Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Dec 31, 2013

Hyvää Uutta Vuotta kaikille! ♥ Srećna vam svima Nova godina!




Danas je poslednji dan ove 2013. godine. Za par sati ulazimo u 2014. i nekako je vreme da se sumiraju utisci, gde smo grešili, šta nam se lepo dešavalo, da se setimo voljenih ljudi koje smo izgubili, novih ljudi koji su ušetali u naše živote i ulepšali  ga svojim prisustvom. Vreme je i da kažemo da smo u staroj godini postali zreliji, iskusniji, naučili neku životnu mudrost. Vreme je da shvatimo da se zbog sitnica ne vredi nervirati, a da se za velike stveri treba boriti i ne posustajati. Ako smo i pustili poneku suzu u godini koja polako ističe...pa, i to je život.Ako smo se puno smejali…pa neka smo…Ako vas je zdravlje služilo, dobro  je…a ako nije, možda je to bila opomena da shvatite koliko volite život, i da je zdravlje veliko bogatstvo, pa da promenite navike, živite zdravije, pozitivnije i da sve vratite na svoje. Volite bližnje, jer  je lep osećaj da niste sami, da imate nekoga ko je tu uvek za vas…Nemojte biti sebični i misliti samo na svoja zadovoljstva. Ako znate da je neko sam za Novu godinu, pozovite ga, biće mu drago da ste ga se setili. 




Nemojte živeti po principu ”Da komšiji crkne krava”. Život nije ni trka, ni takmičenje. Ako neko i ima vise od vas, pa dobro, sigurno je to postigao svojim radom i zaslužio…ako neko  ima vise od vas, a nije stekao svojim radom, zaslužiće ono što će ga, kad tad stići, jer je pravda spora, ali dostižna. Ako neko nema, a vi imate, dajte, jer pravi ljudi uživaju u davanju. Nemojte biti pakosno zavidni, podržavajte ljude, dela, nečiju kreativnost, humanost. Mržnjom mrzite sebe, jer od sebe pravite monstruma. Volite život, ljude…volite svaki trenutak. Dajte toplu reč, pomozite nekome,  uradite nešto lepo, odvojite vreme da drage osobe, pokažite im na delu koliko ih volite…Ovo zaista nisu fraze, ovo su razlozi zašto postojimo.


...i znajte, život je lep kada se živeti zna, ne tražite previše i imaćete sve. Želim Vam svima u 2014. godini, od srca, sreću, zdravlje, veliko srce i pozitivne misli. Kada ovo imate, onda ste ispunjeni ljubavlju. a kada imate ljubav, onda ste bogat čovek…


Ovu pesmicu za decu vam poklanjam od srca, jer u sebi nosi veliku mudrost u jednostavnim  stihovima…


Kad bi meni dali 

Branislav Crnčević



Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.

Igrali bi, pričali bi nešto,
trčali bi, skakali bi vešto
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali kišobran,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar a slučajno sam.

Kišilo bi, dok mi koračamo,
pola tamo a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kišobran
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.


Hyvää Uutta Vuotta kaikille. Toivottavasti uusi vuosi on parempi...  Tarja V. Mitrović

Dec 29, 2013

Vodič za kupovinu prehrambenih proizvoda u Finskoj - Mleko i mlečni proizvodi



Možda će vam se ova  tema  učiniti šašavom na prvi pogled, ali verujte mi da znam zašto sam rešila da pišem baš o tome. Naime, mnogi studenti i porodice, kada odu u Finsku, radi studija ili odlaska, “trbuhom za kruhom”, odlazeći u prodavnice, pod obavezno kupuju mleko i mlečne proizvode, ali nevolja nastaje kada vide da sve piše na finskom, pa se u tom slučaju baš i ne snalaze najbolje…


Inače, pre nego što nastavim priču na ovu temu, napisala bih par rečenica o potrošnji mleka u Finskoj…naime, mlekarstvo je u Finskoj, od davnina bilo sastavni deo poljoprivrede. Zajedno sa žitaricama, mleko je najvažniji poljoprivredni proivod u Finskoj. i ima ključnu ulogu u ishrani svakog Finca. Finci najviše piju mleko i jogurt i to najčešće ono od 1% mlečne masti, dok samo 10% stanovništva pije punomasno mleko. Neke statistike rađene u Finskoj došle su do saznanja da muškarci piju više mleka od žena  Pedesetih godina prošlog veka, Finci su pili u proseku po litar mleka dnevno, dok su danas više orijentisani na ostale mlečne proizvode, a manje za mleko. Mleko je i sastavni deo kafe bez koje Finci ne umeju da počnu dan. Zanimljiv je podatak da, 50% ukupne proizvodnje mleka u Finskoj, popiju deca u školama, i to isključivo obrano mleko, koje Finska, uz obavezne obroke u školi, besplatno daje svoj deci koja se školuju. Mleko bez laktoze i mlečni napitci sa probiotskim kulturama, najkonzumiraniji su proizvodi u Finskoj. 


Najveća finska kompanija koja  proizvodi mleko i mlečne proizvode u Finskoj je Valio sa sedištem u okugu Pitäjänmäki u Helsinkiju. Proizvodi kompanije Valio pokrivaju 85% ukupnog tržišta mlečnih proizvoda u Finskoj, jer su izuzetno kvalitetna. Naime, u ovoj kompaniji je radio i Artturi Ilmari Virtanen, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, i to baš iz oblasti proizvodnje mleka, koji je sva svoja znanja iz oblasti prehrambene tehnologije i biohemije, nesebično uložio u ovu kompaniju, a prema međunarodnom istraživanju, mleko iz Finske je najboljeg kvaliteta u Evropi. Zahvaljujući njemu i njegovom patentu iz 1921. godine, hromatografskom metodom separacije  iz mleka se uklanja  laktoza, na koju  u Finskoj mnogi imaju intoleranciju, ali zahvaljujući Virtanenu i njegovom izumu, od 2001 i oni slobodno konzumiraju mleko.

Mlečni proizvodi u Finskoj su diferencirani u skladu sa zdravstvenim trendovima. Postoji izuzetno mnogo vrsta...obrano mleko, punomasno mleko, sa niskim procentom laktoze, bez laktoze, mleko za snižavanje krvnog pritiska, za snižavanje holesterola, i bezbroj drugih. Mlečni proizvodi u Finskoj su  postali  prava funkcionalna hrana, koja ima za cilj da čuva zdravlje i  smanji rizik od  kardiovaskularnih bolesti, smanji rizik od karijesa kao i da bude „skrojeni“ tretman za preventivu mnogih bolesti i specijalni tretman ishrane za ljude već obolele od neke bolesti. Ono što je glavna karakteristika mlekarske proizvodnje u Finskoj je njegova obimnost i raznovrsnost. Najpopularniji su mleko bez laktoze, LGG jogurti ( sa najboljim probiotikom na svetu,  Lactobacillus rhamnosus GG)  i sirevi sa samo 5, 10 i 15% masti. Ovi laki sirevi su najpopularniji i među turistima, pa ga često kupuju za poneti, kada se vraćaju kući. U Helsinkiju se, najbolji sirevi kupuju u staroj zatvorenoj pijačnoj hali Vanha Kauppahalli, gde su izvanredni domaći proizvodi. Krajem dana, ovde su česti popusti za sirove proizvode.

Vanha Kauppahalli

Inače, u Finskoj, skoro 17% ljudi ima netoleranciju na laktozu, pa kada kupuju prehtambene proizvode, to je glavna informacija koju gledaju na ambalaži. Prozvodi sa malo laktoze imaju oznaku HYLA®, a oni totalno bez laktoze oznaku Laktoositon. Finci takođe obraćaju pažnju i na natpis Luomu, što garantuje da je proizvod totalno ekološki, bez pesticida, hormona ili bilo kakvih hemikalija. To znači da su krave jele prirodnu hranu bez hemije  sa ekološki čistih livada. Cena ovih proizvoda, sa ekološkom oznakom je duplo skuplja. Znajući da su i proizvodi bez tog natpisa sa dozvoljenom dozom hemikalija, mnogo  Finaca kupuje i ove proizvode...ali organsko je organsko. U finskim prodavnicama, sva mleka koja se prodaju su pasterizovana, odnosno termički obrađena radi uništavanja mikroorganizama. Mleko se na  finskom zove Maito. Rasvaton maito, odnosno obrano mleko je mleko bez masti ili sa 0,1 % masti. Kevytmaito je delimično obrano mleko sa od 1% do 1,5% masti. Njega Finci najviše kupuju. Täysmaito  je mleko u crvenoj ambalaži i ono označava punomasno mleko sa 3,5% masti. Njega pije svega 10% finske populacije. Kada naiđete na slatko pakovanje mleka u plavoj noćnoj ambalaži sa nacrtanim mesecom i zvezdama, koje se zove Yömaito, znajte da je to mleko koje ima u sebi prirodne hormone sna. Ukoliko ne želite mleko životinjskog porekla, tu je sojino mleko odnosno Soijamaito, koji proizvodi firma Alpro, pa na ambalaži obično piše Alpro soya. Kada su u pitanju razni  mlečni kremasti dodaci, tu imate Kahvikermu, dodatak za spravljanje napitka od kafe, zatim Ruokakermu, odnosnu pavlaku za kuvanje kao dodatak sosevima i raznim jelima i Vispikermu, odnosno slatku pavlaku. Svi ovi kremasti mlečni dodaci se opet, pojavljuju u još 100 varijanti..sa raznim ukusima kao recimo Mansikkakerma ( kremasti šlag sa ukusom jagode), bez laktoze, protiv holesterola itd...Kada su u pitanju puteri, obratite pažnju na slanoću. Puter se na finskom kaže Voi, pa kada kupujete ovaj proizvod u plavom pakovanju, pogledajte natpise o količini soli u njima...Intenzivno slani puteri imaju crveni natpis na plavoj ambalaži Voimakassuolainen, što u prevodu znači intenzivno slano. Najzdraviji je naravno neslani puter koji ima oznaku Suolaamaton, odnosno zeleno obojeni deo na plavoj ambalaži, a onaj umereno slan puter ima svetlo plavu oznaku  i piše Vähemmän suolaa (manje soli)...Naravno uvek imate i Luomu varijantu (organsku varijantu). 






Od fermentisanih varijanti tu su mlaćenica kao kiselo mleko (Piimä), kefir (Kefiiri), (jogurt (Jogurtti), koji kao i mleko ima mnogo podvarijanti masnoće i raznih namena, a postoji i turski jogurt (Turkkilainen jogurtti), koji je znatno gušće teksture ( kao naše kiselo mleko kada se izmeša). Klasičan finski jogurt zove se Viili koji je izuzetno prijatnog ukusa, zatim imate pavlaku (Smetana) sa karakteristikama i oznakama koje sam uglavnom objasnila Ono što bih vam oko pavlake rekla je to da postoje 4 karakteristične pavlake.. Kermaviili je slabo masna pavlaka sa 10% masti, zatim Kevyt kermaviili, koja je light pavlaka sa 3,5% masti,  zatim francuska pavlaka sa 12 ili 28% masti (Creme fraiche), koja je slična našim pavlakama, a imate i rusku pavlaku  sa 42% masti ...naravno, svi ovi fermentisani proizvodi imaju još mnoštvo varijanti i ukusa, ali uz ono što sam vam već objasnila, lako ćete sve raspoznati. Jedan fermentisan proizvod koji liči na nešto iameđu kiselog mleka, sira  i pavlake imate u više varijantii...Raejuusto, Rahka, Maitorahka itd...nešto što kod nas liči na švapski sir. Rahka varijanta u sebi ima razne komade bobičastog voća





Znači, ukratko....


Täysmaito je  oznaka za punomasno mleko, obično sa 3,5% masti

HYLA® je oznaka skraćenice koja  znači „Hidrolizovana laktoza“, što znači da proizvod ima nizak postotak laktoze

Maitojauhetta je oznaka za mleko u prahu

Laktoositon  znači da u proizvodu nema laktoze

Rasvaton znači da je bez masti ili sa zanemarljivim postotkom masti

Rasvaton maito je obrano mleko

Kermaviili je pavlaka sa 10 % masti
Kefiiri kefir

Jogurtti je jogurt

Piimämlaćenica

Lisäaineeton – bez konzervansa

Raakamaito je potpuno sirovo mleko

Smetana je pavlaka

Pastöroimaton maito je nepasterizovano mleko koje se ne nalazi u prodavnicama, ali se kupuje na farmama.

Kalsiummaito  je mleko sa dodatkom kalcijuma

Äidinmaidonvastikkeet je oznaka sa specijalne  formule za decu, sa dodacima neophodnim za pravilan rast i razvoj deteta

Ykkösmaito – prvo mleko, mleko sa 1% mlečne masti

Kevytmaito je poluobrano mleko, odnosno mleko sa manje od 1,5% masti

Kada na ambalaži nekog mlečnog proizvoda naiđete na natpis Gefilus, znajte da je to proizvod funkcionalne hrane, koji je i hrana, ali i prirodni lek.



Najpopularniji sirevi u Finskoj su definitivno Aura (plavi sir), Oltermanni (polutvrdi sir), Polar (koji je ukusa između gaude i ementalera), Turunmaa  koji je divan sir za mazanje ljutkastog ukusa,  Kippari dimljeni sir kačkavalj, Koskenlaskija (topljeni sir) raznih ukusa... Perinteinen odnosno tradicionalan,  sa lukom odnosno Sipuli, sa irvasom odnosno Kylmäporo, Voimakas...i mnogim drugim ukusima, zatim tu je sir Juhannusjuusto koji se veoma teško pravi, ali je zato pravi delikates i posebno je poznat onaj iz regiona Pohjois-Pohjanmaa, Viola sirevi..kačkavalj, topljeni sir, krem sir...inače, Rusi su naprosto ludi za Viola sirevima i uvoze ih u ogromnim količinama iz Finske. Viola topljeni sir je prvi strani sir koji je ikada ušao na rusko tržište, i to samo tri godine posle Staljinove smrti, pa kada pitate Ruse koji je najpopularniji finski brend, oni uvek kažu Viola. Ukoliko vam se prijede feta sir, tu je Apetina. Ako posetite Laponiju, obavezno probajte Leipäjuusto , neobičan sir koji ne liči na sir i koji se može kupiti samo u Finskoj...a još jedan neobičan finski sir svakako probajte...to je Kotijuusto koji se pravi od mleka, jaja i soli...a koji se savršeno slaže uz vino.





Kada su u pitanju margarini, najpopularniji su Oivariini i Flora. Majonez se u Finskoj veoma slabo i retko jede, možda samo ponekad kao dodatak nekoj salati, ali zaista retko.





Kada se namirnicama bliži datum krajnjeg roka trajanja, njihove cene uvek idu 30 % niže ...

Uživajte u ukusnim i zdravim finskim mlečnim proizvodima i ne zaboravite da kupite neki proizvod sa nekom od   tri magične zdrave reči... HYLA, Laktoositon ili Luomu.

Prijatno! 


Fotografije izvor:
http://www.flickr.com/photos/julu/
http://www.valio.fi/
















Dec 25, 2013

Badnje veče u Finskoj




Danas sam bila u sauni. To je tradicionalni obred  koji se u Finskoj obavezno upražnjava na Badnji dan. Jelka je tu, sa obavezno ručno rađenim ukrasima, kao i Himmeli iznad stola, a  kod mame smo se okupili na večeri, koja je bila tradicionalno bogata, kako dolikuje ovom danu. Kako je divno sa svim onim đakonijama i  mojim omiljenim keksićima sa đumbirom,  pa još i suklaakakku torta...mmm..uz predivne sveće na stolu, jarcem od slame na predivnom Vallila stoljnjaku sa bojama Božića, crvenom, zelenom i zlatnom..sva ta divna svečana atmosfera koja nagoveštava doba velikih praznika i slavlja. Joulukukka (Božićni cvet), koji može biti lala, ljiljan ili zumbul, je obavezan na prazničnom stolu Finaca, kao i jabuke. Na ovaj dan se tradicionalno gleda i crtani film Lumiukko, odmah posle direktnog proglašenja Božićnog mira. Ja uvek volim da muzikom pojačam atmosferu, pa smo puštali finske tradicionalne Božićne pesme, ali i nezaobilazni Tarjin album Henkäys Ikuisuudesta sa divnim pesmama posvećenim ovom divnom prazniku...kada slušate pesme Kuin Henkäys Ikuisuutta, Jouluyö, juhlayö, Heinillä Härkien, Varpunen jouluaamuna, Kun joulu on...shvatite koliko je Božić divan. Evo i sada dok pišem. ide divna pesma  Kun joulu on...(Kada  je Božić...) i divim se, kako je Otto Kotilaisen to divno komponovao...a uz ove prelepe reči, teško je, ne zapevati...Ei huolta, murhetta kenkään muista, ei tunnu pakkaset tuikeat, vain laulu kaikuvi lasten suista, ja silmät riemusta hehkuvat, ja liekit loistavat joulupuista, kun joulu on, kun joulu on....

Tarja Turunen - Henkäys Ikuisuudesta - Jouluinen Platinapainos( FULL ALBUM) from Tarja M. on Vimeo.




Pticama sam na terasi stavila ovas, kako tradicija nalaže, pa je bilo lepo gledati ih kako se okupljaju oko crvenog tanjira...jer ovaj dan mora biti dan blagostanja za sve...


Već je pala noć i za sat vremena će i Božić...a o njemu sam pisala OVDE. Sada samo sumiram utiske današnjeg lepog dana i shvatam, koliko mi samo tata nedostaje da bi ovaj praznik bio potpun...ali, verujem da je on negde spokojan gore i da uživa da nas gleda dok smo svi na okupu...Lava misli i emocija...Danas smo mu na groblju upalili sveću, jer se ona, po finskim običajima,  upravo na Badnji dan pali za pokojnu rodbinu i prijatelje.


Iako Badnji dan nije zvaničan praznik u Finskoj, ovaj dan je prepun tradicionalnih aktivnosti i obreda i za mnoge Fince je svečaniji od samog Božića



Ovaj dan i naredni dani, dani su mira, blagostanja, sreće i ljubavi. Zato se u Finskoj svečano proglašava Božićni mir, tačno u podne, sa  gradske terase na Velikom trgu u gradu Turku, Posle čitanja ovog teksta Deklaracije Božićnog mira,  počinje mir koji traje 20 dana...


Huomenna, jos Jumala suo,

on meidän Herramme ja Vapahtajamme armorikas syntymäjuhla;

ja julistetaan siis täten yleinen joulurauha kehoittamalla

kaikkia tätä juhlaa asiaankuuluvalla hartaudella viettämään

sekä muutoin hiljaisesti ja rauhallisesti käyttäytymään,

sillä se, joka tämän rauhan rikkoo ja joulujuhlaa jollakin

laittomalla taikka sopimattomalla käytöksellä häiritsee,

on raskauttavien asianhaarain vallitessa syypää siihen

rangaistukseen, jonka laki ja asetukset kustakin rikoksesta

ja rikkomuksesta erikseen säätävät. Lopuksi toivotetaan kaupungin

kaikille asukkaille riemullista joulujuhlaa.


Za Božić je u Finskoj tradicija pisanja čestitki dragim osobama, rodbini, prijateljima...Prva čestitka ovog tipa, u Finskoj je poslata 1850. godine. Te prve čestitke, bile su sa motivima žena i anđela, a tek od 1900. godine pojavljuju se prve čestitke sa motivima zime, sneška, irvasa, jelke, Deda Mraza i svih tradicionalnih simbola koji se pojavljuju i danas, a Rudolf Koivu se smatra prvim ilustratorom koji je oslikavao Božićne čestitke kakve se i danas štampaju. U novom milenijumu, pojava interneta je doprinela da se donekle smanji tradicionalno slanje čestitki, ali ogroman broj Finaca i dalje priznaje samo ono ručno pisano na tradicionalan način, kao nekada, pa se zato, svake godine u Finskoj i dalje pošalje 40 miliona Božićnih čestitki.





...evo, došla je i ponoć i Božić, pa svima onima koji ga danas proslavljaju želim mnogo radosti, ljubavi, sreće i zdravlja...

 Näiden sanojen myötä toivotan teille kaikille oikein hyvää joulua ja menestystä vuodelle 2014.

Tarja