbola Helsinkija, delo arhitekte Eliela Saarinena, nalazi se u samom centru grada, u Asema-aukio, i jedan je od bitnih orijentira u gradu.  Sa obe strane zgrade nalaze se autobuske stanice, a ispod same železničke stanice, nalazi se i metro Rautatientori sa velikim podzemnim tržnim centrom Asematunneli, koji povezuje stanicu i samo gradsko jezgro Helsinkija. Kuriozitet je i taj da  ova železnička stanica poseduje i jedinstven predsednički salon za predsednika Finske i njegove goste ako putuju vozom.

Zeleznicka stanica, levo
Zeleznicka stanica, glavni ulaz
Zeleznicka stanica, Helsinki
Asematunneli 
Plan metroa

Jedan događaj je doprineo da  ova stanica bude na svim  svetskim vestima, i to decembra 1940. godine, kada je  tadašnji predsednik Finske, Kyösti Kallio,  iznenada preminuo na ovoj stanici od posledica srčanog udara, kada je po isteku predsedničkog mandata, jer je dao ostavku iz zdravstvenih razloga,  krenuo svojoj kući.  Fotografisan je 10 sekundi pre smrti, a pored njega je bio i maršal Mannerheim, na čijim je rukama umro.

Kyösti Kallio, levo, 10 sekundi pre smrti, iza u crnom odelu novi predsednik Finske

I tako, bila je to još jedna priča o  finskim vozovima, a vaš mašinovođa Tarja, želi vam srećan put…


Tarja

2 Komentari / Kommentit:

Koliko bi otprilike trebalo od Oulu-a do Helsinkija ovim brzim vozom?

Pendolinom, koji je ekstra brz, oko 6 sati....obicnim vozom oko 9 sati.....

Post a Comment