Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Feb 29, 2016

Finski predstavnik Pesme Evrovizije 2016



Pesma Evrovizije 2016. će biti 61. po redu izbor za Pesmu Evrovizije. Održaće se u Stokholmu, glavnom gradu Švedske, zahvaljujući pobedi Monsa Selmerleva na Evroviziji 2015. godine u Beču, sa pesmom Heroes


Ove godine će učestvovati predstavnici 43 zemlje.Vraćaju se BiH, Hrvatska. Ukrajina i Bugarska a Portugal ove godine neće učestvovati. Uzgred, oduševila sam se što će Nina predstavljati Hrvatsku, jer devojka ima anđeoski glas....samo još da joj daju lepu pesmu. BiH predstavlja Deen koji je koliko se sećam, već predstavljao svoju zemlju. Poslušala sam pesmu ali nisam oduševljena.Tako muzikalna zemlja, mogla je da prikaže nešto bolje....ali, to je samo moje mišljenje. Crnogorsku pesmu nisam uspela da čujem jer je nisam našla. Makedoniju predstavlja predivna Kaliopi koja ima  najbolji glas na Balkanu i šire, ali ni njenu pesmu nisam čula. Srbija još nije izabrala predstavnika a Sloveniju poredstavlja slatka ManuElla, ali me pesma baš i nije oduševila. Videćemo...


Kada je Finska u pitanju, krenimo redom.

12. januara 2016. godine, finska nacionalna televizija YLE objavila je 18 pesama koje će se takmičiti na finskom nacionalnom izboru, na Uuden Musiikin Kilpailu festivalu (UMK). Sledi spisak izvođača i link ka pesmi:


    Saara Alto – No fear
    Mikko Herranen – Evil tone
    Stella Christine – Ain’t got time for boys
    Eini – Draamaa
    ClemSO – Thief
    Pää-Äijät – Shamppanjataivas
    Attention 2 – Ready for the show
    Crystal snow – Love is blind
    Annica Milan & Kimmo Blom – Good enough
    Rafaela Truda – Rise up
    Ylona – Blazing fire
    Mikael Saari – On it goes
    Lieminen – Pehmeiden arvojen vaalijat
    Tuuli Okkonen – Don’t wake me up
    Gušani brothers – Poom poom
    Barbe-Q-Barbies – Let me out
    Pietarin Spektaakkeli – Liian Kuuma
    Sandhja – Sing it away


Posle preslušanih svih 18 pesama, moj utisak je, na skali od 1 do 5,  bio - 20. Muzika koju ne bih slušala ni u luna parku. Moja jedina dva, blago mlaka favorita su bili Annica Milan i Kimmo Blom – Good enough i Sandhja – Sing it away. 

Prvo polufinalno veče



6 februara 2016. godine, održano je prvo polufinalno veče sa prvih šest izvođača, a ceo program sjajno su vodili Krista Siegfrids i Roope Salminen. Krista je predstavljala Finsku 2013. godine.

Sećate se pevačice u venčanici koja na kraju izvođenja pesme ljubi devojku....valjda da pokaže da podržava LGBT populaciju. Nije problem što ih podržava, lepo je to i demokratski, ali zaista ne volim da muzičke i bilo kakve manifestacije prati neka politika, aktivizam niti bilo šta. Umetnost treba da ostane samo umetnost.



    Saara Alto – No fear

    Mikko Herranen – Evil tone

    Stella Christine – Ain’t got time for boys
    Eini – Draamaa
    ClemSO – Thief
    Pää-Äijät – Shamppanjataivas

Glasovima  publike, odabrane su tri pesme koja će nastupiti u velikom finalu Uuden Musiikin Kilpailu festivala, 27. februara, takođe u Helsinkiju. Te pesme su označene crvenim slovima.

Voditelji Krista Siegfrids i Roope Salminen


Drugo polufinalno veče


Drugo polufinalno veče održano je 13. februara 2016. godine i tu su nastupili sledeći izvođači:


    Attention 2 – Ready for the show

    Crystal snow – Love is blind

    Annica Milan & Kimmo Blom – Good enough

    Rafaela Truda – Rise up

    Ylona – Blazing fire

    Mikael Saari – On it goes



U ovoj grupi su bili i moji prvi favoriti Annica i Kimmo, a glasovima publike (koji su glasali na sajtu YLE i putem poruka) u veliko finale Uuden Musiikin Kilpailu festivala plasirale su se numere obeležene crvenim slovima.


Annica Milán & Kimmo Blom  Kuva: Yle / Miikka Varila
Finalisti druge veceri - Kuva: Yle / Miikka Varila
Treće polufinalno veče


20. februara 2016. godine, održano je i treće a ujedno i poslednje polufinalno veče a plasirali su se imena obojena crvenim..

    Lieminen – Pehmeiden arvojen vaalijat
    Tuuli Okkonen – Don’t wake me up
    Gušani brothers – Poom poom
    Barbe-Q-Barbies – Let me out
    Pietarin Spektaakkeli – Liian Kuuma
    Sandhja – Sing it away

Veliko finale

27. februara 2016. godine, održano je veliko finale Uuden Musiikin Kilpailu festivala, finskog izbora za Pesmu Evrovizije. U finalu se našlo 9 pesama koje su se za to izborile u nekom od tri polufinala. Pesme su se predstavile sledećim redosledom:

  1. Love Is Blind – Cristal Snow
  2. Ain’t Got Time For Boys – Stella
  3. Good Enough – Annica Milán & Kimmo
  4. Draamaa – Eini
  5.  Let Me Out – Barbe-Q-Barbies
  6.  Don’t Wake Me Up – Tuuli Okkonen
  7.  Sing It Away – Sandhja
  8.  No Fear – Saara Aalto
  9.  On It Goes – Mikael Saari                                                                                                           

Nakon glasova žirija, ubedljivo je vodila Sandhja, a iza nje su se našli Mikael Saari i Saara Aalto. Međutim, kada su se dodali i glasovi publike (glasovi su bili u odnosu pola – pola), stanje na tabeli je izgledalo ovako...


Iako je ubedljivi pobednik publike bila Saara Aalto, na kraju je trijumfovala Sandhja, koja će predstavljati Finsku na Pesmi Evrovizije u Stokholmu. Finska će nastupiti u drugom polufinalu, 10. maja.



foto: Yle / Miikka Varila

Ko je Sandhja?
 

Sandhja Kuivalainen je finska pevačica, rođena 1991. godine u Helsinkiju. Ako vam lik i ime deluju baš finski, u pravu ste...Sandhja je dete iz mešovitog braka. Otac joj je Finac a majka iz Gvajane. Prvi album je izdala 2014. godine i poznata je po svom raskošnom sopranu. Radi kao medicinska sestra u bolnici u gradu Espoo. Voli vesele ritmove pa je i ova pesma u tom stilu. 
 


Ime Sandhja na indijskom znači “sumrak”. Nadam se da ovaj nastup neće biti sumrak, već vedro jutro njene karijere.


Devojka lepo peva uživo, pa vam puštam live verziju sa nacionalnog izbora.

Nakon prošlogodišnjeg debakla sa grupom Pertti Kurikan Nimipäivät, za koju stvarno ne znam, iz kog razloga je predstavljala Finsku, nadam se da će ove godine Finska imati više sreće.

Feb 28, 2016

Danas je Dan Kalevale



Danas je 28. februar, Dan Kalevale i Dan finske kulture. Ovo je poseban dan za Finsku i Fince i sve poštovaoce finske kulture.

Hyvää Kalevalan ja suomalaisen kulttuurin päivää!
Srećan Dan Kalevale i Dan finske kulture!

Kalevala je finski narodni ep. Celokupno finsko narodno stvaralaštvo postojalo je kao usmena tradicija sve do 1835. kada je Elias Lönnrot, lekar, botaničar i lingvista, sabrao i sistematizovao to celokupno stvaralaštvo i objavio u posebnoj knjizi koju je nazvao Kalewala taikka wanhoja Karjalan runoja Suomen kansan muinosista ajoista ili u prevodu Kalevala ili stare pesme iz Karelije o davnim vremenima finskog naroda, koju je sjedinio od narodne poezije koju je zabeležio nakon što je čuo lokalno stanovništvo kako ih peva tokom svojih putovanja Finskom i Karelijom u periodu od 1828. do 1835. godine.  Datum prvog izdanja bio je 28. februar 1835. godine i zato se Dan Kalevale slavi baš na današnji dan. Ceo spev vezan je za nekoliko događaja u kojima je prikazano nekoliko likova, koji nisu istorijski nego mitski. Od likova u  Kalevali, najpoznatiji je Väinämöinen kao centralni lik epa, njegov nesretni suparnik Joukahainen, tragični Aino i Kullervo, herojski izumitelj-kovač Ilmarinen koji je izradio Sampo, i Louhi, severna veštica. Pored njih tu su i Marjatta, Ukko,.. 


U Kalevali je sačuvano pored događaja iz istorije i mitologije celokupno bogatstvo finskog folklora kao i hrišćanskih legendi. U osnovi radnje je borba jednog naroda protiv škrte i neljubazne prirode severa. Spev ima 50 runa, a značajno je da se prva runa završava rođenjem heroja, pevača Väinamöinena. Sledećih 9 runa govori o njihovim doživljajima da bi se tek u 11. runi pojavio Lemminkäinen koji mora izvršiti nekoliko teških zadataka kako bi zadobio najlepšu kći severne zemlje. Najlepši deo speva je onaj kada Lemminkäinen mora sići u podzemni svet kako bi ubio labuda iz reke Tuonela koji je čuvar tog podzemlja, gde on nastrada, a rastrgano telo na komade biva bačeno u reku smrti. Njegova majka nalazi delove tela svoga sina, sastavlja ih i oživljava što je poznato i u ostalim narodnim književnostima. Poslednjih 10-ak runa prikazuje trojicu likova u potrazi za sampom, a to je predmet čije ime označava oružje i blago. Oko njega se vodi borba između sinova Kaleve i Severne zemlje. Spev završava nagoveštajem budućnosti preko Väinamöinen koji u bakrenom čamcu odlazi daleko na horizont gde će večno boraviti, a svoje pesme ostavlja narodu Finske.




Dan Kalevale obeležava se u Finskoj i službeno zastavama i to je ujedno Dan finske kulture. Finski nacionalni ep, Kalevala, ove godine slavi 181 rođendan. Ovo značajno delo ima neverovatan uticaj na finsku kulturu i nacionalni identitet.

Uticaj Kalevale na finsku kulturu je stalan, što se može videti po nazivima gradskih naselja, ulica, kompanija,  različitih proizvoda. Mnoga od imena likova u  Kalevali i danas se koriste, uključujući Aino, Sampo, Kyllikki, Kalervo, Elias, Kullervo, Antero i Väinö. Aino je već godinama jedno od najpopularnijih ženskih imena. 

Za finsku inteligenciju Kalevala je postala simbol prošlosti, nacionalnosti, jezika i kulture nacije; temelj na kome će se izgraditi nacionalni identitet. U vreme kad je Kalevala prvi put objavljena, Finska je bila deo Ruskog carstva kao autonomna Velika kneževina već 25 godina. Pre toga, sve do 1809. godine, Finska je bila deo Švedskog kraljevstva. Objavljivanje  Kalevale je takođe privuklo interes van granica Finske i upoznalo Evropljane s malim i do tada malo poznatim narodom. Kalevala se smatrala epom vrednim poređenja sa Homerovom ilijadom i Odisejom i sa drevnim skandinavskim epom Eddom.  

Nakon toga nastupili su prevodi: Kalevala je prevedena na švedski 1841. godine  a francusko izdanje se pojavilo 1845. godine. spev je uskoro proglašen nacionalnim epom Finaca. nakon što je njegova kolekcija pesama porasla, Lönnrot je sastavio novo prošireno izdanje Kalevale koje je objavljeno 1849. godine i to izdanje je nacionalni ep poznat svakom Fincu.  Kalevala je prevedena na 61 jezik i to je najviše  prevođeno finsko delo svih vremena,

Od kada je Kalevala objavljena, različiti oblici umetnosti... muzika, književnost, vizualna umetnost, pozorište, plesna umetnost, slikarstvo crpe inspiraciju iz  Kalevale, koja je poslužila kao temelj kako za operu tako i za stripove i metal muziku.
 


Uticaj Kalevale na svakodnevni život Finaca je neverovatan. U Finskoj postoji nekoliko mesta koja imaju direktne veze sa tematikom iz Kalevale. U gradu Espoo postoji deo grada koji se zove Tapiola, u gradu Turku deo grada se zove Pohjola, u Tampereu postoji Kaleva..zatim ruski grad Ukhta je 1963 godine promenio naziv u Kalevala. Bar tri bankaarska sektora u Finskoj nose naziv iz Kalevale, a Danske bank je bila do 2012. godine Sampo banka. Izuzetna finska kompanija koja se bavi proizvodnjom nakita zove se Kalevara Koru i nastala je na stogodišnjicu nastanka Kalevale. Dizajn Kalevala Koru je inspirisan isključivo motivima iz Kalevale. Najpoznatija kompanija Valio koja se bavi proizvodnjom mlečnih proizvoda ima liniju sladoleda koja se zove Aino...primera je mnogo...

Mnogi finski umetnici su inspiraciju nalazili u Kalevali... slikar Akseli Gallen-Kallela posebno...a kada su kompozitori u pitanju, tu je prednjačio Jean Sibelius, mada je uticaj Kalevale bio izuzetno vidljiv i u delima ostalih finskih kompozitora... Einojuhani Rautavaara, Leevi Madetoja... Ogroman broj finskih metal grupa je inspirisana upravo Kalevalom, pa je i to jedan od razloga zašto Finci vole metal muziku...neki od njih su Amberian Dawn, Amorphis, Nightwish, Ensiferum, Turisas, Korpiklaani...

Akseli Gallen-Kallela
Akseli Gallen-Kallela

Saveti za dobro podnošenje svetlih i mračnih meseci u Finskoj


Neki ljudi misle da u Finskoj, tokom šest meseci danonoćno sija sunce a da je  tokom šest meseci mrak. Moram vam reći da to nije tačno, ali ima tu negde i malo istine.

Naime, svi znate dve bitne činjenice o Finskoj...da tokom leta ima fenomen ponoćnog sunca, odnosno belih noći, i  da tokom zime ima fenomen polarnih noći. Kako je Finska veoma izdužena zemlja, sa preko 1100 km u dužini pravca sever-jug, ovi fenomeni se najviše odnose na njen deo severno od arktičkog kruga. 


Leto na jugu Finske počinje krajem maja, na severu krajem juna,  a završava se sredinom septembra u južnoj Finskoj i mesec dana ranije na severu Finske. Ponoćno sunce ili polarni dan je prirodni fenomen koji se pojavljuje u letnjim mesecima, severno od arktičkog kruga. Broj dana u toku godine sa  ponoćnim suncem povećava se što se ide dalje od ekvatora prema polovima. Dve trećine svih ljudi na svetu, koji žive u području pojave ponoćnog  sunca, živi u Finskoj. U najsevernijem delovima finske Laponije, sunce ostaje iznad horizonta  73 dana uzastopno.  Iako je ovaj fenomen najizraženiji  na severu Finske, bele noći su činjenica u celoj zemlji,  ali u blagoj formi, pa čak i u Helsinkiju na južnoj obali (krajem juna), kada ova pojava doprinosi doživljaju dana bez prestanka. Čak i onda kada južna Finska nije pod dejstvom ponoćnog sunca, dan je svetao oko 20 sati dnevno. 

Turisti koji dođu u Finsku kako bi osetili čari sunca koje ne zalazi, moraju biti upoznati sa sledećom činjenicom...naime, u svakom delu zemlje se samo u određenom periodu mogu doživeti prave bele noći i blagodeti ponoćnog sunca, pa se u tom smislu uvek treba orijentisati po već poznatom rasporedu kada posetiti neko mesto….naravno, što je mesto severnije, tamo je duži period belih noći, odnosno ponoćnog sunca. Recimo, Kemi je najjužniji grad u Laponiji, pa se bele noći u njemu zadržavaju od 18. - 24. juna, zatim, još malo severnije od Kemija je Kuusamo, u kome u polarnim belim noćima možete uživati od  12. – 30. juna, u Rovaniemiju od 6. juna do 7. jula…Sodankylä se posećuje od 29. maja do 14. jula, Ivalo od 22. maja do 21. jula i u najsevernijem mestu Utsjoki, ponoćno sunce traje od sredine maja pa do kraja jula…oko 73 dana.

Finsko leto nije sa nenormalnim temperaturama kakve su prisutne u našem delu Evrope, već izuzetno prijatno sa temperaturama od 25 - 30°C, a nekada, veoma retko i nešto preko 30°C. Ono što je našim ljudima malo nelagodno, posebno ako odu na sever Finske je to što ih sunce tokom noći zbunjuje oko vremenske orijentacije, a ponekad i zbog svetlosti ne mogu da zaspe. Zato uvek preporučujem da ponesu masku za spavanje, koja se stavlja preko očiju. Pored ove maske najtoplije preporučujem i losion protiv komaraca a onda, uz ove dve stvarčice, leto u Finskoj postaje pravo uživanje. 
 

 

E sad, malo je problematičnije tokom zime.To je mnogim ljudima sa naših prostora mnogo teže za podnošenje, posebno ako ostaju duže ili trajno u Finskoj. Iz tog razloga bih vam ukratko objasnila kakve su zime u Finskoj a onda i to kako se naši ljudi, ali i Fince bore sa dugom, hladnom i mračnom zimom.


Leto je kratko i slatko u Finskoj, a zima duga, preduga. Na jugu Finske, zima počinje sredinom novembra, na severu sredinom oktobra, a samo na jugozapadnom arhipelagu od decembra. Već i ovom činjenicom vidite da je u Finskoj, zimi potrebno dva meseca da bi došla od Laponije do alandskih ostrva jer mora i velika jezera usporavaju dolazak zime. Naravno, u Laponiji zima najduže  traje, i to oko 200 dana, odnosno malo više od pola godine, a u ostalim delovima oko 100 dana.



Po nekom nepisanom pravilu, stalni sneg pokriva tlo oko dve nedelje nakon početka zime u tom delu zemlje, iako se prve nestalne snežne padavine beleže i početkom oktobra. Sneg je najdublji u martu kada je pokrivač od 60 do 90 cm u istočnoj i severnoj Finskoj i 20 do 30 cm na jugozapadu zemlje. Tokom zime, srednja dnevna temperatura je uvek ispod 0°C. Najhladniji mesec je uvek početak februara. Najhladnije temperature u Finskoj ikada zabeležene su od -45°C do -50°C u Laponiji i istočnoj Finskoj blizu Rusije, u ostalim delovima zemlje od  -35°C do -45°C i od -25°C do -35°C na primorju i ostrvima. Najniža zimska temperatura u Helsinkiju bila je 1987. godine kada je u tom gradu bilo -34°C, a najniža temperatura ikada u Finskoj, bila je 1999. godine kada je u Laponiji izmereno brrr -51°C.

Međutim, iako Finsku prati glas hladne zime, globalni poremećaj je učinio da je sada zimska temperatura malo viša nego pre, ali u Finskoj je ipak znatno hladnije tokom zime nego recimo kod nas na Balkanu. Međutim, zbog uticaja mora, finska hladnoća se relativno dobro podnosi. Sam vazduh u zimskom periodu ima tendenciju da bude suv i oštar, što ga čni prijatnijim nego što to temperature pokazuju i upravo ta suva kontinentalna klima doprinosi da zima ovde i na – 30°C bude prijatnija nego na – 10°C u vlažnom području  srednje Evrope. Meni je savršena, ali mnogim ljudima sa juga Evrope i nije. Iako je priroda prelepa tokom zime, a i hladnoća se nekako sanira kada se, kao što Finci rade, troslojno obučete, ono što mnogim strancima u Finskoj zaista smeta je mrak tokom zime. Ako se pitate kakav mrak je u pitanju, objasniću vam...naime, severno od arktičkog kruga,  gde je ovaj fenomen najizraženiji, postoji deo zime kada sunce uopšte ne izlazi iznad horizonta. Na severu Laponije mrak traje gotovo 51 dan bez prestanka, a  u drugim delovima Finske je svetli deo dana toliko kratak da traje svega par sati.
 
Finci su se i navikli na te i takve uslove života, iako ima i Finaca koji zimu, odnosno mrak teško podnose, ali uglavnom strancima u Finskoj taj mrak ipak najteže pada. Jači i stabilniji ljudi relativno lako se adaptiraju na te uslove, sa pomagalima ili bez njih, druže se, bave svojim poslom i hobijem, izlaze...

E sad, ako se pitate koja su ta pomagala,  to je ono o čemu sam htela da vam pišem u ovom tekstu, kako biste spremniji počeli život u ovoj prelepoj zemlji i izbegli sindrom afektivnog poremećaja koji je poznat i kao sezonski poremećaj. Sezonski afektivni poremećaj je vrsta depresije koja se javlja iznova u jesenjem i najviše u zimskom periodu, a prolazi u proleće i leto. Zbog cikličnog javljanja, povremeno se naziva i „rekurentna (povratna) zimska depresija“. Dakle, sve što vam je potrebno da ne biste tokom finskih mračnih zima zapali u ovo stanje, su tri stvari...vitamin DWake-up lampa i lampa za terapiju svetlom...pa krenimo redom.

Vitamin D

Nedostatak svetlosti u mračnim finskim zimama, nije samo loša po psihu ljudi koji tada, ako sa tim ne mogu da se izbore, postaju umorni i depresivni, ona bi mogla da bude loša i po zdravlje ukoliko se ne koristi dodatni vitamin D. Nedostatak svetlosti i sunca remeti hormonski status u organizmu i to često dovodi do umora i depresije, pomanjkanja energije i osećaja ravnodušnosti. Iz tog razloga ljudi koji žive u severnim zemljama na zemaljskoj kugli, moraju da nadomeste to neizlaganje suncu koje je najbitnije za proizvodnju D vitamina u ljudskom telu, upravo uzimanjem D vitamina, bilo u dodatnim kapsulama ili pojačanom ishranom sa bogatim izvorom ovog vitamina ( masna riba, jaja, svinjska mast, riblje ulje, maslac, ikra bakalara,  jetra bakalara...). Eto još jednog načina kako da se uhvatite u koštac s mrakom - ishranom! Kada kupujete vitamin D, vodite računa o preporučenoj dnevnoj dozi, pa se o tome raspitajte kod farmaceuta, ali, u Finskoj vam zaista preporucujem da ga pijete tokom zimskih meseci.

Znači... za stanovnike dalekog severa koji ne mogu prirodnim putem da proizvedu vitamin D, glavni alternativni izvor tog vitamina je masna riba - i zato je tokom zime u Finskoj najbolje uzimati riblje ulje ili tablete vitamina D. 

Lampe za terpiju svetlom

Dnevno svetlo utiče na proizvodnju supstanci u mozgu koje utiču na raspoloženje ljudi. Nedostatak dnevne svetlosti podstiče organizam da  proizvodi supstance koje nas čine pospanima i letargičnima.  Sve je to tako jer je svetlost aktivan neurobiološki agens koji je od ključnog značaja za regulisanje kortizola, serotonina i melatonina u mozgu. Kada svetlost padne na mrežnjaču, aktiviraju se fotoreceptori koji stimulišu proizvodnju serotonina i kortizola, supstanci koje su veoma važne u određivanju našeg fizičkog i mentalnog zdravlja. Nedovoljni nivo serotonina neminovno dovodi do depresije, nedostatka energije, problema sa spavanjem, slabe kontrole impulsa i promena raspoloženja. Melatonin se  u krv izlučuje iz pinealne žlezde u mozgu i on je poznat kao hormon tame jer se izlučuje u mraku. Iz tog razloga, posebno u Finskoj, tokom mračnih zimskih dana, ljudi proivode više melatonina nego tokom leta, a hiperprodukcija melatonina dovodi do umora, bezvoljnosti i depresije. Kada svetlost padne na oči, melatonin se razlaže a njena sekrecija se zaustavlja. Zato je tretman svetlom izuzetan za zaustavljanje lučenja melatonina. Sedenje i samo 45 minuta tokom dana  ispred lampe za terpiju svetlom  je od izuzetnog značaja i zaista čini čuda, posebno ljudima koji se bore sa teškim podnošenjem mračnih zimskih dana. 
 


Kako se radi terapija svetlosnom lampom?

Ova vrsta terapije osmišljena je kao zamena za prirodnu svetlost, posebno u severnim zemljama u kojima se tokom zime ljudi ne mogu izlagati u dovoljnoj meri suncu. Najčešće se poboljašnja vide nakon nedelju dana terapije. Najbolje je u toku dana  odvojiti 45 minuta i sedeti na 30 do 60 cm od lampe ( najbolje one od 10000 luksa). To je aparat sa električnim lampama punog spektra koje su dovoljno snažne da simuliraju sunčevu svetlost. Idealno je biti okrenut ka lampi, otvorenih očiju ali bez direktnog glednja u izvor svetlosti, ali oči mogu biti i zatvorene, jer beli zraci lampe, kroz mrežnjaču oka stimulišu određena područja mozga koja podstiču proizvodnju serotonina. Intenzitet svetlosti kod ovih lampi je od 2500 - 10000 luksa što odgovara dnevnoj svetlosti. Poseban filter koji poseduje ova lampa, blokira štetno zračenje a dužina tretmana zavisi od snage lampe. Stručnjaci predlažu jutro kao najbolje vreme za sprovođenje ovog tretmana, kako bi telo razumelo da je svanuo dan. Pored svih blagodeti, ova lampa bolje deluje protiv depresije od antidepresiva  u vidu tableta. Ova lampa ima još jedan izuzetan efekat. Naime, ljudi, a posebno stranci u Finskoj, često imaju tokom zime poremećaj normalnog sna, ali sedenjem i samo 20 minuta dnevno ispred ove lampe, spavaju kao bebe. Ako se pravilno koristi lampa pokreće unutrašnji sat, a rezultat toga je bolja koncentracija, poboljšanje sna i bolje raspoloženje. Preporučujem Philipsove lampe. Lampa na fotografiji je Light therapie lamp Philips HF 3319/01 Energy Light.

 Wake-up lampa



Kada je pitanju Wake-up lampa, ili lampa za buđenje, moram reći da je ona, bar za mene, mnogo dobra stvar. Kada sam u mom domu u Srbiji, u sobi u kojoj spavam, nikada nisu zamračene roletne, a sunce izlazi baš na strani gde je moja spavaća soba. Pošto sam ljubitelj jutra, veoma mi prija kada me sunčevi zraci, pomiluju po licu i nežno probude. Tokom zime, bilo na jugu ili severu Evrope, mogu da funkcionišem i ako me sunce ne budi svojom umilnom svetlošću, ali mi je sam osećaj lepši ako me probudi Wake-up lampa tokom mračne zime. Ja mogu normalno da se budim i bez nje, ali mnogim strancima koji dođu u Finsku, to ume da bude problem tokom zime, jer se bude i ležu po mraku, pa malo gube orijentir i veoma stresno utiče na organizam. Zdravo spavanje sve dok vas sunčevi zraci ujutru ne probude je mnogima luksuz, ali uz ovu spravu, i taj prirodni luksuz je nadomešćen.



Kako funkcioniše lampa za buđenje?



Lampu podesite da vam pusti zvučni signal u vreme kada ste podesili.  Prvog minuta je on tih i blag, a posle minut - dva kreće sve glasnije. Melodije koje ova lampa ima su tako divne i prirodne..možete podesiti da vas budi cvrkut ptica, lagan instrumental uz cvrkut ptica, kukavica i cvrkut, zvuk vetra , samo instrumental i zvuk talasa i galebova na moru. Ali ono što čini ovu lampu tako posebnom je svetlo koje simulira izlazak sunca.  Prigušeno svetlo kreće pola sata pre zvuka zona i postepeno se pojačava sve dok ne dostigne efekat jačine kao da vam jutarnje sunce miluje obraze. Ovakve lampe rade svoj posao i ako su vam oči zatvorene, jer i zatvorene oči registruju na izlaganje svetlosti. Postepeno povećavanje svetlosti, vašem telu i kroz zatvorene oči šalje poruku da sunce izlazi, a tada mozak šalje telu poruku da prestane sa lučenjem melatonina i da započne lučenje serotonina i kortizola u krvotok, jer su oni najbitniji za fazu buđenja. Ono što je kod ove lampe neveraovatno je to, da je mnogima dovoljno samo da se svetlost pojača kao da je suncem obasjano jutro i prirodno buđenje bez zvuka je tu...no, neki ostave i zvuk, za svaki slučaj, a i zato jer se uz ove prirodne tonove buđenja zaista čovek toliko opusti što je dovoljno da mu lepo krene dan.


Ova lampa nije samo korisnija od standardnih budilnika ili razornog zvuka na mobilnim telefonima, zbog toga što je prijatnija jer nema trzanja zbog naglog, jakog  i uznemirujućeg zvuka budilnika, za koje je dokazano da organizam stavlja u režim akutnog stresa, već, morate priznati da mahnito lupanje po budilniku da prestane sa zvonjavom i nije najsrećnije rešenje da se započne dan. Lampa za buđenje vas nežno sprovodi od faze sna do budnog stanja.

Razmislite samo, ukoliko navijate sat uvek u isto vreme da vas probudi  kako biste otišli na posao, koliko ste se puta probudili neposredno pre zvonjave budilnika. Ljudi su skloni da to tumače kako im se telo naviklo na ustajanje u isto vreme, ali je tu u pitanju nešto sasvim drugo. Da, telo im se naviklo, ali tako što aktivira hormon stresa koji doprinosi buđenju. Bilo kako bilo, ovaj aparat je mnogima, ne samo onima na severnom delu zemaljske kugle, ulepšao život u jesenjim i zimskim mračnim danima. Wake-up lampa koju preporučujem je Philips Light Therapy Wake-up Light Model
HF3520.


Prednosti ove lampe su i LED sijalice jer traju veoma dugo, intenzitet svetlosti je do 300 luksa i u prirodnoj je žutoj boji. Može da služi i kao noćna lampa, da se personalizuje jačina svetlosti i još mnogo toga.


Neki stranci u Finskoj kupuju i razne jonizatore vazduha, ovlaživače i razne druge stvarčice kako bi sebi ugodili i prilagodili se dugim mračnim zimama, i to je sve individualno, ali ove tri stvari koje sam nabrojala su obično ono što će vam biti i više nego dovoljno.
 

Dakle, eto recepta kako prebroditi mračni period: gutajte vitamine, jedite masnu ribu, uključite svetlosne terapijske lampe i - možda najvažnije - uživajte u zimi.