Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Sep 17, 2013

Finci i alkohol

Finci često za sebe, u šali, umeju da kažu da su umereni u svemu, osim u konzumiranju alkohola. Ova izjava nije ni sasvim tačna, ali ni netačna. Istina je negde u sredini. Naime, koliko god vladala fama da su Finci nekakva grupa alkoholičara, eto, da vas ne bih ubeđivala u suprotno, samo ću vas pitati jedno logičko pitanje…Da li bi Finska bila jedna od najbogatijih i najuređenijih zemalja sveta da u njoj žive ovakvi stanovnici…? Ne bi, naravno…ali...


…ali, većina Finaca zaista voli dobru kapljicu. Tokom radne nedelje nije uobičajno da izlaze i da se opijaju, ali vikendom je to masovna pojava, naravno ne kod svih Finaca, već kod onih koji to vole i koji  se na taj način opuštaju od naporne radne nedelje. Zaista nije neuobičajna slika da vikendom uveče, po gradu viđate pijane ljude, mlade posebno,  koji se teturaju po ulicama. Srećom, ovo se ne viđa baš često, ali se ipak viđa. Ono što je zanimljivo je i to da pijani Finci nemaju tendenciju da u takvom stanju prave nerede ili da uništavaju materijalna dobra. Oni su tada obično samo pričljiviji, opušteniji i najsmejaniji nego inače. S obzirom na to da su Finci kao narod generalno suzdržani i mirni, ovo je valjda prirodna ravnoteža da nekad sebi daju oduška.


Ako ne računamo ovu grupu  alkoholičara, koji piju samo iz razloga da bi se napili, ostali Finci takođe vole alkohol, ali umereno, i onako teatralno i moderno,  kada ga sa užitkom konzumiraju, uživajući u aromi, kao recimo kada, u fensi restoranima uz poručeno jelo poruče i neko aromatično vino.


No, iako Finci zaista sebi vole vikendom da daju oduška, dok su preko nedelje radni, smerni i vredni, ipak je alkoholizam pošast, kako Finske, tako i ostalih skandinavskih zemalja, i glavni socio - medicinski problem. Zanimljivo je da sve statistike pokazuju da Finci na godišnjem nivou, konzumiraju alkohol, ispod proseka koji vlada u EU, ali to je verovatno zato jer se tokom nedelje zaista malo, ili nimalo  ne pije, ali su zato petak i subota rezervisani za obeznanjivanje. Finski narod živi u zdravom okruženju, okružen je divnom prirodom i jezerima, jedu prilično zdravu hranu, i da je sve ostalo na tome, svi bi tamo živeli po 100 godina, ali ovako, statistike kažu da je uzrok smrtnosti broj 1 kod finskih muškaraca ili trovanje alkoholom ili bolesti koje koje su usko povezane sa neumerenim konzumiranjem alkohola….na žalost.

U Finskoj je alkohol preskup, jer se za ova pića plaća izuzetno veliki porez, jer navodno tim novcem Finska  pokriva troškove zdravstvene zaštite za lica koja se leče od alkoholizma i posledica koje izaziva prekomerno konzumiranje alkohola. Država je tim potezom htela da smanji prodaju alkohola, jer Finci, iako bogata nacija, ipak ne vole da uzalud rasipaju novac, ali naravno, narod kao narod, uvek se snađe, pa nije retka slika da na brodovima koji idu do Talina, vidite ljude iz Finske sa torbama punim flaša, jer je ovo "cuga krstarenje" izuzetno isplativo, pošto je akohol u Estoniji, znatno jeftiniji nego u Finskoj.

Država i dalje drži monopol u distribuciji alkohola, pa se tako žestoki alkohol može kupiti samo u strogo specijalizovanim Alko Oy (Alko korporacija) prodavnicama), dok se u marketima mogu kupiti samo blaža piva  do određene jačine. Sve što u sebi ima više od 4,7 %  alkohola,  prodaje se u Alko prodavnicama u kojima  mogu kupovati samo lica starija od 20 godina, dok pivo u marketima i supermarketima mogu kupiti i  lica starija od 18. godina. Proizvodnja, uvoz i reklamiranje alkohola u Finskoj je najstrožije kontrolisano, Alkoholna pića sa sadržajem alkohola većim od 22%, ne sme se javno izlagati, ni reklamirati. Oni stoje i u specijalizovanim Alko prodavnicama iza pulta. Dokaz da Finci najviše piju tokom vikenda je i statistika, po kojoj Alko korporacija 30% alkohola prodaje tokom radne nedelje, a 70 % petkom i subotom.

Ono što zaista zabrinjava i što mene veoma iritira je stav većine muškaraca  iz Finske o alkoholu, Većina, NE SVI, sa ponosom govore kako su se napili, i čak muškarce koje ne piju, smatraju šmokljanima. Naravno, ne vređaju ih lično, jer je u finskoj prirodi da ne zabadaju nos u tuđe stvari, ali ako biste ih pitali šta misle o muškarcima anti - alkoholičarima, imali bi samo pogrdne izraze. Ono što mi se ne dopada je i pojava, da mladi misle kako je to IN, pa čak i oni koji, iako duboko u sebi nisu pristalice i konzumenti alkohola, odglumeće u društvu kako su se dobro napili pre neki dan, a sve u cilju da bi bili prihvaćeni i deo grupe. Ovo se ne odnosi na devojke i žene. Iako Finska nije kriminalna zemlja i smatra se za veoma bezbednu državu, od svih nasilnih kriminala koji su se ikada desii u Finskoj, 80% su ih počinila akoholisana lica. Srećom, ovakvi događaji su zaista, zaista retki u ovoj zemlji. Ono što me na prijatan način zadivljuje kod Finaca je i to, da ako neko mrtav pijan zaspi recimo na klupi u parku ili gde god, ujutru će se probuditi  sa svojim novčanikom u džepu, jer se u Finskoj zaista ne krade.

Nekada je vodka u Finskoj bila najpopularnije piće, a danas su to i pivo, pa i vino. Statistike takođe kažu da skoro svaki Finac, u proseku popije po litru vodke nedeljno. Inače Alko prodavnice rade radnim danima samo do 8 uveče, subotom do 6 uveče, dok su nedeljom  zatvorene.



Konzumiranje vina je u porastu u Finskoj.  Iako se u kućnoj varijanti, uz obrok  češće nalazi pivo od vina, ipak konzumiranje vina sve više raste, a naročito za specijalne prilike kao što su Božić ili Dan nezavisnosti, a takođe  je primećeno i da su festivali "Hrana i vino", u ovoj zemlji sve posećeniji.  Prodaja vina je moguća samo u Alko prodavnicama. Cene najjeftinijih vina u Finskoj nisu manje od 5 evra. U restoranima se služe u dve zapremine, mala doza sadrži 12 cl, a veća 16 cl vina. Iako se u  Finskoj grožđe ne gaji, uvoze se italijanska, francuska, portugalska i ostala vina iz dvadesetak zemalja, ali Finci ipak najviše vole domaća vina od bobičastog voća. Od stranih vina, najviše vole crna čileanska vina, a od belih, ona iz Južne Amerike. Prodaja vina danas iznosi 15% od ukupne potrošnje alkohola, ali se on do 1995. godine, kada  je Finska ušla u EU, u  Finskoj skoro nije ni konzumirao, jer ga nisu uvozili a u Finskoj nema grožđa.

Iako u Finskoj grožđe ne  uspeva, u južnom delu zemlje postoji nekoliko plantaža na kojima se gaje malina, barska kupina, ogrozd, jagode, arktička brusnica, borovnice itd…i na ovim mestima se mogu nabaviti odlična finska vina od bobičastog voća, kao i sve vrste bobičastih likera.

Blizu mog Rovaniemija, u Laponiji, je selo Ranua, u kome postoji mala domaća firma Revontuli Oy, koja proizvodi predivna  i potpuno organska vina od bobica, Virvatulet, a za kojima su bukvalno ludi stranci. Oni prave i likere, voćne sokove i mnogo toga još. Kako nisam konzument alkoholnih pića, oni koji piju vino, oduševljeni su ukusom i kvalitetom…ja ga samo kupujem prijateljima. Flaša od 0, 75 l je 13 evra. Ovo  sve možete naći u Ranui, u ulici Rovaniementie 29, u malom kamenom zamku. Ova vina, iako su jedna od najboljih,  teško ih je naći, izuzev u restoranima u Rovaniemiju i Ouluu.

Virvatulet
Virvatulet
Virvatulet u sami narodnoj nošnji
Finci najviše konzumiraju vodku i pivo. Od vodki, tu su, naravno, Finlandia, koja je, kako kažu stranci, pored Nokie, najprepoznatljiviji brend Finske. Što se tiče piva, sva piva do jaćine 4.7%  alkohola, mogu se kupiti u prodavnicama, a ona preko te jačine u Alko prodavnicama. Finska najpopularnija i najbolja piva su Karhu, Sahti,  Koff, Karjala, Lapin Kulta, Olvi, Kukko…


Karhu je svetlo pivo, jakog ukusa,  najpopularnije pivo u Finskoj..ima ga u tri jačine, ono od 4,6% alkohola koje se može kupiti u marketima i ona od 5,4% i 8 %, koja se prodaju samo u Alko Oy. Na ambalaži je slika medveđe glave, jer karhu na finskom znači medved.



Karjala pivo se takođe pravi u tri jačine, 4,6%, 5,2% i 8 %. Na ambalaži je grb Karelije. Izuzetno popularno u istočnoj Finskoj,

specijalna...kada je 2011 Finska postala sampion sveta u hokeju

Sahti je jako tamno pivo, od 8% i ima aromu banane.

Lapin kulta (Laponsko zlato) je najpopularnije pivo u Laponiji.



Pivo se oporezuje u zavisnosti od klase. Postoji 5 klasa:
I klasa (0% - 2,8% alkohola ) kupuje se u slobodnoj prodaji
II klasa ( 2,8 % - 3,8% alkohola)  kupuje se u slobodnoj prodaji
III klasa (3,7^ - 4,6% ) , kupuje se u slobodnoj prodaji i najpopularnija je klasa piva
IVA klasa (4,7% - 5,2% alkohola) prodaje se samo u Alko Oy,  ogromni su porezi 
IVB klasa ( 5,3% - 8%) prodaje se samo u Alko Oy,  ogromni su porezi na ova piva.

Od ostalih, često korišćenih i popularnih  alkoholnih pića  u Finskoj su i Lakkalikööri, ili skraćeno Lakka, liker koji se pravi u finskoj Laponiji od barske kupine, koja se na finskom zove upravo lakka. Ovo voće stoji pola godine u alkoholu kako bi alkohol poprimio aromu ove kupine. On ima oko 20 % alkohola, i litar ovog likera u Finskoj  košta oko 30 evra. Osim ovog ukusa, postoji i sa ukusom polarne brusnice, a koja se zove Polar Karpalo, sa borovnicom (Mustikka), sa običnom brusnicom (Puolukka) i sa retkom divljom polarnom bobicom Hippophae (Tyrni). Svi ovi likeri su iste jačine i cene, jedino je Lakka za nijansu skuplji od ostalih.

Lakkalikööri
Lakkalikööri light


polar karpalo

Lapponia Mustikka

tyrni
puolukka
Koskenkorva  viina , ili Kossu je takođe veoma popularno piće  Finaca. Iako je ovo vodka, a tako je zovu i svuda u svetu gde se izvozi, Finci neformalno sva žestoka pića zovu viini. Reč viini u prevodu znači “piće”. Ima 38% alkohola. Pored osnovne varijante, postoji i nekoliko sa specijalnim ukusima, a najpoznatija je Salmiakki Koskenkorva sa salmiakki ukusom. Često običnu Koskenkorvu mešaju sa ostalim pićima, pa tako ako se meša sa Koka Kolom, onda se zove Kossukola, sa gaziranom vodom, Kossuvissy, sa energetskim pićima, Virtanen…itd. Najnoviji trend u Finskoj je da je mešaju sa turskom ljutom paprikom, Turkinpippuri. Finlandia vodka je skoro ista kao Koskenkorva, samo što ima 40% alkohola i manje šećera. Poznata finska grupa Stratovarius u pesmi The Land Of Ice And Snow, kaže u jednom stihu da “Finskom teče Koskenkorva”…hehe..toliko o tome.


I na kraju, onako kao glasno razmišljnje, uvek sam se pitala šta je to što tera Fince da piju, imaju visok standard, lepu zemlju, uređen sistem….sve što mnoge zemlje mogu samo da sanjaju, pa opet, alkohol u njima nije problem…ipak, mislim da imam svoju verziju odgovora. Naime, ponavljam već kao papagaj, ali zna se da su Finci po prirodi mirni, zatvoreni, stidljivi i rezervisani. Svi na svetu će vam reći da su najmirniji ljudi na planeti, i mnogi cene ove osobine, pa i sami Finci su ponosni na njih, ali kako je Finska poslednjih decenija veoma primamljiva za turiste iz celog sveta, oni su shvatili da nije ružno biti otvoren, socijalan i neposredan, pa su nesvesno hteli da promene svoju prirodu, možda ne baš da promene, ali malo da je prilagode ostatku sveta i to su jedino uspevali uz alkohol. Daj Fincu alkohol, i za pola sata je otvoren, komunikativan i nasmejan…ali, ovaj eliksir ne traje večno, pa ih tako tera da piju sve češće i sve više. Mnogo Finaca je i dalje, a i ostaće upravo onakva kakva im je priroda, ali su uspeli i bez alkohola da steknu veštine da se, bar u društvu stranaca, malo prilagode i otvore, i,  uspeva im…ali, priroda je priroda, od nje se ne može daleko otići. Sada sam se  nasmejala, jer sam se setila da je pre par godina, 2006. godine, a bilo je to čak i na finskim vestima, kada  je Finska trebala da preuzme predsedavajuću ulogu u EU, tadašnji finski ministar inostranih poslova,  morao obavezno da prođe kurs, kako bi savladao veštinu ”kako naučiti da ćaskate”…nije šala….


..i zato, Kippis…Živeli

...ja ću ipak Koka Kolu ili oranžadu,,,, :)





Sep 13, 2013

Saarijärvi

Sigurna sam, da biste se našli u čudu, kada bih vas pitala  šta je zajedničko za Pamelu Anderson i kameno doba ? Verujem da bi bilo i šaljivih i zajedljivih komentara, ali ne verujem da bi iko dao “iz prve” tačan odgovor. Ali, odgovor je…Saarijärvi.


Saarijärvi je mesto u centralnoj Finskoj,  pedesetak kilometara udaljeno od grada Jyväskylä, sedmog grada po veličini u Finskoj. O ovom mestu neću pisati nikakve tehničke podatke, izuzev da je to mesto sa 10 hiljada stanovnika, da postoji od 1639. godine,  da je 1986. godine dobio status grada… i da od Helsinkija do ovog mesta imate direktnu autobusku liniju (340 km).

Sa  ovim mestom želim da vas upoznam kroz kratke priče, koje će vam dočarati duh ovog malog grada, pokazati vam njegovu netaknutu prirodnu lepotu i prikazati kulturni značaj. Ovo je mesto u koje Finci dolaze  na vikend, u kome se opuštaju i u kome mogu da vide mnoge stvari koje se tiču finske istorije.

Saarijärvi je idealan za miran odmor jer ima lepu prirodu, kristalno čisto jezero, peskovitu plažu, mnogobrojne pešačke staze, od kojih je najpoznatija Runebergova staza, veliki spa centar, obilje mesta za branje brusnica i drugih lekovitih bobica, karting stazu, predivan prirodni rezervat Julmat Lammit, bujne šume, grebene, ribnjake, zabavni park i mnogo toga  još.









Julmat Lammit pešačka trasa počinje na nekih 8 kilometara severno od Saarijärvija, od puta koji vodi za grad Kokkolu i duga je 3 kilometara. Ona vodi kroz divne predele i pejzaže, ali nije preporučljiva da se koristi zimi, zbog klizavog terena. Uzbrdo pa nizbrdo preko padina zimi je veoma klizavo, pa čak i u proleće, kada se sneg topi, a noću se napravi poledica . Obaveštenja i table jasno ukazuju na mere predostrožnosti, ali uvek postoje oni koji se prave hrabri i ludi i  koji se ne obaziru na njih. Čak i u vreme kada nije zima, a posle kiša, strmi grebeni prepuni mahovine su veoma klizavi pa je to i još jedan razlog zašto ne treba odstupati od znakova upozorenja.  Staza je prepuna stepeništa i terasa platformi za odmaranje uz predivan pogled. Ovde nemate potrebe da nosite mape jer su table uredno svuda postavljene. Ova staza je definitibno najlepša i najbezbednija u letnjem periodu.


Julmat Lammit








Runebergova pešačka trasa, duga je 12 kilometara i nikako ne možete zalutati jer je svuda pored staze postavljen znak  plave boje sa crnom siluetom glave finskog pesnika i pisca Johana Ludviga Runeberga, koji je inače autor teksta finske nacionalne himne Maamme. U Finskoj se, njemu u čast, 5. februar, obeležava kao Runebergov dan, kada se tradicionalno jede Runebergov kolač.


Runebergova staza


Ako se pitate  kakve veze ima Runeberg sa mestom  Saarijärvi, reći ću vam da je Runeberg u ovom mestu radio kao profesor, a ta zgrada u kojoj je bila škola je danas muzej. Dok je boravio u ovom mestu, 1830, godine je napisao  poemu Saarijärven Paavo, o seljaku po imenu Paavo iz mesta Saarijärvi, koja  priča o teškom položaju finskog seljaka u ono vreme. Ova poema je jedno od njegovih najpoznatijih dela, koja je prevedena na mnoge jezike sveta. Posle nastanka ove poeme, ime Paavo (Pavle), je postalo jedno od najpopularnijih finskih muških imena, kako u ta vremena, tako i danas. U Saarijärviju postoji naselje Paavo, Paavin trg (Paavon aukio), Paavontie, Paavonrinteet  i mnogo, mnogo toga  gde se pominje ovo ime, a koliko je ovo ime popularno u Finskoj, govori i podatak da je crtani film Sunđer Bob Kockaone, u finskoj preveden kao  Paavo Pesusieni.  Ne znam koliko ljudi sa Balkana znaju za nekog Paavu, ali verujem da su svi čuli za jednog od čelista grupe Apocalyptica, kao i za Paavu Nurmija, legendarnoj olimpijca zvanog “leteći Finac”.

Kivikauden kylä (Selo iz kamenog doba) je stalna postavka koja se nalazi u Saarijärviju, a predstavlja ambijent, objekte, ljude i njihov način života u prirodnoj veličini  Logorska vatra koja se puši, koža koja se suši ...sve deluje nekako stvarno. Napravljeno je 1980 godine i naravno, vandali i agresivni tinejdžeri  nekako kao da ne postoje u Finskoj, jer niko  ovde ništa ne uništava . Finci izuzetno čuvaju sve što imaju, pa tako i ovo selo iz kamenog doba traje već mnogo decenija. Nalazi se delom u šumi, delom na Summassaari plaži. Posetilo ga je mnogo hiljada ljudi iz celog sveta.


Kivikauden kylä














Zabavni park Puuhapuisto Veijari je otvoren samo u letnjem periodu  Otvoren je 1988. Godine i pravi je raj za decu i odrasle. Pored raznih zabavnih igrališta, ovde se nalazi i akvarijum kao i mnogo životinja.


Zabavni park










U mestu Saarijärviju se nalazi još toliko mnogo zabavnih sadržaja i kulturnih znamenitosti, da bi se priča o njemu mogla nastaviti na još minimum deset tekstova, ali nekako ću vam prikazati bar nekoliko stvari koje su veoma zanimljive za posetioce. To su recimo skulptura male trijumfalne kapije, statua Mahlun Maapallopatsas, koja predstavlja verski triptih i preslatka kapela.



Kapela
Mahlun Maapallopatsas
Trijumfalna kapija
Ukoliko se odlučite da provedete ovde par dana, svi apartmani su u prelepom prirodnom ambijentu,  sa saunama, tako da ćete imati maksimalnu udobnost.

Apartmani













Što se tiče američke glumice Pamele Anderson, malo je poznato da  je ona finskog porekla, a njen pradeda Juho Hyytiäinen, rodio se i živeo, upravo u mestu Saarijärvi, sve dok sa 20 godina nije emigrirao u Ameriku.
Znameniti i poznati Finci koji su rođeni u ovom prelepom mestu su i Kirsti Paakkanen, vlasnik brenda Marimekko,  finska olimpijka, osvajač medalje Toivo Hyytiäinen, zlatni olimpijac Heikki Liimatainen, Eija Ristanen,  olimpijska skijašica, osvajač medalje, zatim reli vozač Jarkko Nikara, kao i mnogi slikari, glumci, kompozitori…

Prerdivno je ovo mesto, definitivno !