Finkinja i srpska tradicionalna muzika

Muzika je najlepša umetnost koja govori univerzalnim jezikom.  Upravo zato i ne čudi kada se ljudi sa jednog kraja planete zaljube u muziku sa drugog kraja planete. Tu nisu bitne reči, nije potrebno da znate jezik, potrebno je da osetite emociju i da vas obuzme divan osećaj kada čujete zvuk koji  topi vaše srce i dušu.

Ovo je priča o Karoliini Kantelinen, etnomuzikologu iz Helsinkija koja predaje etno muziku na Univerzitetu u Helsinkiju. Studirala je operu u Milanu a kasnije i muzikologiju na Univerzitetu u Helsinkiju. Trenutno na prestižnoj Sibelius Akademiji  završava i  doktorsku disertaciju. Ona divno peva, ima jedinstvenu boju glasa a takođe je dobro poznata kao “'lament singer”koja izvrsno interpretira tužbalice sa velikom dozom tuge, jecaja  i bola u glasu. Karolina je rođena 1975. godine u finskom primorskom mestu Uusikaupunki. Od 2012. godine je član najpoznatije finske etno grupe Värttinä (Vreteno). Ona potiče iz muzičke porodice a njen stariji brat Tuomas je poznati finski kompozitor, koji je takođe diplomirao na Sibelius Akademiji i koji je pisao muziku za mnogobrojne filmove. 

Värttinä/ Link

Karoliina sa svojom grupom No One's Land (Ničja zemlja) sa kojima nastupa, peva etno muziku, najčešće karelijsku i tradicionalnu srpsku muziku. Kuriozitet je da grupu No One's Land iz Helsinkija, čine:

Karoliina Kantelinen - vokal (Finkinja)
Jan Schulte-Tigges - gitara - ( Nemac koji živi u Finskoj)
Ivo Barić - Kontrabasas (Srbin koji živi u Finskoj)

Olli Rautiainen - Harmonika ( Finac)
Vladimir Kekez - perkusije (Srbin koji živi u Finskoj

No One's Land (Ivo, Jan, Karoliina, Olli, Vladimir)   Foto Sami Mannerheimo. 

Karolinu sam zapazila pre dve godine kada je u jednom Balkan klubu ( Balkan Fever) u Helsinkiju, gde dolaze ljudi iz Ex-Yu, ali i Finci, pevala neke tradicionalne pesme sa Balkana. Tada me je oduševila, posebno interpretacijom  moje omiljene, odnosno najomiljenije srpske tradicionalne pesme “Zaspo Janko pod jablanom”, koju inače najviše volim kada je izvodi genijalni Slobodan Trkulja, ali pod drugim nazivom...”Lepe moje crne oči”. Moji prijatelji  znaju koliko me ova pesma dira u srce....Elem, i tako tog dana, kada je na scenu Balkan fever kluba izašla slatka Finkinja Karoliina i zapevala ovu pesmu, bila sam kao u transu...nisam mogla da verujem. Pa zar u dalekoj Finskoj da doživim da jedna Finkinja peva moju omiljenu pesmu? To je bilo čudesno veče koje nikada neću zaboraviti.

No One's Land (Olli, Karoliina, Ivo)

Znate, jako se ponosim svojim poreklom, i finskim i srpskim. Patriotski, ali nikako i nacio-šovinistički, ali, moram vam reći da se u Finskoj najviše ponosim kada pričaju o Novaku, o Tesli..o nekim nestvarno genijalnim a običnim ljudima. Jedina stvar zbog koje se u Finskoj mogu ponositi ali i osećati posramljeno je muzika. Srpska tradicionalna muzika je nešto predivno što naša deca u Srbiji i ne znaju šta je...ali zato, nema deteta u Srbiji koje ne zna ko su Ceca, Seka, Maca, Kuca, Super Sneki, Karleuša, Ekstra ova ili Ekstra ona...i to je zaista tužno i jadno. Mnogo puta sam Fincima u Finskoj puštala neke srpske tradicionalne pesme i bili su iskreno oduševljeni. Zato i ne čudi što se i mnogi, muzički obrazovani ljudi kao Karoliina, odlučuju da pevaju srpsku izvornu, tradicionalnu muziku. Ovakva muzika treba da se čuva od zaborava, a ne da se propagira kvazi muzika u vidu turbo folka na 56343 Pinkova kanala. Tradicionalna srpska muzika je u neraskidivoj vezi sa crkvenim vizantijskim pojanjem. Dokaz za to je i da su melodije, koje se mogu čuti u vizantijskim napevima, tematski i što se raspona tiče  skoro iste kao u srpskoj tradicionalnoj muzici. Slovenska duša je emotivna, i zato je i naša iskonska, tradicionalna muzika prepuna emocija, nade, ljubavi, vrlina...ali je zato, turbo muzika koja nam uništava ono iskonsko i lepo u nama, prepuna svega, samo ne ljubavi, morala ili vrlina. Najjednostavnije bih rekla da je tradicionalna muzika puna onog duhovnog, a turbo i ostala nakaradna muzika( koja i ne treba da se naziva muzika) prepuna samo telesnog. To se može videti i iz tekstova i reči koje se u njima koriste. Turbo kvazi muzika je prepuna bluda, beznađa, niskih strasti, vulgarnosti, preljuba, ljubavnih trouglova, patetike  i veoma agresivna, jer deluje na mlade ljude da postane agresivna, dok tradicionalna neguje čojstvo i junaštvo, ne agresiju.

Da ne bih sada mnogo pisala, poslušajte kako Karoliina izvodi pesmu “ Zaspo Janko"  Uživajte!