Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Oct 28, 2015

Priča o obrazovanju, priča o dostojanstvu


Preuzeto sa ovog linka
Čitam danas neke vesti na internetu i ono što mi je odmah privuklo pažnju je vest o štrajku upozorenja u mnogim osnovnim i srednjim školama u Srbiji. Na žalost, ta vest je nešto već viđeno, a kako stvari stoje, i nešto što će se u ovoj zemlji viđati još dugo, dugo.


Kao razlog ovog štrajka upozorenja, navodi se sledeće: „Članovi četiri reprezentativna sindikata obrazovanja organizovali su štrajk upozorenja jer prosvetni radnici još nisu dobili jednokratnu pomoć od države u visini do jedne prosečne plate koja im je obećana u sporazumu iz aprila.  Sindikati traže i donošenje zakona o platama zaposlenih u javnim službama, kojim bi bio poboljšan materijalni položaj zaposlenih u obrazovanju. “


Kratko i jasno...ali, ono što je za mene poražavajuće, a u vezi sa ovom vešću je činjenica kako na nju gledaju i kako je doživljavaju građani ove zemlje. Čitajući komentare ispod vesti o ovom štrajku upozorenja prosvetnih radnika, skoro da nisam videla komentar koji brani stav prosvetnih radnika, naprotiv. Građani su obično u komentarisanju ove vrste: „Od kad znam za sebe prosvetari samo štrajkuju, a uzimaju tolike novce od privatnih časova, kolega reklamira kolegu u školi...“ ili  „Ako svi mogu da čekaju, mogu i oni. Neka se pozabave malo svojim radom , jer su očigledno zaboravili šta im je posao.“ Još neki komentari su: „Koja pomoc,ljudi pa oni imaju 50000 din, platu,radno vreme 6 sati,raspuste,praznike,dajte nezaposlenima malo,ne razumem sta radi ova vlast!!!!“, „Sindikati i Vlada su se dogovorili i to ce biti ispostovano. Zasto prosvetari strajkuju? Koliko rade, i trude se oko nase dece, imaju plate i vise nego sto treba.“¸ „ Njima treba pomoć, a fond časova što nije ispunjen da ne pričam o deci kojoj ništa nije jasno jer nastavnici ,profesori i učitelji samo pretrče gradivo da se zove da je urađeno“ itd.


Komentari su u originalu, bez ispravki, preuzeti sa sledećih linkova: Link 1, Link 2

Kao što vidite, sve ovo pokazuje duboku jaz i nerazumevanje na relaciji roditelji - prosvetni radnici, ali očigledno i na relaciji država - prosvetni radnici. A ko je na gubitku? Deca, i ne samo ona. Gubitnici smo svi mi, društvo uopšte. Kao društvo smo izgleda duboku u čabru,  u  „veselim“ devedesetim ponovo. Devedesetih nas je zaglupljivao turbo folk, danas razne ružičaste televizije klonirane u 5171273 ružičastih klonova, razne kreature bez mozga, bez opšte kulture, dobrog ukusa, bez znanja više od, preko im potrebnog  „hej brate“ vokativa, koje ne silaze sa naslovnih strana i sa  TV ekrana. Razlika je samo u tome što nam sada nepostojanje sankcija dozvoljava da nam mladi odlaze u mnogo većem broju.

Žalosno, zaista žalosno, ali još žalosnije od svega toga je to što svi nabrojani vokativi žive i uživaju, dok im država daje blagoslov, priželjkujući da nas i ubuduće nagrađuje sa što više rijalitija, golotinje, vucaranja nebitnih likova i likuša po naslovnim stranama, naslova u novinama sa pikanterijama iz toliko bitne svakodnevnice tih istih spodoba, dok mi ne razumemo da nas sve to duboko vodi u individualno i kolektivno rušenje svakog dostojanstva. Neće se polupismeni direktori televizija odreći svojih kreatura čije modele ponašanja plasiraju našoj omladini, sve dok mi sami ne okrenemo leđa svemu tome. Ako hoćemo, možemo! Ne razumem zašto je toliko teško reći NE prostakluku, nekulturi, zašto je teško odupreti se zaglupljivanju, zašto nas decenijama  zaglupljuju iste face, isti političari, iste bezlične ljigave mase i na kraju, zašto dozvoljavamo da nas tako zaglupljene lakše obrlate? Neće niko skinuti zle čini sa nas, do nas samih! Dostojanstvo je danas zaista nešto što nam pokušavaju uzeti, kad su nam već sve uzeli, ali to ne smemo dozvoliti, jer ako nam i to uzmu, mi ćemo postati samo travka koja se leluja kako vetar zanjiše. 

Ne kažu uzalud da je čoveka najlakše uništiti ako mu se oduzme dostojanstvo. 

S tim u vezi, potpuno opravdavam ovaj štrajk upozorenja od strane prosvetnih radnika, koji samo traže ono što im je obećano, jer ako neko svojim primerom treba da pokaže da svako ima pravo na poštovanje i etički odnos, onda su to prosvetni radnici, koji će svojom vaspitno - obrazovnom ulogom i ličnim primerom preneti tu bitnu lekciju budućim naraštajima.

Mnogo sam pisala o obrazovnom sistemu u Finskoj, i on zaista i jeste jedan od najboljih u Evropi i među najboljima na svetu, ali ne samo zato jer su bogatije društvo.


U Finskoj je mnogo teže postati prosvetni radnik i mnogo lakše nositi to zvanje, a sve ih razloga velikog  ugleda i poštovanja u društvu. Zašto ga u Srbiji nemaju i ko je za to kriv? 


Krivi su mnogi! Država Srbija izdvaja zaista malo novca za obrazovanje, a očito je da ova zemlja obrazovanje još uvek tretira kao trošak, a ne kao investiciju za stvaranje društva zasnovanog na znanju i permanentnom učenju. Obrazovanje  je izuzetno strateški važno za ekonomski i društveni razvoj  i zato bi, kao takvo, moralo da bude efikasno, ranopravno, efektivno i dostupno svima. Dok god u Srbiji ima škola koje još uvek imaju wc čučavac, dok neke imaju bazen u školi, o ravnopravnosti možemo samo da sanjamo. U Finskoj svaka škola ima iste uslove, bila ona u selu ili u gradu. Efikasnost je takođe pod znakom pitanja kada mnogo, mnogo škola, od nastavnih sredstava ima samo krede, koje jedva pišu po dotrajalim tablama. Efektivnost je nešto što je u odeljenjima sa 30 i više učenika, misaona imenica. Kada su se prosvetni radnici s pravom bunili i zahtevali manje učenika u  odeljenjima, država je izjavila da nema para. U Finskoj je lako raditi sa oko 15 učenika, grupe su manje i lako se svima može posvetiti pažnja. Uz to, programi nisu preobimni i opterećeni nepotrebnim definicijama. U Srbiji su programi preobimni, udžbenici često neupotrebljivi koliko su loši (neki još sada imaju greške koje se ponavljaju i u devetom izdanju), a nastavnici zagušeni viškom papirologije, preobimnim programom sa  časovima koji su tek za obrade lekcija, bez dovoljno časova sistematizacije i utvrđivanja. pa iz tog razloga prinuđeni da lete s lekcije na lekciju. Imam utisak da se najbitnijim pitanjima u obrazovanju i školama uopšte, bave ljudi koji u školi nisu.   

Takođe, kada vidimo šta je na naslovnim stranama, šta se prikazuje na televiziji, kakve teme se provlače medijima, jasno je da  u Srbiji značaj obrazovanja nije prepoznat u društvu kao celini. O obrazovanju se najčešće piše samo kada se spominju štrajkovi prosvetnih radnika ili kada se spominje neko nasilje u školama, korupcije itd. Ne pamtim da sam videla neke pametne tekstove o značaju obrazovanja, ali je zato tekstova o likovima bez ikakvog morala puna kapa. Država Srbija nikako da shvati da je viši stepen obrazovanja stanovništva usko povezan i sa manjim troškovima koje država ima za druge sektore (zdravstvo, socijalna zaštita, sudstvo itd), manje bolesti, socijalnih potreba, kriminala.

Prosvetni radnici u Srbiji jesu izgubili ugled u društvu, ali  u velikoj meri zaslugom države, koja je svojim (ne)delovanjem prema oblasti obrazovanja,  svojim korupcijskim delovanjima dovela društvo do propasti, moralne, duhovne i matrijalne i učinila da većina mladih na žalost ne vidi zašto je dobro biti obrazovan, kada neobrazovaniji i sa manje morala dobijaju više medijskog prostora, više pažnje i nemaju problem sa materijalnom egzistencijom. Verujem da bi država Srbija, samo od oporezivanja šunda,  u kome smo do guše, mogla da bude pravi dobrotvor da se srede i opreme škole, da se napravi nacionalni program da se i siromašnoj  i deci iz  marginalizovanih etničkih grupa obezbedi školovanje, jer je javna tajna da je nastavljanje školovanja ( iz osnovnog u srednje ili iz srednjeg u visoko obrazovanje)  veoma određeno socio-ekonomskim faktorima, zbog čega mnoga deca i danas u XXI veku nemaju mogućnosti za adekvatno obrazovanje.


Volela bih da svi ljudi shvate koliko je bitna i uloga prosvetnih radnika za celokupno društvo, kao naravno i svih drugih profesija, i koliko je bitno ne govoriti jezikom mržnje o ljudima koji su vaspitavali,  vaspitavaju i koji će vaspitavati našu decu, koji su obrazovali, obrazuju i koji će obrazovati one koji će biti novi kreatori neke druge budućnosti. Ružno je, a i povlači bezbroj negativnih posledica, kada roditelji javno pred decom omalovažavaju prosvetne radnike, struku uopšte, rušeći im dostojanstvo koje su još jedino uspeli da sačuvaju. 

 ...i zato, ovo nije samo priča o plati, kako mnogi zli jezici žele da predstave, ovo je priča o dostojanstvu, o borbi za dostojanstvo struke koja zaista ima stratešku važnost  u stvaranju višeg  i kvalitetnijeg obrazovanja u društvu, a koje bitno utiče na produktivnost, inovativnost, demokratičnost i društvenu sjedinjenost. Kada bi država Srbija jednom stala u odbranu obrazovanja i stavila isto na pijedestal prioriteta, rešena da napravi fundamentalne promene u sistemu obrazovanja, dobila bi društvo koje ume i može da koristi i komercijalizuje znanja, a ne izgubljeno i nezaposleno društvo, lišeno moralnosti kroz sadržaje koje nam nude kao model ponašanja, ne shvatajuči da nam upravo moralnost i obrazovanje daju onu lepotu i dostojanstvo našem životu.

Podrška borbi prosvetnih radnika za dostojanstvo struke je podrška boljoj budućnosti svih nas...
 



Oct 25, 2015

Retke kolor fotografije finske vojske iz Drugog svetskog rata



Svi smo mi naučili mnogo toga o Drugom svetskom ratu, bez obzira da li smo o tome učili iz udžbenika ili samo slušali priče naših baka i deka. Takođe smo videli i mnogo fotografija, uglavnom crno-belih, koje mlađe generacije, odnosno, svi mi koji ga nismo doživeli, slabije možemo da povežemo s realnošću, naviknuti da su nam sve stvarne slike u koloru. Priče i fotografije iz tih davnih dana nam tako nekako nepravedno daju nerealnu sliku, kao da na njima nisu stvarni ljudi koji su se borili i patili. Upravo zbog toga sam duboko uverena da te ratne fotografije u boji, mnogo bolje doživljavamo jer doprinose da drugačije i bolje razumemo te dane. 


Fotografije u boji su bile retkost početkom Drugog svetskog rata. Kako se Kodachrome, prvi film u boji, pojavio 1935. godine, retki primeri fotografija u boji u tom periodu, bili su ništa manje nego spektakularni.
Ako ste ljubitelj istorije, preporučujem vam da pogledate  originalne kolor fotografije finskih odbrambenih snaga, snimljene u periodu od 1939-1945. Ovde ću izdvojiti samo neke, a ostale, iz bogate arhive, čija je kolekcija neverovatna dragocenost za istoriju, pogledajte na originalnom sajtu http://sa-kuva.fi/.


Kapetan Karhunen, dobitnik Manerhajmovog krsta, 26.8. 1943
 Olavi Paavolainen. 1942










Sahrana boraca, Joensuu 1940

43. protivvazdušna divizija, Nokia 25.april 1944
Petsamo, Luttojoki. 1942, tusiranje, reka Kellokoski

Suursaari 1943.06.18
Viipuri 1941.08.30
Viipuri 1941.08.31
Laatokka 1942.08.13
Lahdenpohja, Laatokka 1942.08.13
Most na istočnom Syväri 1942/02/09.
Skladištenje žita. Piensarka 1944.09.14
Finski trupe prelaze reku Simojoki  6.10.1944
Izgradnja mosta 18.3.1942.
Joensuu 19.5.1940. Parada. U prvom planu graničari sa zastavama.
15.3.1942.
Syväri, 1943.05.12 Kaplar Jutila čisti mitraljez
 Poventsa 2.7.1942
Petsamo, Luttojoki 1942.07.12
Komlevo 15.3.1942

Korpiklaani dolaze u Beograd


Korpiklaani
Napokon! Iako su gostovali prethodnih godina u okruženju (mnogo puta u Hrvatskoj, više puta i u Sloveniji na poznatom festivalu Metalcamp (danas Metaldays)), ovo će biti njihovo prvo gostovanje u Srbiji.  Korpiklaani (što u prevodu sa finskog znači „šumski klan“), će se 27. oktobra predstaviti publici u Srbiji u okviru svoje evropske turneje, a koncert će biti održan u beogradskom Domu omladine. Grupa je nedavno objavila svoj deveti studijski album pod imenom “Noita”, u izdanju Nuclear Blast Records-a, čije će pesme predstaviti na koncertu, zajedno s hitovima kao što su Vodka, Beer Beer i Wooden Pints. Zanimljivo je i to da e veselim Fincima, predgrupa biti ruska grupa Arkona, koja promoviše svoj poslednji album Yav, objavljen prošle godine za Napalm Records, na kom se nalazi i pesma “Serbia”.

Korpiklaani
Priča o ovoj izuzetno poznatoj finskoj humppa-folk metal grupi iz grada Lahti, grupi Korpiklaani, počinje daleke 1993. godine, kada je Jonne Järvelä (gitarista i glavni vokal grupe Korpiklaani), u lokalnom baru na severu Finske, gde je tada živeo, osnovao potpuno akustičnu, ambijental folk grupu Shamaani Duo, sa talentovanom devojkom po imenu Maaren Aikio. Njihov prvi i jedini album, Hunka Lunka, u izdanju Snap Records-a koji su izdali 1. januara 1996. godine, a za koji je sve pesme uradio Jonne Järvelä, ostavio je veliki trag u finskoj folk muzici, jer je na saami jeziku sa joik tehnikom pojanja. Nakon ovog albuma Maaren napušta grupu, a Jonne okuplja ekipu koju čine Juke Eräkangas, Ilkka Kilpeläinen i Tero Piirainen i nastaje grupa Shaman, kao prirodna evolucija grupe Shamaani Duo. Izdaju dva albuma, Idja (1999) i Shamániac (2002), u skroz izmenjenom sastavu, koja su prava remek dela u ovom žanru.  

Za razliku od drugog i poslednjeg Shaman izdanja pod nazivom Shamániac, na kome su duže pesme i teža atmosfera, njihov debi album Idja direktno sledi ideje iz  Shamaani Duo dana, gde su neke pesme (Riehču i Hunka lunka.) preuređene na novi električni način. Bitno je da napomenem da su ova tri albuma u dve grupe bili na saami jeziku kojim se govori na krajnjem severu Finske,  sa joik pojanjem koji se sastoji u nekoj vrsti ponovljenih fonema, uvek završavajući se samoglasnicima A, E i O, gde pevač modulira igrajući se niskim i visokim tonovima i sporim i brzim tempom. Jonne je inače do tada živeo u finskoj Laponiji, što objašnjava zašto voli da  koristi saami jezik. Saami narod je poseban narod na severu Finske, nešto kao što su Indijanci u Americi.

Jonne Järvelä
Jonne Järvelä
Za ovaj period stvaralaštva, Jonne je jednom izjavio: „Shaman je bio prilično čudan i ekscentričan bend na finskoj metal sceni i ljudi nisu znali kako da reaguju i kako da ga klasifikuju. Ti albumi su objavljeni samo u Finskoj i Shaman je u to vreme bio neka vrsta  marginalnog, ali ja ne gledam na muziku na način koliko će albuma biti prodato  i koliko ću novca zaraditi. Ova muzika dolazi iz mog života i to je ono što ja živim. Naravno da bi bilo  sjajno da mogu jednog dana živeti samo od pravljenja  muzike, ali to nije razlog ovoga što radim “.

Zbog želje da ove finske folk melodije osnaži heavy metal primesama, Jonne raspušta grupu Shaman, i okuplja novu ekipu pod imenom Korpiklaani koja već 2003. objavljuje prvi album „Spirit in The Forest“ koji je dobio izvrsne kritike. Njihova muzika, izvučena iz arhive autohtonog finskog folka, prepuna  je veselih tonova koja slavi prirodu, narodne običaje, šumske duhove, zabave i  pijanke uz alkohol, mitove i legende severa. Za razliku od Shamana, koji je imao tekstove na saami jeziku, Korpiklaani ih piše i na engleskom, kako bi se na  taj način približio širem spektru  publike. Konkretno, na ovom albumu  imali su samo četiri pesme na finskom jeziku a deset na engleskom.

Jonne Järvelä
Korpiklaani, finska humppa-folk metal grupa je snimila devet studijskih albuma: Spirit of the Forest (2003), Voice of Wilderness (2005), Tales Along This Road (2006), Tervaskanto (2007), Korven Kuningas (2008), Karkelo (2009), Ukon Wacka (2011), Manala (2012) i Noita (2015). Grupa svira humppa - folk metal, a sam naziv „humppa" je ustvari nešto kao finska polka, što se odlikuje brzim i veselim ritmom, a što je deo finske narodne kulture.


Sadašnji članovi su: Jonne Järvelä – vokal, Matti Matson" Johansson – bubnjevi, Kalle Cane" Savijärvi – gitara, Jarkko Aaltonen – bas, Tuomas Rounakari – violina i Sami Perttula – harmonika.
 
Njihova muzika je, kao što sam već napisala, ispirisana finskom tradicijom, a specifičnsti melodija doprinose i instrumenti koje stalno koriste...harmonika, jouhikko, violina, flauta, estonske gajde zvane torupill, kantele i mnogi drugi. U Finskoj postoji još nekoliko grupa koje sviraju folk metal (Finntroll, Moonsorrow, Ensiferum), ali Korpiklaani su jednostavno...posebni.

O albumu Noita 


Što se tiče novog albuma, on je zaista dobar i kvalitetan, sa više zvuka violine,  nego na prethodnim albumima i sa odličnim balansom folka i metala. Juho Kauppinen je bio harmonikaš dugi niz godina u grupi Korpiklaani, ali je odlučio da je vreme za samostalnu karijeru i na ovom albumu se kao harmonikaš pojavljuje odlični Sami Perttula. Sami Perttula je doneo nešto novo sa svojom harmonikom dugmetarom, koja ima mnogo više tehničkih mogućnosti nego  klavirska harmonika, koju je do dolaska Samija, koristio Juho Kauppinen.  Zbog toga se sada u aranžmanima čuje više tonske harmonije, pa je samim tim, muzika Korpiklaanija sada još bliža izvornom finskom melosu, jer se dugmetara u Finskoj mnogo više koristi.

Ovaj album ima deset pesama i jednu bonus pesmu. Sam naziv albuma „Noita" mnogi su nepravilno preveli kao „Veštica", verovatno koristeći Google plevodilac, ali pravi prevod bi bio nešto kao „Vrač". U finskom jeziku, veštica u smislu one koja čini zla, kaže se „Noita akka". "'Noita' je zapravo lice sa širim znanjem i razumevanjem prirode  koji poseduje i paranormalne ili nadprirodne sposobnosti, i kome se ljudi uvek okreću kada im je potrebna neka pomoć, bilo zdrastvena ili kakva druga.
 
Pesme koje su se izdvojile na ovom albumu su pesma „Lempo", „Pilli on pajusta tehty", „Jouni Jouni" ( koja je obrada pesme Mony Mony" koju peva Billy Idol), Sahti"  i „Viinamäen mies".

Jonne Järvelä


Jonne Järvelä
Jonne Järvelä (pravo ime: Jonne Jari Juhani Järvelä), s razlogom lider grupe Korpiklaani, rođen je 1974. godine u mestu Vesilahti. Kasnije je živeo na severu Finske, u Laponiji, blizu mesta Levi, u opštini Kittilä gde se saživeo sa finskim Saami narodom, što je i rezultiralo njegovim stilom muzike od početka karijere pa sve do danas, kao i njegovim umećem joik pojanja. 

Jonne je jednom izjavio:  „Kada sam živeo u Laponiji, stvarno  sam živeo u šumi. Najbliža radnja je bila 80 kilometara udaljena od moje kolibe, tako da sam mogao da idem u kupovinu samo jednom nedeljno. Tada sam često sedeo sam sa stotinama pivskih flaša na stenama i pokušao da razgovaram sa vukovima koji su se mogli čuti iz daljine. Kada sam počeo u ranim 90-im, da sviram folk, ljudi su me gledali kao da sam idiot. 90-tih je bilo teško biti neko ko svira folk metal, jer je ceo svet samo želeo prokleti  techno-rap"

Jonne, popularan zbog tog svog joik pojanja, bio je gost na mnogim albumima njegovih kolega, kao na primer na albumu „Jaktens Tid" grupe Finntroll, u pesmi „Humppa Is My Neighbour" ruske grupe Troll Bends Fir, zatim u pesmi „Leszek a Hold" mađarske  grupe Dalriada, u pesmi „A Thousand Eyes" nemačke grupe Varg,  bio je dva puta gost i na albumima  argentinske grupe Skiltron a bio je i član izuzetno poznate finske saami folk grupe Angelit. Početkom karijere, svirao je na gitari ručne izrade finske marke Amfisound, a kasnije na modelima Les Paul, onoj u stilu Randy Rhoads i od 2009. na ESP gitari modela Explorer.

2014. godine, Jonne je izdao samostalni album, jednostavno nazvan „Jonne“, koji se totalno razlikuje  od stila  grupe  Korpiklaani. Ovaj album od prve pesme nosi svojom atmosferom šamanske narodne melodije. Na ovom izuzetnom projektu je sviralo deset odličnih finskih muzičara, od toga dvojica iz grupe Amorphis. Lično, mnogo volim pesmu „Metsään on iäksi mieli“.

Jonne danas živi u okrugu Metsämaa u finskom gradu Loimaa, koja je na dva sata putovanja od Helsinkija. Višestruki je otac a njegov najstariji sin se rodio još dok je živeo u Laponiji. 


Zaista vredi otići na koncert ove izuzetno kvalitetne grupe, koja će vam podići raspoloženje do maksimuma...a još  zajedno Finci i Rusi...čisto da vidite da i nije tačno da se ova dva naroda ne vole. Ja vam obećavam, da kada jednom posetite koncert grupe Korpiklaani, njihova muzika, koja je toliko pozitivno zarazna, osvojiće vas u potpunosti, posebno pesma Vodka" koja je svojevrsna folk metal himna koja publiku na koncertima uvek iznova pokreće na ples i urnebesnu zabavu.


Svi oni koji misle da je metal muzika nešto što se poistovećuje sa grubom muzikom, sumornim temama i namrgođenim muzičarima, treba da dožive vesele i uvek nasmejane momke iz grupe Korpiklaani. 

Zanimljivosti:

Jonne nikada nije želeo sintisajzere u svojoj grupi, iako ih imaju mnoge metal grupe, jer smatra da im je zvuk poprilično plastičan, bez mirisa i ukusa, i da kao takav ne može da dočara folk metal, koji mora da miriše na šumu i selo.

Irvasove rogove, koji mu stoje uvek na mikrofonu, dao mu je deda njegovog najstarijeg sina, koji je pripadnik Saami naroda.
 
Sajtovi
http://www.korpiklaani.com/
http://www.jonne.co/ 


A sada poslušajte neke od njihovih pesama, koje ja mnogo volim. Uživajte!

Oct 18, 2015

Rent a car u Finskoj


Kada dođete u Finsku, zemlju na kraju sveta (Fin - land), zaista je šteta ne obići i one predele i krajolike koji se ne nalaze na razglednicama kao neki “landmark”. Iako je saobraćaj izuzetno razvijen u Finskoj, nekada je čoveku jednostavno slađe da ide u samostalnu avanturu kolima, ne zaviseći od autobusa, voza, reda vožnje...


Naravno, sve je to lepo ako imate svoja kola, ali kao turista, morate ipak naći neko alternativno rešenje. Tada  je alternativa rentiranje automobila. 


Kada je u pitanju rent a car u Finskoj, moram odmah da napomenem da je iznajmljivanje automobila u Finskoj skuplje nego u nekim drugim zemljama Evrope, koje sam posetila....ali, da bi se u potpunosti uživalo u  boravku u Finskoj, najidealniji način prevoza je iznajmljivanje automobila, naravno, ako to nije preveliki udar na džep. Lično, pošto nisam naslednica Hilton imperije, nikada ne bih iznajmljivala auto u bilo kojoj zemlji ako bih se vozila sama, već samo u društvu, jer se onda može spojiti lepo i korisno ( čitaj: isplativo). Ponekad, u toj avanturi gde je recimo četiri ili pet osoba u automobilu, rentiranje ume da bude i  jeftinije..ili bar isto kao da ste se vozili vozom ili autobusom, ali  je užitak mnogo veći zbog slobode izbora da se posete mnoga mesta.


Rent a car agencije postoje u svim većim gradovima u Finskoj, kao i na svim aerodromima,  mnogim autobuskim i železničkim stanicama, od raznih domaćih i međunarodnih firmi. Minimalna starost osobe, potrebna za iznajmljivanje vozila varira od 21 do 25 godina, zavisno o agenciji, ali sve kompanije zahtevaju minimalno godinu dana iskustva u vožnji, mnoge čak i dve. Takođe, neke agencije imaju i maksimalnu starosnu granicu. Ako ne ispunjavate starosne kriterijume, moraćete da platite dodatne paprene troškove, a mnoge agencije vam u tom slučaju i neće dozvoliti iznajmljivanje.
 


Od većih firmi za rentiranje, mali automobili kao što su Ford KA, Peugeot 308, VV Polo, Renault Clio¸ Peugeot 107... orijentaciono koštaju od 70 € po danu, pa sve do 130 €. Ako se auto iznajmi na više dana, cena iznajmljivanja pada. Što više dana, to manja cena. U cenu iznajmljivanja su uključeni korišćenje automobila, osiguranje, porez i neograničena kilometraža. Ukoliko vam zatreba nešto od dodatne opreme, a da toga nema u autu, dobićete to besplatno, bilo da su u pitanju dečija sedišta, sedišta za bebe, lanci za sneg, navigacija ili krovni nosači. Sva vozila se izdaju sa punim rezervoarom i klijent je u obavezi da ih dopuni pre vraćanja ili doplati nadoknadu za razliku goriva. Inače, cene iznajmljivanja variraju i u zavisnosti od vrste automobila i lokacije preuzimanja automobila. Naime, ako auto pokupite na aerodromu, platićete  plus i ekstra aerodromsku taksu, koja je oko 40 € na Helsinki-Vantaa aerodromu,  i oko 25 € na drugim aerodromima.


Najbolji način da uštedite pare pri iznajmljivanju rent a car  vozila  u Finskoj su:
1. Vikend iznajmljivanja su skoro uvek na popustu kod mnogih agencija, pa je isplativije iznajamiti auto za petak, subotu i nedelju nego za, recimo, neka druga tri dana u toku nedelje. Vikend počinje u petak u 14 časova, a završava se u ponedeljak u 10 časova.
2. Uvek se trudite da auto rezervišete online putem, jer je tada dosta povoljnije.
3. Svakako se potrudite da za obilazak Finske iznajmljenim automobilom  uvek ide bar vas petoro da biste podelili troškove.
4. Iznajmljivanje na jedan dan se nikada ne isplati. Uvek je bolje iznajmiti auto na više dana, jer..više dana najma umanjuje cenu.
Ako se pitate kako rezervisati auto online, daću vam nekoliko sajtova preko kojih to možete učiniti: 
Ono što je bitno da napomenem je i to da pre iznajmljivanja automobila u  Finskoj, obavezno pročitate i ovaj tekst koji će vam biti od koristi kada se zaputite put zabitih delova Finske.

Od korisnih saveta napomenuću još neke...ukoliko nameravate da pređete granicu Finske kako biste autom obišli neke susedne finske zemlje, odmah da vam napomenem da je to izričito zabranjeno izuzev ako nemate pismenu dozvolu vlasnika rent a car agencije. U Finskoj je strogo zabranjeno koristiti sirenu iz besa...ona je dozvoljena samo u slučaju izbegavanja sudara ili neposredne opasnosti. Kada se približavate gradu ili nekom mestu, tražite znakove na kojima piše keskusta (centar), gde obično možete naći parking. Sigurnosne pojaseve moraju nositi svi putnici u toku vožnje, bilo da su na prednjim ili zadnjim sedištima. Gorivo je dosta skuplje i  iznad proseka nego u  drugim evropskim zemljama. U Finskoj se nigde ne naplacuju putarine.


Finski automobili često dolaze opremljeni  grejačem bloka motora (Moottorinlämmitin) koji se koristi tokom zime za lakše startovanje po hladnom vremenu. Grejačci se uključuju u običnu utičnicu od 220 V i trose nekoliko stotina vati električne energije a mnoga parking mesta u Finskoj imaju utičnice za tu namenu.

Ako vozite noću kada su zatvorene benzinske pumpe (obično ne rade posle 21h), uvek se setite da ponesete nešto novca za gorivo. Automatizovane benzinske pumpe u Finskoj u retkim prilikama ne prihvataju Visa i ostale kartice, ali možete platiti Euro novčanicama u kešu preko automata. U slabo naseljenim oblastima u zemlji, rastojanja od 50 km i više između benzinskih pumpi nisu tako retka, tako da se ne treba kockati sa poslednjim litrama goriva. Znači, uvek pored kartica imajte i nešto keša pri ruci...

to je to za sada....srećan put!

Oct 9, 2015

Kako jeftino putovati kroz Finsku




Po prirodi stvari, kad god se neko nađe u stranoj zemlji, često želi da obiđe što više mesta i vidi što više toga. Tako je i sa turistima koji dođu u Finsku. Međutim, kada se ljudi sa ovih naših Ex-Yu prostora odmetnu put lepe Finske, nekako se, neprijatno iznenađeni cenama prevoza, retko odluče da obilaze previše mesta.

I zaista, putovanja po Finskoj nisu uvek jeftina, posebno ako ne znate neke “trikove”, kako da uštedite. No, tu je OnniBus, ili u prevodu sa finskog “Srećni autobus”. Ono što su u avio saobraćaju Wizzair, Germanwings, Easyjet, Norwegian Air i druge niskobudžetne kompanije, to je u finskom kopnenom saobraćaju OnniBus. 

Servis OnniBus je nastao 2011 godine, ali je tek jula meseca 2014. godine, počeo da radi punom parom i za mene je bio pravo otkrovenje. Svakodnevno postoje jeftine međugradske ture od Helsinkija ka mnogim gradovima u Finskoj i to često i za samo 1 € (plus 1 € za online rezervaciju) kada su neke promocije. Postoje razne ture i to za gradove Oulu, Turku, Tampere, Pori, Rovaniemi, Kuopio, Jyväskylu, Lappeenrantu, Joensuu, Kotku, Vaasu i za još pregršt drugih kroz koje se prolazi. Kada spojite zadovoljstvo da se vozite za male pare i to još u preudobnim, energetski efikasnim autobusima koji koriste ekološke Euro 5 motore, koji imaju unutar autobusa besplatni Wi-Fi, klimatizovan prostor, sedišta za osobe sa posebnim potrebama, toalet, iskusne profesionalne vozače, čak i utičnice na svakom sedištu ukoliko koristite na pr. svoj laptop u putovanju...vašoj sreći neće biti kraja. 




Neću ni da spominjem da ovi preudobni autobusi imaju 89 sedišta od prave kože, i to na dva sprata, da ih je proizveo gigant Van Hool, da su svi vozači obučeni u skladu s najvišim standardima, da svako sedište ima svoj sigurnosni pojas što je u skladu sa finskim propisima, da ovde nema skrivenih troškova za prtljag. Kada smo kod prtljaga, u cenu su uračunati ručni prtljag koji ide u autobus iznad putnikovog sedišta i pravi prtljag najviše do 20 kg, koji ide u prtljažnik autobusa.

Kada su u pitanju deca, samo ona deca preko 15 godina mogu putovati samostalno, dok recimo deca od 12 do 14 godina mogu putovati samostalno, ali samo uz pismenu saglasnost oba roditelja. Deca mlađa od 11 godina, mogu putovati isključivo sa pratiocem, a ona mlađa od 3 godine se mogu besplatno voziti samo ukoliko sede u krilu pratioca. 

Ukoliko neko namerava da sa sobom ponese i bicikl kako bi ga vozio po gradu u koji se zaputio, u prtljažnik autobusa se mogu unositi samo sklopivi bicikli i to isključivo u zaštitnoj kesi, kako se ne bi oštetio prtljag drugih putnika. Takođe, OnniBus brine o dobrobiti i udobnosti svih putnika i zbog toga ne dopušta prevoz ljubimaca.

Karte se rezervišu online preko sajta www.onnibus.com. Što ranije rezervišete, karta će biti jeftinija. Naravno, karte se mogu kupiti i kod vozača, i na sam dan putovanja, pod uslovom da ima slobodnih mesta, ali tada karta neće biti jeftina kao kada je kupujete online i unapred. Čak i kada kupujete kartu kod vozača, plaćanje se vrši samo karticom. Osobe u invalidskim kolicima moraju bar 36 sati pre puta rezervisati kartu, pod uslovom da ima mesta. Karte se online kupuju kreditnim karticama Visa/Visa Electron, Master Card/Master Card Electronic, Diners Club, kao i lokalnim karticama Nordea Bank, Danske Bank, OP-Pohjola, Aktia, S-Pankki, Säästöpankki.

Kako se kupuje karta online?

Pre kupovine karata, proverite red vožnje za destinaciju koja vam odgovara. Red vožnje je na linku http://www.onnibus.com/EN/timetables.htm

Tu ćete naći sve raspoložive linije, usputna mesta kroz koja se prolazi, red vožnje i informacije o autobuskim stajalištima. Redovne linije su:


F1 - Helsinki - Turku - Helsinki
F2 - Helsinki - Pori - Helsinki
F3C - Helsinki - Tampere - Helsinki
F3 - Helsinki - Tampere - Vaasa - Tampere - Helsinki
F4 - Helsinki - Jyväskylä - Oulu - Jyväskylä - Helsinki
F5 - Helsinki - Mikkeli - Kuopio - Mikkeli - Helsinki
F6 - Helsinki - Lappeenranta - Joensuu - Lappeenranta - Helsinki
F7 - Helsinki - Kotka - Helsinki
F8 - Turku - Pori - Turku
F8 - Helsinki - Turku - Pori - Turku - Helsinki
F9 - Turku - Tampere - Jyväskylä - Tampere - Turku
F11 - Tampere - Pori - Tampere
F13 - Helsinki - Jyväskylä - Kokkola - Jyväskylä - Helsinki
F45 - Helsinki/Jyväskylä - Kuopio - Kajaani - Kuopio - Jyväskylä/

Linija za krajnji sever Finske, linija F4, za gradove Oulu, Rovaniemi...otvorena je tek maja ove godine na zahtev mnogobrojnih turista.

1. Idete na sajt www.OnniBus.com

2. Desno na stranici popunite podatke: Odakle idete? Gde idete? Kada idete? Kada se vraćate? Koliko osoba putuje? i nakon toga kliknite na “FIND MY JOURNEY” ( Ukoliko postoji termin za vašu maršutu)

( Recimo, ja želim iz Helsinkija za Rovaniemi. Direktne linije nema, ali zato je tu linija F4 koja saobraća preko Rovaniemija. Preko kojih mesta ide linija videćete na sajtu reda vožnje u padajućem meniju ispod svake linije)

3. Kada vam izađu sve solucije, izaberite najpovoljniju varijantu ili varijantu koja vam najviše odgovara, čekirajte da li vam je potrebna povratna karta ili karta u jednom smeru..i na kraju kliknite na “ADD TO BASKET”.

4. Proverite da li ste sve dobro uneli od podataka, pa ako jeste, kliknite na “PROCEED TO PAYMENT

5. Unesite tražene podatke...ime, prezime, imejl pa kliknite na “MAKE PAYMENT FOR SELECTED JOURNEY/S”. Dok se ne završi transakcija ne dodirujte tastaturu, jer ce se proces prekinuti bez rezervacije.

Ja sam recimo izabrala liniju F4 kako bih putovala iz Helsinkija za Rovaniemi, ukucala datume i izašlo mi je sledeće: Ako rezervišem za sutra 10. oktobar, karta je 45€, jer je nisam rezervisala ranije, ali recimo ako je rezervišem za 29. novembar, karta je samo 15 €. Ako imate u vidu da je u pitanju razdaljina od skoro 900 km u jednom pravcu i putovanje od 11 sati, shvatićete da je karta i više nego jeftina, jer je regularna autobuska karta normalnog autobuskog prevoznika kod recimo ExpressBus-a ili Matkahuolta oko 100 €. 

Savet plus: Ako putujete noću, i ako vam smeta svetlo u autobusu, ponesite masku za spavanje, jer u autobusu, tokom cele noći gore plava svetla.

Savet plus: Cene karata variraju čak i kod istog autobuskog prevoznika u zavisnosti za koji sat želite da kupite kartu. Ako putujete ujutru u 7.00 nije ista cene karte kao i ako idete u 11.30, zato pažljivo odaberite vreme kako biste uštedeli.

Savet plus: Ukoliko ste kao pali s Marsa u Finskoj i ne znate kako da dođete do određenog mesta u Finskoj, na raspolaganju vam je sajt http://www.journey.fi/en/ Unesite svoju početnu tačku, odredište, datum i pretražite sve letove, železničke i autobuske veze do tog mesta. Ova besplatna usluga obuhvata lokalne transportne veze u Finskoj.  

Informacije na info@onnibus.com  

Inače, još tri države koje imaju isti autobuski niskobudžetni servis, bukvalno isti kao OnniBus, sa istim logom, samo sa drugačijim nazivom. Tako na Novom Zelandu prevozi ManaBus, u Estoniji SuperBus i u Poljskoj PolskiBus.

U Finskoj je ove godine osnovana još jedna niskobudžetna autobuska kompanija, zvana Abus, a karte možete kupiti na sajtu http://www.åbus.fi/en/front-page/

Generalno, u Finskoj je prevoz autobusom uvek skuplji od prevoza vozom (ovde ne računam OnniBus), ali neke autobuske kompanije nude popuste karata ako naručite kartu online i unapred. Na primer, ExpressBus ima karte u niskoj tarifi od 2 €. On ima flotu međugradskih autobusa koji su veoma udobni a vozači su prijateljski, govore engleski i autobusi skoro nikada ne kasne. Ako (veoma retko) i kasne, to je najčešće zbog nepredviđenih vremenskih uslova ali ćete uvek stići bezbedno do svog odredišta. OnniBus je dosta jeftiniji od ExpressBusa, ali mu je ponuda ograničena u odnosu na ExpressBus¸ jer ne ide ka svim mestima u Finskoj već samo ka onima što sam iznad napisala.

Kada je u pitanju lokalni saobraćaj u Helsinkiju, osnosno njihov gradski prevoz, stvari stoje ovako... Javni prevoz Helsinkija možete videti na realnoj Geo karti preko interneta u realnom vremenu i to o svim vozovima, metrou i autobusima, naravno na zahtev, preko aplikacije koja se nalazi na sajtu http://live.mattersoft.fi/hklkartta/Default.aspx?lang=en .Sa desne strane kliknete na dugme Kutusplus da biste videli gde se trenutno nalazi autobus koji čekate. Tada možete saznati u koje vreme će stići na sledeću stanicu i koja mu je krajnja destinacija. Sasvim je zanimljivo da ima celukupni pogled na saobraćajnu mrežu koja je, po mom mišljenju, veoma dobro razvijena. Stranica je takođe dostupna i na mobilnim telefonima. Ako imate pametni telefon, možete da instalirate aplikaciju pod nazivom ReittiGPS koja je veoma korisna za ovakve stvari. 
  

U gradskom području, ima preko 500 autobuskih linija. Većina linija radi između 5.30 i 23.30, a najpopularniji između 5.00 i 1.30 u toku nedelje. Tokom vikenda, neke linije ne saobraćaju. Cene karata su nažalost povećane i sada koštaju 3 € po zoni (Helsinki, Espoo ili Vantaa) i 5 ​​€ ako putujete između 2 zone. Autobuski prevoz je besplatan za Dan zaljubljenih. Najbolji način da se uštedi novac za gradski prevoz je da kupite Travel Card, na sajtu https://www.hsl.fi/en/tickets-and-fares
Kada je u pitanju vožnja vozom, vozna mreža je rasprostranjena od njenih najjužnijih do najsevernijih naseljenih mesta. VR železnice su vozni gigant u Finskoj. Karte se kupuju na sajtu www.vr.fi . Popusti su dostupni za sve unapred kupljenje karte. Smanjenja cena važe za sve ulaznice kupljene minimum tri dana unapred, sa povećanjem popusta za karte kupljene do 60 dana unapred. Popuste za železnički saobraćaj možete ostvariti ako se na sajtu https://www.vr.fi/cs/vr/fi/veturikortti, prijavite da dobijete člansku kartu Veturi. Dobijaćete redovna obaveštenja o svim akcijama, popustima...što može biti veoma dobro. Karte sa popustom su obično 50% -85% jeftinije od redovnih cena. Od oktobra 2014. godine, nekada se nude i karte za 10 € za bilo koje mesto u Finskoj. 

To bi za sada bilo to, a za kraj ću vam dati i zadatak da naučite neke finske reči,  vezane za ovu temu. Budite vredni i učite. :) Voli vas vaša Tarja.

Lipunmyynti - Prodaja karata

Matkatavarat - Prtljag

Menolippu - Karta u jednom pravcu

Menopaluulippu - Povratna karta

Maksuväline - Način plaćanja

Käteinen - Gotovina

Luottokortti - Kreditna kartica

Linja-autoasema - Autobuska stanica

Rautatieasema - Železnička stanica

Lähtoaika - Vreme polaska

Saapumisaika - Vreme dolaska

Reitti - Ruta

Aikataulu - Vozni red








Fotografije preuzete sa sajtova:
https://www.facebook.com/Onnibus