Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Sep 2, 2016

Lažni prijatelji u finskom jeziku



Učenje stranog jezika je veoma korisno, nekada i teško, ali svakako i veoma interesantno, posebno kada naiđete na neku reč u tom novom jeziku, koja u izgovoru ili pravopisu deluje slično ili isto kao neka druga reč iz nekog drugog jezika (ili dijalekta), ali gde ima sasvim drugo značenje. U lingvistici, ove reči se nazivaju “lažni prijatelji”, ili kako ih Finci zovu “petolliset ystävät”. Lažni prijatelji se dešavaju iz više razloga, ali se često dešavaju slučajno, deljenjem etimološkog porekla koji je divergirao tokom vremena.


Ove reči mogu biti zbunjujuće za one koji uče nov jezik, ali svakako i zabavne i zanimljive. Evo malo zanimljivih “lažnjaka” u finskom i srpskom jeziku...


Na srpskom kanta je kanta, a na finskom, kanta je stav, mišljenje. Na finskom se greben kaže kari, kao kod nas začin kari. Na srpskom kika je pletenica, na finskom kikka je trik. Nama je Kina zemlja u kojoj žive Kinezi, na finskom, kina je svađa. Vino je kod nas vino, na finskom, vino znači vertikalan. Vika zna se šta je, a kod Finaca, vika je greška.

Kada je neko debeo, kažemo da ima salo, a na finskom, salo je divljina. Lupa je lupa, optički instrument, a na finskom, lupa je dozvola, dopuštenje. Horna je na srpskom instrument a na finskom bezdan. Salata kod nas, a na finskom salata je sakriti. Kad smo već kod hrane, salama je salama, ali kod Finaca, salama je munja, bljesak. 


Zatim, tu su i sledeće reči: lasta - udlaga, salata - sakrivati,  särmä - ugao, kolo - šupljina, rima - letva, retki - izlet, lama - ekonomska kriza, koska - zato što, osa- deo, horna - bezdan, lava - pozornica, maja - brvnara, palata - vracati se, turska - bakalar...


Ovakvih primera ima mnogo. ali hajde da vidimo u kakvom su odnosu engleski i finski jezik.


Ako uzmemo engleski i finski, aka je na engleskom skraćenica od “Also known as” (takođe poznat kao), a na finskom  akka je baba, starica. U engleskom slengu, faggot znači peder, ondnosno pogrdni izraz za gej osobu, a na finskom fagotti je fagot. Na finskom seksi znači seks, dok se pol  kaže sukupuoli, a na engleskom sex označava i pol i seksualnu aktivnost. Na engleskom ale znači pivo, a ale na  kolokvijalnom finskom znači sniženje. Na finskom, siili je jež, a engleska reč  seal se slično izgovara a znači pečat. Grape je na engleskom grožđe, a finskom greippi je grejpfrut...zamislite samo da vam neko, umesto da kaže da imate veličinu mozga kao greippi, kaže da imate veličinu mozga kao grape.


Asia je na finskom stvar, a na engleskom Asia je Azija. Na finskom lapsi je dete. a na engleskom lapse je propust. Finska reč za uživanje nauti, veoma je slična u izgovoru sa engleskom reči naughty ili nevaljao. Pusu je na finskom poljubac a pus na engleskom gnoj. Veto kod Finaca znači opklada, a kod Engleza, veto je...veto ili zabrana. Finci za mak kažu unikko, a Englezi za jedinstveno kažu unique. Takki je kod Finaca jakna, a kod Engleza, lepljiv je tacky. Joki je na finskom reka, a joke na engleskom znači šala. Riski je u Finskoj jak, a u Engleskoj risky je rizičan...ili ono..na engleskom brat je detište, a kod nas brat je brat.


Primera je mnogo, a evo malo i nekih lažnjaka iz drugih jezika. Nama su posebno zanimljivi oni iz ruskog jezika. Naime, često smo uvereni da su jezici slovenske grupe veoma slični, što negde zaista i jesu, ali se nekada dešava i da nam se samo učini da smo razumeli sagovornika upravo zbog fenomena lažnih prijatelja. Na primer,na ruskom живот (čita se život), zapravo znači stomak, врач (vrač ) je lekar, туча  (tuča) je oblak a фамилия (čita se familija) je prezime... искусство (iskustvo) je umetnost, a рок ( rok ) je sudbina.  Guza/ zadnjica  se na ruskom kaže ягодицы (čita se jagodici) i nisu jagodice, te ako vam, moje dame,  neki Rus kaže da imate lepu ягодицы, definitivno neće misliti na vaše jagodice na licu. Takođe, ako vam Rus kaže da ima понос (ponos), to ne znači da je ponosna osoba već da ima proliv. Шланг (šlang) ne znači biti vitak, već je шланг gumeno crevo. Ako vam Rus kaže “Это же просто!”, to ne znači da je nešto prosto i nepristojno, već da je lako i jednostavno. Zatim, столица nije stolica, nego glavni grad. Pечь (reč) je govor, a reč se na ruskom kaže слово (slovo). Ovakvih reči u ruskom jeziku je mnogo, a s obzirom na to da sam ga učila 12 godina, mogla bih da nabrajam do sutra.


Kako su u Finskoj i finski i švedski zvanični jezici, evo još jedne zanimljivosti. Na engleskom kiss je poljubac, na finskom mačka se kaže kissa, a na švedskom kissa znači piškiti.

Takođe, na rumunskom jeziku crap je šaran, a na engleskom crap je sranje...zamislite Rumuna koji u Engleskoj traži u restoranu porciju šarana. Na nemačkom gift je otrov, a na engleskom poklon...uh, ne želim baš poklon od Nemca....ili recimo, na švedskom i norveškom fart je brzina, a na engleskom znači prdnuti...

Eto, nadam se da sam vas malo zabavila, a kako se približava 26. septembar, odnosno Evropski dan jezika, kao prava učiteljica, daću vam domaći zadatak da u komentaru napišete neki, vama poznat primer “lažnog prijatelja”. Unapred se radujem da saznam nešto novo.