Nije ni u Finskoj sve fino, reče moj prijatelj

Predrasude o nekom narodu postojale su, postoje i postojaće. Iako je i nemoguće ali i neozbiljno, generalizovati i naći zajednički imenilac za sve ljude jedne nacije, ljudi to ipak vole ra rade, jer na taj način verovatno olakšavaju percepciju.

Iako mnogo volim Finsku, svesna sam da i u njoj postoje stvari ili pojave, koju stranci nekad kritikuju, koje ne razumeju i koje im smetaju. To je sasvim razumljivo, a za te lične doživljaje, veoma je značajna i kulturološka razlika. Finci malo šta ne vole u svojoj zemlji i smatraju je najboljim mestom za život. To pokazuju i svetska istraživanja,

Za ovaj tekst, inspiraciju sam našla u nedavnom razgovoru sa jednim prijateljem, koji nije Finac, a koji je u Finskoj proveo pola godine. Zaista je bio oduševljen Finskom, ali je bilo i nekih stvari na koje se žalio…

Jezik…

Rekao mi je da se trudio da ga nauči, ali da je bio na dobrom putu da od težine istog dobije tumor na mozgu, pa je odustao…

Finska zatvorenost...

Ono što mu se još nije dopalo, bilo je i to, da je Fince doživeo kao veoma uobražene ljude. Kada sam ga pitala  na osnovu čega to tvrdi, odgovorio mi je: “ Pa lepo, na poslu me kolege, dok smo radili, skoro ništa nisu zapitkivali, veoma su zatvoreni, nisu me pitali ni najosnovnije stvari, da li sam oženjen, imam li dece…”

(Ovo je preterana i neosnovana izjava…da, poznato je da su Finci zatvoreni, ali zaista nisu uobraženi. Ne vole da zabadaju nos u tuđe stvari i intimu, posebno ne na poslu sa ljudima koji im nisu bliski prijatelji. Jednostavno, takvi su, ali ne zlonamerni. Ono što se meni jedino ne dopada kod Finaca je neki čudan animozitet prema Romima. Zaista, iako ne viđam uživo nikakve fizičke ili verbalne napade na njih…moram priznati, veoma slabo ih integrišu u društvo, što je neki “blaži način” da im pokažu da nisu baš dobrodošli. Doduše, ovo je problem koji je uočljiv svuda, ali, od jedne demokratski nastrojene nacije, kao što je Finska. ipak očekujem više).

Mračne zime…

Kaže mi prijatelj: “Ubili su me oni mračni  zimski dani u Finskoj. Nije ni čudo što Finci imaju toliko samoubistava…”

(Hm, to opet  sve zavisi od čoveka do čoveka. Dosadi ti i da jedes 90 dana samo čokoladu, a  ne 90 dana mraka, Mada, nije mrak 24 časa, već nekih 17. Ima obdanice naravno, ali se rano smrkava. Pa dobro, navikne se na sve čovek. Ma kako da ne….ubistva zbog mraka? Pa niko u Finskoj ne veruje u ovo. Da nekome u Finskoj stvarno toliko smeta mrak, šta mislite da bi radije uradio? Odselio se negde na jug, ili se odmah ubio? Uzgred, svi pričaju o stopi samoubistva u Finskoj, a niko ne spominje one zemlje koje su prema podacima Svetskezdravstvene organizacije u samom vrhu u Evropi i svetu...Niko u Finskoj nema utisak da je to “samoubilačka” nacija. Eh, čuj…zbog mraka…Onda bih volela da mi neko objasni zašto je, kao što je poznato, ogromna stopa samoubistava na sunčanim Havajima? Pre bih rekla da se pojedini depresivni ljudi, koji postoje svuda u svetu, u srećnim društvima, okruženi srećnim ljudima, osećaju još depresivnije, i da je to okidač.

Ja imam potpunu suprotnost ovog fenomena. Ako bih birala između zimskog mraka i sunca iza ponoći tokom leta, ja bih se pre ubila zbog sunca….ha ha.

Iako je fenomen ponoćnog sunca fenomenalan, pogled na more koje je obasjano suncem u toku noći neopisivo lep, a divna je i šetnja tada, kao i osećaj da si kao izgubljen u svemiru, jer nemaš osećaj da je ponoć dok ti igraš odbojku na pesku sa prijateljima, iako za par sati ideš na posao…ali za nekog, ko kao ja, nije preterani ljubitelj leta, pa kada u podne sunce upeče i dođe kao nezvani gost koji nema tendenciju da ode, pa te tako prati do ponoći, zaista  zna da smori. Zamislite sada nekog ovako bele puti kao ja, ko se plaši štetnog sunčevog zračenja, ko pocrveni  pri pogledu na sunce..i situacije gde se u 1 sat noću mažem kremom za sunčanje sa zaštitnim faktorom 40. Eto, menjam ponoćno sunce za mrak i mesec, koji je mnogo ljubazniji od sunca. jer nema želju da sprži moju kožu…pa, ako ste za trampu, javite se .

 ...šalim se, naravno, jesam zimski tip, ali volim  i prijatna leta u Finskoj, i ponoćno sunce i ne smeta mi ni melanholični zimski mrak u sred dana. Meni je sve fino i ne smeta mi ništa od toga...

...ali, reći ću vam šta mi smeta i šta mi nije fino...

Moj prijatelj je izneo ono što mu zaistinski nije prijalo. Ne voli (nije navikao) na mračne zimske dane, ne voli (nije navikao) da ljudi nisu znatiželjni i ljubopitljivi, jezik mu je delovao težak za učenje (što i nije daleko od istine)...i jedino je u onoj tvrdnji da su Finci skloni samoubistvu zbog zime, podlegao predrasudama, ali ne zlonametno, već onako bezazleno. Zato i jeste moj prijatelj....nema zlo, zavist i pakost u sebi. .

ali, objasniću vam na jednom primeru, koje osobine kod ljudi ne volim.

Pisala sam dosta tekstova na temu odličnog obrazovnog sistema u Finskoj, NE ZATO, da bih veličala Finsku, ili ponižavala sve što nije finsko, već zaista, nadajući se, da će ljudi moći da prepoznaju gde  grešimo, kako da i deci sa naših prostora ponudimo najbolje, kako da promenimo sistem, kako da nešto naučimo od onih kod kojih su rezultati fascinatni i očigledni, kako da postanemo bolji…

…i zaista, mnogo divnih ljudi je ove moje tekstove nesebično delilo na svojim sajtovima, shvativši poentu da je korisno učiti od uspešnijih, jer je greh da naša deca ne dobiju isto. Ogroman broj ljudi ih je pročitao. Bilo je mnogo divnih komentara, ali onda, na sto pozitivnih, naiđe neko ko bez ikakvih argumenata, pakosno napiše: “Ma šta znaju ti Finci…”,  “ Baš da neću da kopiram glupe Fince”…

Gde su ovde argumenti, gde je neko konkreno mišljenje zašto im se nešto ne dopada? Nema ih, jer je ovo jezik pakosnih (kako ih danas moderno nazivaju) hejtera, kojih je u današnje vreme sve više i više. Prihvatam neslaganje, prihvatam da razmenjujemo mišljenja, ali hejterske izjave ne prihvatam. Moji tekstovi su moje misli, one su kao fasada moje kuće, ne želim na njoj grafite u vidu  “dubokoumnih misli” instant patriota i raznih ljudi koji misle da je demokratija javna pljuvaonica i sudnica u kojoj se izriče presuda smrtne kazne bez argumentovane  optužbe. 

Ovo sam napisala iz razloga da bih ukazala na to zašto neki ljudi nikada neće živeti bolje…batalite mržnju, sarađujte sa svima, učite od uspešnih pa možete postati i uspešniji od njih. Nemojte u svima videti protivnika i konkurenciju.