Porodični portret porodice Sibelius ~ F I N S K A

Često pišem o ovom genijalnom kompozitoru, i već sam vas upoznala sa mnogim segmentima njegovog života, ali možda ste se nekad zapitali ko su, gde su, šta rade i da li su živi njegovi potomci? U priči koja sledi, upoznaću vas sa potomcima ovog velikog finskog kompozitora.

Poznato je da je Jean Sibelius imao srećan brak sa svojom suprugom Aino, i da su u tom braku izrodili šest ćerki. Na žalost, jedna od njih, Kirsti Maria Sibelius (14. novembar 1898. Helsinki - 13. februar 1900. Tuusula), preminula je još u najranijem detinjstvu. Ostalih pet ćerki su: Eva 1893, Ruth 1894, Katarina Elisabet 1903, Jeanne Margareta 1908 i Heidi Kristina 1911.

Sva deca Sibeliusa. Na vrhu slika pokojne Kirsti

Video koji sledi, prikazuje Sibeliusa uživo, kao i retke snimke njegove dece kada su bila mala.

Jean Sibelius from Tarja M. on Vimeo.

Katarina Elisabet Sibelius, udata Ilves Nyman, rođena je 12. januara 1903. godine u mestu Artjärvi. 1924 godine udala se za supruga Eera Ilmari Ilves Nymana (1887-1953). veoma sposobnog bankara, a godinu dana kasnije,1925. godine rodila je ćerku Merike Kilpi Ilves, novinara a 1927. sina Jana, pijanistu. Katarina je imala godinu dana kada se porodica Sibelius doselila u Ainolu. Završila je studije klavira. Ona je bila pokraj oca kada je umirao, a kada je kuća Ainola 1974 godine postala dostupna za javnost, Katarina je bila vodič. Prijatelji i porodica navode da je ona bila Sibeliusova mezimica. Njen suprug Eero Ilmari Ilves Nyman bio je bankar od poverenja i vodio je finansijske knjige Sibeliusu. Katarina je umrla 15. oktobra 1984. godine u 81 godini.

Katarina Sibelius

Aino Sibelius poducava Katarinu

Katarina

Katarina u poznim godinama

Heidi Kristina Sibelius, finski dizajner, umetnik, keramičar, udata Blomstedt, rođena je 20. juna 1911. u mestu Tuusula. Od 1932. godine bila je udata za Yrjö Aulisa Uramo Blomstedta (1906-1979), rođenog brata muža njene sestre Margarete,i sa njim je izrodila dva sina i ćerku, Juhanu Yrjö Blomstedt i sinove Petri Eliel Blomstedta i Severi Blomstedta. Radila je kao samostalni umetnik i kao dizajner za čuveni finski brend Arabia. Heidi je bila najmlađa ćerka velikog Sibeliusa, a njen suprug Aulis, arhitekta i profesor, koji je na zahtev Sibeliusa kreirao biblioteku u porodičnoj kući finskog kompozitora, u čuvenoj Ainoli. Njihova ćerka Juhana, rođena 1937.godine bila je slikar, a sin Petri, rođen 1941, arhitekta koji je 1990. godine projektovao i redizajnirao hotel Kämp. Mlađi sin Severi, takođe arhitekta, bio je direktor Muzeja finske arhitekture od 2002 – 2010, profesor arhitekture na univerzitetu i bio glavni arhitekta na restauraciji Ainole 1980. godine, a sa bratom Petriem, 1976. godine osnovao je samostalni arhitektonsko- projektni biro, sa kojim je radio sve do Petrieve smrti 1997. Heidin suprug Aulis Blomstedt, kreirao je čuvenu nadgrobnu ploču Sibeliusa, koja se nalazi u dvorištu porodične kuće Ainola ispod drveta jabuke. Heidi je umrla 3, januara 1982. godine u Helsinkiju u svojoj sedamdesetoj godini

Margareta, Sibelius i Heidi ( desno)

Heidi u ateljeu

Deda Sibelius sa unukom Juhanom, Heidinom cerkom

Sibeliusov unuk Severi, Heidin sin

Jeanne Margareta Sibelius, rođena je 10. septembra u mestu Tuusula 1908.godine. Udala se 1929. za Armasa Jussi Veikko Jalas Blomstedta (1908-1985) Kada se rodila, sestre Eva i Rut već su bile u školi u Helsinkiju, pa je vreme najčešće provodila igrajući se sa sestrom Heidi. Još kao mala, počela je da svira violinu i klavir, a kasnije je i završila studije muzike svirajući oba instrumenta, ali je violina ipak bila glavna. Radila je na Sibelius akademiji. Margareta je kao i sva ostala deca bila izuzetno vezana za Ainolu. Njen suprug Jussi Jalas, bio je jedan od najpoznatijih finskih dirigenata svih vremena. Bio je dirigent Finske nacionalne opere od 1958- 1973 godine. Margareta mu je u detinjstvu bila najbolja drugarica iz škole, a kada je 1924 godine došao prvi put u Ainolu, noge su mu se odsekle kada je upoznnao Sibeliusa koji je već tada bio živa legenda. Taj susret ga je skroz paralisao. Sibelius ga je zamolio da mu nešto odsvira, ali se Jussi sav spetljao svirajući Listovu rapsodiju. Sibelius, iako strog kritičar, rekao mu je da je on prava muzička kutija. Jussi je znao da je njegovo smeteno sviranje od treme bilo uzasno, ali je kasnije stalno izjavljivao da je Sibelius bio samo na oko grub i strog, ali da je bio neverovatno ljubazan i pazljiv. Jussi i Margareta imali su petoro dece …Ristu Yrjö Jean Jalasa 1929-1956 ( advokata), Paulija Jussi Jalasa 1937-1941, Jussi Tapio Jean Jalasa 1941-1993 ( flautista), Aino Jalas koja je umrla u ranom detinjstvu i Satu Margaretu Paulu Jalas. violinistkinju, rođenu 1943 godine. Ono što je zanimljivo u vezi sa Satu, Sibeliusovom unukom je i to da je ona studirala violinu na Sibelius akademiji u Helsinkiju, a bila je i đak belgijskog kraljevskog majstora violine Arthura Grumiauxa. Nastupala je širom sveta, a danas predaje violinu na konzervatorijumu Arrigo Boito u Parmi (Italija). Njen deda Jean Sibelius poklonio joj je Stainerovu violinu kada je ona imala 12 godina. Stainerove i Stradivariusove violine su najbolje na svetu, a ova Sibeliusova je kupljena u Sankt Peterburgu. Iako Satu već 30 godina živi u Italiji, svirajući na dedinoj violini, ona, kako kaže, kroz nju nosi i oseća svoju Finsku i Ainolu u srcu. Margareta je umrla 28. septembra 1988. u Helsinkiju.

Margareta i Heidi

Margaretin suprug, dirigent Jussi Jalas

Margareta, Katarina i Heidi sa roditeljima

Satu Jalas, Sibeliusova unuka, profesor violine u Italiji

Ruth Sibelius, rođena je 23. novembra 1894. godine u Helsinkiju a umrla je u 81. godini 22. juna 1976. godine. Bila je udata za Samuela Johannea Snellmana. Imali su dvoje dece, Erkki Johannes Virkkunena, bankara (1917) i Lauru Samuelsdotter Enckell (1919). Ruth Snellman bila je istaknuta finska glumica, najpoznatija kao komiičarka. Ruth je imala 8 godina kada se sa porodicom doselila na Ainolu. Kao jedna od najstarijih sestara, uvek je organizovala neke predstave za svoje sestre i decu iz komšiluka i njen talenat za glumu je jako rano došao do izražaja. 1912. godine, otac je poslao u glumačku školu, a već 1913. imala je svoju prvu premijeru. Pred Božić 1915 godine verila se za kolegu glumca i reditelja Samuela Snellmana, koji je bio 16 godina stariji od nje. Nekoliko nedelja posle veridbe, Ruth je pala sa konja i posle te nesreće, skoro godinu dana nije imala nikakvo pamćanje. Zdravlje joj se stabilizovalo 1916 godine, kada se i venčala za Samuela, sa kojim je bila u braku sve do njegove smrti 1969. godine. Ruth je nagrađena ordenom Finlandia Pro za doprinos glumi. Uloga baronese Luiz iz filma Divna avantura, iz 1962 godine, je nešto po čemu je svi pamte, a u kome se radi o ljubavnom trouglu.

Ruth sa ocem

Ruth Snellman

Jussi Snellman, suprug Ruth Snellman

Sibelius, Aino i unuk Erkki, sinom glumice Ruth Snellman

Eva Sibelius, (udato, Eva Jeanintytär Paloheimo), rođena je 10. marta 1893. godine u Helsinkiju a umrla u 84. godini, 6.jula 1978 godine u Helsinkiju. 1937 godine udala se za Arvija Henrika Paloheima (1888- 1940), industrijalca, sa kojim je imala troje dece, Marjattu Paloheimo (1915-?), Marttija Jean Alfreda Paloheimo ( 1917-1987, bankara) j Jannea Paloheimo (1922-1989) savetnika za nekretnine. Posle smrti muža, postala je direktor Paloheimo korporacije. Bila je prvo i najstarije dete Sibeliusa. 1906 godine odlazi u Helsinki na školovanje. Eva je ootkrila podatak da je 1907. godine, dok su Aino i Jean Sibelius bili u Berlinu, dobila od oca dozvolu da pozove dečake u dom Ainola, gde su ona i Rut sa momcima pravili zabavu, dok je mlađe sestre čuvala dadilja Marta Tornell. Eva se u kasnijim godinama divila svom ocu i njegovim liberalnim stavovima koji su bili neuobičajni za ono vreme. Eva i njen budući suprug Arvi,, verili su se 1911 a venčali 10 juna 1913, na dan kada su se venčali i Jean Sibelius i Aino.Na taj datum, u Ainoli se sve do Sibeliusove smrti pravilo veliko slavlje i za sto zvanica. Eva je bila veoma visprena i kada god bi se pojavio neki problem, sestre su uvek govorile ,,Sve ce to Eva da sredi” Dana 20. septembra 1957, na dan kada je umro Sibelius, Eva i Katarina su bile pored postelje svog oca i poslednje reči koje se izgovorio pred smrt bile su upravo “ Eva i Kai”

Eva sa majkom Aino

Eva

Eva sa ocem

Eva

Posle 1957 godine, sestre su na smenu bile u Ainoli, kako njihova majka ne bi bila sama, ali su, posle majčine smrti prodale Ainolu Finskoj, da bi od 1974 Ainola postala Sibeliusova muzej kuća za posetioce iz celoga sveta.

Sibelius je bio strog i pravedan otac. Njegove ćerke su govorile da su se, kada je otac bio u kući osećale bezbedno i prijatno, dok su se, u njegovom odsustvu osećale slobodnije i mogle su da igraju i pevaju do mile volje. Majka Aino je radila kućne poslove, šila, gajila voće, povrće i cveće, podučavala decu i bila oslonac bez kog se nije moglo. Bila je blage naravi, dok je Sibeliuus zahtevao potpuni red i disciplinu. Katarina Sibelius je u biografiji o svom ocu rekla da joj je otac, kada god nije bila potpuno uredno očešljana za stolom, govorio da ne sme takva da sedne za sto, jer joj sa tog svračijeg gnezda od kose može jaje ispasti u tanjir. Ručak je bio uvek u 12, večera u 6 popodne, a večernji čaj u 9, posle kog se odlazilo na spavanje. Svako dete u porodici Sibelius imalo je svoje zaduženje u kući i obavezno su sve morale da sviraju klavir i još nešto ako žele. Margareta je često pričala da je dolazeći kući, uvek osećala da li je otac tu ili ne, kao da se to osećalo u gustini vazduha ili stablima oko kuće…bez njega sve je bilo prazano. Umeo je da na čudan način komunicira sa decom….imao je jedan plakar na spratu gde je krio svoje zalihe cigara, i plaseći se da će neka ćerka, u njegovom odsustvu poželeti nekad da ih proba, od malena ih je učio da je taj plakar lisičija jazbina i da tu niko nikad ne sme da zaviri. Sve njegove ćerke su nekako poprimile taj tip humora, pa su se često nadmudrivali. Sibelius je jednom rekao da mu se ponekad nije radilo, a tada bi komponovalo, mrštio se, cepao papire u fazi krize, i u jednom od tih trenutaka, naišla je mala Eva i pitala ga zašto radi ako mu se ne radi… na to joj je otac rekao ”pa da bi mogla da jedeš sendviče’..mala i visprena Eva je malo razmislila i rekla mu...”pa dobro, ješću nešto drugo”…. i tako….Ainola je bila dom ove divne porodice, ali i ne samo dom…Ainola je ostaala Ainola, dom koji i danas priča svoje priče.

Ainola, dom porodice Sibelius, dobila je ime po Aino, Sibeliusovoj supruzi, koja je bila stub i oslonac ovog doma. Ona je bila i dobra supruga i majka i domaćica. Aino je shvatala veličinu muzičkih ideja svog voljenog supruga i nemir koji sa sobom nosi svaki kreativni rad i bodrila ga svim srcem. Druga velika uloga Aino, bila je uloga majke pet ćerki. Bila je puna ljubavi i onako krhkog izgleda, a jake volje, usađivala je deci pravila dobrog ponašanja i ljubav prema kulturi i obrazovanju. Pored svega ovoga, Aino je imala snage i volje da održava veliki vrt pun cveća, voća, povrća i često je njeno cveće pobeđivalo na izložbama, a zdravo voće i povrće hranilo njenu porodicu. Ostava prepuna zimnice, bila je njen ponos. Bašta je za Aino bila i prirodna terapija u periodu kada je Sibelius na početku njihovog braka mnogo pio, provodio se i odlazio sa prijateljima u kafane. Tih prvih godina, u krizama nedostatka kreativnosti i inspiracije, Sibelius je utehu pronalazio u piću. Aino je tada, kada joj se plakalo, uvek odlazila u svoj vrt i kako je i sama govorila, naizmenično je plakala i okopavala. Taj period je trajao dok Sibelius nije operisao grlo, zbog sumnje na rak grla. Posle toga, pijanstvo je za njega bilo prošlost. Od 1908, za porodicu Sibelius počele su srećne godine. Posle toga na svet su došle Margareta i Heidi, ali povrtnjak više nije bio poligon za suze mlade Aino, već izvor prehrane u teškim ratnim godinama, kada je vladala nestašica hrane zbog svetskog rata i krize. U leto 1941 godine, kada su odnosi Finske i Sovjetskog Saveza postali zategnuti, postojala je velika verovatnoća da Helsinki bude bombardovan, pa je tada cela porodica Sibeliusa, ćerke, zetovi i unuci, živela u Ainoli. Sibelius je radio muziku, a Aino je celog života imala osećaj dužnosti da svima udovolji. Jean je bio svestan toga i iako je na svoj uzdržan način uvek pokazivao ljubav, 10 avgusta 1956 godine na 85 rođendan Aino, Sibelius je, vidno bolestan i iznemogao, sa svojih 90 godina, nabrao prelepe ruže i jedva smogao snage da se popne uz stepenice, do sobe svoje Aino, kako bi joj pokazao koliko je ona bitna osoba u njegovom životu.

Posle smrti muža, Aino je, znajući kolika je veličina bio njen suprug, sakupila svu dokumentaciju i pomogla biografu Tawaststjernu da napiše biografiju Sibeliusa. Ainola je živela dok je žiivela i Aino, sve do juna 1969. godine, kada je ova dama velikog srca napustila ovaj svet u svojoj 98. godini.

...ovde nije kraj priči o Ainoli, o kojoj ću pisati u nekoj sledećoj priči, jer je Ainola danas muzej i sećanje na divnog i meni omiljenog kompozitora. Ainolu je moguće posetiti od maja do kraja septembra, svakoga dana u nedelji, izuzev ponedeljka.