Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Dec 6, 2016

Dan nezavisnosti, dan ponosa


Danas moja Finska slavi Dan nezavisnosti, tačnije, puni 99 godina, a od danas počinje finalno odbrojavanje pa samim tim i finalne pripreme za niz spektakularnih dešavanja povodom predstojeće stogodišnjice, koja će biti  decembra 2017. godine. 


Ovaj praznik je svakako nešto posebno i on i meni mnogo znači, a i svakom ko je u jakoj vezi sa ovom zemljom. Uostalo, ovo je veliki dan sam po sebi jer ono što je sloboda za čoveka, to je nezavisnost za državu. Svečan, tužan, dostojanstven, dan za sećanje, dan za ponos, a u mom slučaju i dan za pravljenje paralela i preispitivanje sopstvenog odnosa prema moje dve zemlje.


Mnogi od vas znaju da su moje poreklo i moja krv mešavina finskog i srpskog u istom reciprocitetu, a oni koji me lično i dobro poznaju znaju da nije tako  kada je  u pitanju moj odnos prema moje dve zemlje. Volim Fince, volim Srbe, volim sve dobre ljude bez obzira odakle su, koje su vere, boje kože, da li su fakultetski obrazovani ili nisu...Volim finsku kuhinju, balkansku kuhinju, mnoge kuhinje, volim finsku istoriju, kulturno nasleđe i ponosim se njime, kao i srpskim. Mnoge stvari i pojave u ove moje dve zemlje bih mogla da stavim u istu ravan, ne sve, ali definitivno sve u korist Finske.


Državni praznici su stvar identiteta jedne države, to je neosporno. Finska, kao i mnoge države u svetu slave svoj Dan nezavisnosti jer je nezavisnost blago jedne zemlje, osnova na kojoj država postaje i gradi svoju budućnost. Finska ima svoj Dan nezavisnosti, Srbija ga nema...a izgleda da nema ni budućnost, bar ne sjajnu...ili bar ne, ukoliko mnoge stvari ne promeni iz korena.


Iako mnogi znaju da je Srbija nekada davno,  1878. godine, postala dvadeset sedma nezavisna država sveta, i to na Berlinskom kongresu, što je bilo veliko civilizacijsko postignuće ka očuvanju korena srpskog kulturnog identiteta, ona danas nema i ne slavi svoj Dan nezavisnosti, iako je počela da ga slavi već od 1879. godine, pa do nekog doba. Danas na žalost, u vreme godišnjice ovog događaja iz 1878. godine, nema ni pomena, ni podsećanja, niti bilo čega kako bi mladi naraštaji u Srbiji naučili ko smo, šta smo i razumeli šta je nekada bila Srbija, kako je na težak način izvojevala svoju nezavisnost, i probudila im ponos na svoju zemlju, isto onako kako Finci doživljavaju Finsku i koliko se svaki dan ponose njom,

Proglašenje nezavisnosti Srbije je izazvalo divljenje svih u svetu. Njujork Tajms je pisao o tome,  kako je Srbija dala veliki doprinos Evropi u borbi protiv osmanske sile. a svetski velikani  kao što su Dostojevski, Darvin, Tolstoj i drugi,  uzvišenim tonom su pričali o tome, dok je jedan Viktor Igo priču o Srbiji  ispričao u svom tonu u “Pour La Serbie”.

A danas...

U Srbiji obrazovanje i kultura nikada nisu bili na nižem nivou i to mi daje za pravo da kažem da od Srbije ne očekujem mnogo od budućnosti ako se sve ne promeni iz temelja. Srbija je zemlja gde ima dosta pametnih ljudi koji  se osećaju suvišnim u trulom društvu, a  mogli bi da promene zemlju, da pokrenu zemlju, ali na žalost, sve su radili na bazi entuzijazma i dobre volje, koja nije prepoznata od strane države, i čak je i uništavana. Svi ti dobri i plemeniti ljudi koji su imali i imaju šta da kažu i pokažu su se umorili, s razlogom upali u apatiju i bezvoljnost sa jakim osećanjem da su samo jedna kosmička  greška, dok oni bez trunke intelekta, skrupula i najosnovnijeg vaspitanja kolo vode. 

Osnovno pitanje je kako pravim ljudima, od pameti i kvaliteta, probuditi opet onaj žar da krenu da pokreću ljude, društvo...da bismo svi opet živeli kao ljudi, a ne da živimo u zemlji u kojoj zavisimo od onih na vlasti, umesto da vlast zavisi od naroda. 



U Srbiji ima mnogo divnih ljudi, mnogo više nego šljama, koji su zauzeli sav medijski prostor, zbog koga se  stiče utisak da su u većini. Srbija ima divnu prirodu, zdravu prirodu, dobre ali totalno neiskorišćene potencijale, vredne ljude, plodne livade, žitnicu,  lepa ali prazna sela i državu kojom autokratski vladaju nesposobni. Tokom izbora kada se jadni nadamo nečemu boljem, nude nam se jedni te isti ljudi već više decenija, koji su toliko zalepljeni za  svoje fotelje, zaslepljeni u moći a ništavni u svojoj suštini. Tu su na vlasti oni  dupeljupci koji  se najviše hvale patriotizmom i ljubavlju prema Srbiji, svom narodu i svemu, dok je sva ta opsesija jedino usmerena na samoljublje i političku moć.Ti isti dupeljupci su uništili i degradirali i selo i seljaka iako imamo potencijala da budemo agrarna sila, kojoj i Finci mogu da zavide, jer ovde imamo onoga što Finska nema. Na žalost, nisu samo krivi OVI, ili ONI pre njih, jer smo kao država odavno u čabru. Imam utisak da nam je jedino zlatno doba bilo krajem devetnaestog  veka pa do drugog svetskog rata, kada smo i imali  ljude koji su bili brilijantni umovi i velicine od kojih se stene ruše...Vojvodu Mišića, Stepu Stepanovića, Teslu, Andrića, Pupina, Milankovića ili pre njih Savu Mrkalja, koji je zbog srbice po mom mišljenju vredniji od Vuka, koga uporno forsiramo....

I šta reći o zemlji koja  ne zna ni istoriju, ni pravu istinu, ni prave vrednosti, koja je urušila kulturu a o obrazovanju da i ne govorim? Zašto više naše školstvo ne može da stvori novog Pupina? Pa to je tako očito. Danas nas država sistematski zaglupljuje, jer joj je u interesu da vlada praznoglavom masom, ne ulaže u OBRAZOVANJE, u KULTURU,  ne reformiše zdravstvo i pravosuđe, ali zato ulaže u Dubai na srpskoj reci  i kiti Beograd  za Novu godinu sredinom novembra, kao da će jadnom narodu svetleće pahulje  na stubovima vratiti veru u državu, nahraniti decu i odagnati im depresiju od  “lepog” života. Obrazovanje danas znači bubanje činjenica i informacija koje su na dohvat jednim klikom miša,  umesto da znači razvijanje toliko potrebnih veština, razvijanja logičkog rasuđivanja, razvijanje ljubavi prema svojoj zemlji...ma, sve je otišlo u Honduras.


Mnogi ljudi su se danas zatvorili u ljušturu i gledaju svet iz fotelje, kritikuju ga, mlate praznu slamu i delaju samo poganim jezikom. Volela bih da znam način kako ljudi danas mogu da se osveste, progledaju i trgnu se.


Nekada davno, Milan Obrenović je rekao kako će Srbiji biti bolje tek kada “iznutra budemo složni i čvrsti a spolja mudri”. Na žalost, ovde je sve obrnuto. Iz tog razloga, zaista bih volela da se za početak slavi i u Srbiji Dan nezavisnosti, jer mi je smisleniji od proslave mnogih drugih novokomponovanih praznika. Na kraju krajeva, državni praznici su stvar identiteta jedne države, mada je kod nas nekako više slučaj da je taj identitet u  dubljoj vezi s vladajućom ideologijom, nego s istinskom tradicijom i istorijom. 


Na kraju, do nekih boljih vremena u Srbiji, draga moja voljena Finska...srećan ti Dan nezavisnosti i 99. rođendan.

Hyvää itsenäisyyspäivää Suomi, armas synnyinmaa! Kiitos sotiemme veteraaneille, jotka taistelivat maamme puolesta. Ilman heidän sisua ja oikeaa asennetta meillä ei olisi rakasta isänmaatamme. Pidetään huolta Suomesta, maailmasta ja toisistamme! Tänään ja aina rakkaus on sinivalkoinen. Sininen ja valkoinen, värit ovat vapauden! Onnea Suomi! Olen ylpeästi suomalainen. 
Onnea Suomi 99 vuotta ja hyvää itsenäisyyspäivää kaikille!

Nov 22, 2016

Kako besplatno boraviti u Finskoj više meseci




Kada biste samo znali koliko mi se ljudi putem imejla obraća za pomoć, u smislu da bi želeli  sa svojom porodicom da otpočnu novi život u Finskoj. Kako objasniti ljudima da to nije tako lako? Nije nemoguće, ali se definitivno mora uložiti dosta upornosti i istrajnosti. Za početak je potrebna rešenost da se ide baš u Finsku, a onda se boriti da se to i ostvari. 

Učenje jezika može da bude dobar korak, ali ako i nemate gde da ga učite, jer kao što znate nema svuda škola za učenje finskog jezika, možete za početak i sa znanjem engleskog da radite neke korake ka cilju odlaska u ovu zemlju. Jedan od dobrih načina je i da odete u Finsku na neko vreme (mesec - dva ( do tri najviše, jer je toliko dozvoljeno svima onima koji nisu iz EU)). Mnogi to i žele da urade, ali po mom mišljenju, na pogrešan način. Naime,često mi ljudi pišu da bi uložili par hiljada evra kako bi otišli u Finsku na  neko vreme (kao što rekoh, na mesec - dva) i tamo na licu mesta pokušali da traže posao. Zašto mislim da to nije baš dobro? Upravo zato jer je poznato da je Finska, za naše balkanske uslove, jako skupa zemlja za život. Treba platiti put, iznajmiti stan koji se često mora iznajmiti na duže vreme, a ako se i nađe stan koji se može iznajmiti “na kraće”, onda je on po pravilu i skuplji. Tu su mesečni izdaci za komunalije, hranu itd... i šta ako posao ipak ne nađete? Onda će vam propasti toliki novac. Jeste da je Del Boy iz moje najomiljenije serije svih vremena uvek govorio “He who dares wins” ( Ko ne reskira, ne profitira), ali, u vreme kada se na Balkanu, više hiljada evra skuplja više hiljada godina, uludo ga je spiskati na ovakav, nimalo isplativ način. 


Ovaj put bih vam savetovala jedan od načina da jeftino boravite u Finskoj...


Jedan od načina koji je veoma dobar  za mlađe, kao i za one koji su u najboljim godinama je odlazak preko WWOOF-a na  volonterski rad na organskim farmama u Finskoj. Ovo je odličan način iz više razloga. Jedan od razloga je taj da vi ne plaćate smeštaj, već vam ga obezbeđuje farmer  kod koga radite. Smeštaj je uvek veoma pristojan. Takođe, farmer vam obezbeđuje i hranu. Za uzvrat, za stan, hranu i mogućnost da naučite dosta toga iz oblasti organske proizvodnje, vi mu pružate pomoć u održavanju domaćinstva koji se bavi organskom proizvodnjom. Već shvatate da ćete boraviti u Finskoj, a uštedeti hiljadu i više evra mesečno,a opet ćete biti u Finskoj i na licu mesta, pokušavati da nađete posao. Usput možete i učiti jezik, steći određena znanja i veštine, upoznati nove ljude, nove zemlje, a zašto da ne, i vi počnete da se bavite ovim poslom u Finskoj jednog dana ako dođete za stalno u ovu zemlju.


Inače, WWOOF (World Wide Opportunities on Organic Farms), koja funkcioniše na šest kontitenata, je organizacija koja je bavi tim da pruža informacije o volontiranju na organskim farmama širom sveta. 


Koncept je nastao sedamdesetih godina u Velikoj Britaniji, kada je jedna londonska sekretarica došla na ideju kako da ljudima iz gradova omogući da češće provode vreme u prirodi.

Iako WWOOF koncept  funkcioniše širom sveta, u 120 zemalja, u nekim zemljama WWOOF ima svoju nacionalnu organizaciju i koordinatora, a u nekim funkcioniše nezavisno,bez koordinatora.  Finska pored mnogobrojnih zemalja funkcioniše nezavisno, i u tom slučaju, kada se prijavite, ostalo radite sami. Pored Finske, nezavisne WWOOF zemlje (u Evropi) su i Slovačka, Kipar, Belorusija, Rusija, Island, Hrvatska, Ukrajina, Slovenija, BiH, Crna Gora, Kipar, Malta, Albanija, Letonaija, Luksemburg, Andora... Neka vas ni najmanje ne brine što u Finskoj nećete imati koorinatora, jer, iako je njegova uloga da širi mrežu domaćinima, kao i da objasni princip i pripremu za prijavu i prijem volontera, bez njega se itekako može.


Za početak je dovoljno da imate 18 godina najmanje, iako neke zemlje prihvataju i mlađe osobe, ukoliko dolaze sa roditeljem ili starateljem. Što se tiče maksimalne starosti, ona ne postoji, a iskustva pokazuju da domaćini često vole one starije i iskusnije. Ukoliko biste išli sa partnerom a imate malu decu, najbolje je da ih za taj period ostavite kod bake i deke, jer ukoliko idete recimo u Finsku da biste slobodno vreme tamo trošili da tražite posao kako biste kasnije ostali i pokušali da započnete novi život u Finskoj, deca bi vam ograničila tu mogućnost. Ukoliko imate nešto stariju decu ( preko 10 godina), možda biste i mogli da nađete neke domaćine koji takođe imaju decu, jer bi vam možda i dozvolili da ih povedete, a ako imate veliku punoletnu decu, možete otići da radite zajedno.
.

U tu svrhu imate u WWOOF pretraživaču i opciju sa leve strane "accept children", gde odmah možete videti koji domaćini prihvataju i porodice sa decom

Volonteri koji se prijavljuju preko WWOOF-a,obično se nazivaju "woofers-i". Da biste postali woofers, potrebno je za početak da odete na WWOOF sajt, da u gornjem meniju gde piše WWOOF Destinations, izaberete zemlju za volontiranje i registrujete se na sajtu nacionalne organizacije. Da biste se prijavili i bili u bazi da tražite i budete traženi za ovakvu vrstu posla, najčešće se plaća članstvo na godišnjem nivou, koje iznosi obično od 15 evra za nezavisne WWOOF organizacije, pa negde i do 50, zavisi od zemlje. Kada ste prijavljeni, dobijate pristup informacijama o aktuelnim ponudama i uslovima volontiranja, a odatle se može stupiti i u kontakt sa domaćinima.


U padajućem meniju izaberite Finsku.

http://www.wwoofindependents.org/host-list/finland/


Sa desne strane, imate u meniju određene  parametre, pa čekirajte ono što biste želeli. Ako želite da vodite decu, čekirajte  to. Ako ste vegetarijanac,  obeležite i to, pa će vam izaći ponuda da li postoji domaćin koji bi prihvatio da povedete i decu, kao i da li sprema vegetarijanske obroke za vas. Ispod toga, možete odabrati ukoliko želite da radite samo sa nekim životinjama ( ovcama, kravama, konjima...)



Sa leve strane,gde je spisak farmi, imate i obaveštenje da li je sada farma otvorena ili zatvorena za volontere. Ukoliko je neka otvorena, kliknite na taj oglas i tu ćete sve naći i saznati o farmi...koji se poslovi rade, sta nude, koje jezike govore domaćini, u kom mestu žive itd. Ukoliko niste registrovani, nećete videti broj telefona i imejl za kontakt. 


Kada izaberete nešto što vam odgovara, kontaktirajte farmera i krenite u avanturu. Još jedna napomena. Jedan nalog važi za jednu osobu, što znači da ako ste momak i imate svoj nalog i plaćenu članarinu, ne možete prijaviti i devojku sa vama, jer ona isto mora imati svoj nalog i plaćenu članarinu. 


Posao može biti bilo šta vezano za vođenje seoskog domaćinstva, a sve se precizira kad volonter pokaže interesovanje za određenu farmu. Rad na farmi zavisi i od sezone, pa su u opticaju setva, žetva, gradnja,  proizvodnja i prodaja vina, sira i drugih proizvoda, rad sa životinjama i drugo. U toku dana radi se u proseku oko 7 sati.



Još nešto...put do željene destinacije plaćate sami, kao i putno osiguranje. U nekim zemljama, jer je članstvo kod njih skuplje, obuhvaćeno je i putno osiguranje. Takav je slučaj u Italiji, Kanadi, Irskoj, Norveškoj i Švajcarskoj. Ako idete u neku drugu zamlju i morate da platite svoje putno osiguranje, obavezno osiguravajućoj kući kod koje se osiguravate, napomenite da ćete raditi kao volonter na farmi.





Što se tiče poznavanja jezika, na svakom opisu farme, imaćete informaciju koji strani jezik koriste domaćini. Uglavnom je engleski jezik svuda od koristi.


Ako nemate petlju da idete daleko u nešto nepoznato, možete početi i na domaćem terenu, u svojoj zemlji. Uostalom, tada ćete videti koliko je to lepo i korisno, jer ćete negde biti na svežem vazduhu, imaćete besplatno stan i hranu, aktivan odmor a usput upoznati nove ljude i naučiti da radite nešto novo. Iz mog iskustva, svima su ovo bila nezaboravna putovanja.


Oct 26, 2016

Finska kuhinja - Graavilohi


Danas ću vam predstaviti još jedan finski specijalitet, koji mnogi turisti obožavaju i rado ga jedu kada su u Finskoj, a često ga kupe i da ga nose kući. To je graavilohi..Ovo je izuzetno jednostavno jelo, sprema se veoma lako, a tako je ukusno, da mu se ne može odoleti. Pored Finske, ovaj deliktes  se sprema i u Norveškoj, Švedskoj, Danskoj i na Islandu, gde je poznat kao gravlax. Graavilohi je ustvari losos koji se sprema bez termičke obrade. Samo ime graavilohi je sastavljeno od dve finske reči (graavi - usoljen i lohi - losos).

Iskreno, iako je losos masna riba, izuzetno je zdrava zbog obilja proteina, omega 3 kiselina, vitamina A i D, kao i raznih minerala. Inače, meso riba koje žive u hladnim morima, posebno lososovo smanjuju nivo triglicerida i sprečavaju stvaranje ugrušaka, pa vam ih od srca preporučujem. Takođe, ubrzavaju metabolizam i pospešuju mršavljenje i izgradnju mišićne mase, naravno ako se ne preteruje sa količinom.  Iskreno, u Srbiji se pre može naći meso gajenog lososa iz ribnjaka, kog hrane nekim žitaricama, i koji je masniji, dok mu je cena dosta niža nego kada su pitanju divlji lososi koji se u Finskoj mogu naći na svakom koraku ( Atlantski losos), a koji su zdraviji jer su manje masni pošto se hrane na prirodan način i jer obiluju sa više korisnih stvari, ali verujte mi da će vam i gajeni losos doneti izvesnu dobrobit zdravlju ako ga jedete s vremena na vreme....mada, radije bih vam preporučila da ipak kupite i nešto skuplji divlji losos, (ako ga nađete), nego onaj iz ribnjaka, jer je ipak zdraviji a  ima i ukusnije meso.(Zato pažljivo čitajte deklaraciju).


Graavilohi je skandinavski specijalitet i sprema se od divljeg lososa, ali ja sam ga pravila i od gajenog i relativno je ok, mada je severnjački specijalitet ipak, bar meni lepši, zbog samog mesa ribe koje je ukusnije. Mada, kako god da ga spremate, imajte u vidu da ovu ribu morate držati na veoma niskoj temperaturi kako biste joj sačuvali svežinu i hranljive materije, jer se uglavnom jede polu-sirova ili sirova, pa ne bi bilo baš zgodno da se pokvari. losos se često jede i dimljen i mariniran.
Nego, da se mi vratimo na naš današnji delikates...

Graavilohi je ustvari marinirani sirovi losos, i to na severnjački način uz pomoć  krupne morske soli, mirođije, belog ili crnog mlevenog bibera i malo šećera. Ovo je neka standardna varijanta, ali neki ljudi ponekad na sve to dodaju i malo konjaka ili votke, mada ja to ne dodajem.  E sad, ako mislite da niste ljubitelj živog mesa, odmah vam moram reći ovo... setite se kako su nam roditelji govorili kad smo bili mali...prvo probaj pa tek onda reci da nešto ne voliš.

Morska so
Ukoliko volite kožicu, očistite losos od  glave i  krljušti pa sastružite i operite kožicu. Zatim je  posušite kunjinjskim ubrusom, pa ribu presecite na pola, izvadite kičmu i uz pomoć specijalne pincete za vađenje kostiju izvadite preostale sitne koščice da dobijete divan filet. Ukoliko kao ja ne volite kožicu, uzmite nožić specijano za tu svrhu i lagano je odstranite od mesa. Ako spremate samo jedan filet, neka to bude onaj deo bliži repu jer se on kasnije lakše seče. Filet stavite na papir za pečenje pa po njemu pospite krupnu morsku so ( ako je filet debeo, usolite ga i sa druge strane), duplo manje šećera i  na kraju mleveni beli ili crni biber, a na sve to stavite i sitno iseckanu mirođiju. 
 


Zatim sve uvijte u papir, stavite taj paketić na tacnu, preko njega stavite neku dasku za sečenje ili tacnu, i na to nešto teže da sve to dobro pritisne i stavite sve u frižider. Ostavite to preko noći da odstoji a sutra ujutru ribu okrenite, ponovo vratite u frižider i tako radite 2 dana. Ako je parče deblje, potrebno je oko 4 dana.

Losos je ovako podvrgnut delimičnoj fermentaciji i  dobija izuzetan ukus. 

Na kraju odvijte filet, papirnim ubrusom ga pažljivo očistite od  soli i bilja i isecite na tanke listiće. Ove divne listiće glatke staklaste strukture, jarko narandžasto - ružičaste boje možete služiti kao predjelo na mnogo načina...Finci ga vole sa nekim namazom na ražanom hlebu kao kanape ili sa krompirom, ali i na hiljadu drugih načina. Prijatno...

link
link

Oct 23, 2016

Naučite 160 finskih reči za jedan dan




Zvuči primamljivo, zar ne? Za sve vas, dragi moji prijatelji, koji ste počeli sa učenjem finskog jezika, a sudeći po imejlovima koje mi šaljete, rekla bih da vas ima dosta, postavila sam ovaj tekst kao jednu laganu i zabavnu lekciju. Svih 160 reči sam razvrstala u pet grupa, koje upravo slede...



Prvu grupu čine neke reči, koje se i u finskom i u srpskom jeziku isto pišu, isto izgovaraju i imaju isto značenje. Te reči su: ananas, reuma, virus, auto, Balkan, viski, taksa, doping, litra, radio, platina, firma, lista, golf, kolera, votka, Meksiko, video, maraton, karma, Helsinki, legenda, torpedo, laser, viola, islam, internet, Kanada, metro, stadion, torpedo, sauna, paprika, penis, taksi, trauma, makaroni. U ovu skupinu ide i reč “kampanja”, s tim što se u srpskom jeziku slovo “nj” izgovara kao jedan glas, a u finskom se “nj” izgovara kao dva posebna glasa. Eto, za tili čas ste naučili 38 finskih reči, a Finci za isto toliko vremena 38. srpskih reči.


Inače, i finski vokabular sadrži jednu srpsku reč, takozvani srbizam, a to je reč "paprika". Ovu srpsku reč su preuzeli mnogi narodi, pa se tako ovo ukusno povrće isto kaže i na mađarskom, norveškom, finskom, švedskom, češkom, engleskom, francuskom, grčkom (πάπρικα ), japanskom (パプリカ) i mnogim drugim. Druga srpska reč koja je našla mesto u mnogim jezicima sveta je reč "vampir". Na finskom se kaže vampyyri što jeste zaista slično, ali se zato na švedskom kaže i piše baš kao na srpskom. Ali, u srpskom jeziku je i jedna originalna finska reč, a to je reč "sauna"
No, dosta o tome...



Sada idemo na drugu grupu finskih reči, koje se od reči na srpskom jeziku razlikuju najčešće samo po jednom slovu ( j ), pa ih je lako zapamtiti. Tih reči u ovoj grupi ima 21,  što je sa prethodnih 38, već 59 finskih reči. Te reči su :
( finske reči su plave boje, srpske reči su crvene boje).
Fantasia - fantazija, tragedia - tragedija, idea - ideja, geometria - geometrija, terapia - terapija, sinfonia - simfonija, energia - energija, akatemia - akademija, anatomia - anatomija, strategia - strategija, anemia - anemija, biologia - biologija, Kalifornia - Kalifornija, dementia - demencija, demokratia - demokratija, diabetes - dijabetes, ekologia - ekologija, geologia - geologija, harmonia - harmonija, teoria - teorija, komedia - komedija...



Treću grupu reči čine reči koje su skoro iste kao kod nas, jedino što se u finskom jeziku one završavaju slovom “i”, pa zvuče kao da su u množini u srpskom jeziku, a zapravo su u jednini. Te reči su :
( finske reči su plave boje, srpske reči su crvene boje).
Faktori - faktor, rasisti - rasista, turisti - turista, aktivisti - aktivista, testi - test, farmi - farma, blogi- blog, alkoholi - alkohol, fasadi - fasada, aoristi - aorist, filmi - film, aromi - aroma, feministi - feminista, betoni - beton, baritoni - bariton, traktori - traktor, diplomi - diploma, faksi - faks, keksi - keks, kondomi - kondom, kompleksi - kompleks, kupoli - kupola, monopoli - monopol, objekti - objekat, ortodoksi - pravoslavac, tenori - tenor, klovni - klovn, dogmi - dogma, marmeladi - marmelada, projekti - projekat, katastrofi - katastrofa, demoni - demon, klubi - klub, posti - pošta, kirurgi - hirurg, mikrofoni - mikrofon, asteroidi - asteroid, monitori - monitor, kupoli - kupola, saamurai - samuraj, normi - norma, albumi - album, pari - par...

Sada ste naučili već 102 finske  reči.

U četvrtoj grupi su reči veoma nalik našim, ali imaju neka udvojena slova. ( finske reči su plave boje, srpske reči su crvene boje).
Jogurtti - jogurt, romanssi - romansa, banaani - banana, raportti - raport, kompassi - kompas, emigrantti - emigrant, impulssi - impuls, hotelli - hotel, galleria - galerija, harmonikka - harmonika, fakiiri - fakir, baletti - balet, sardiini - sardina, bensiini - benzin, idiootti - idiot, bussi - bus (autobus), diktatuuri - diktatura, finaali - finale, robotti - robot, diskoteekki - diskoteka, dokumentti - dokument, draama - drama, elementti - element, festivaali - festival, ruletti - rulet, graffiti - grafiti, reportteri - reporter, huumori - humor, krokotiili - krokodil, musiikki - muzika, moraali - moral, prinssi - princ, aamen - amen, Amerikka - Amerika, kaaos - haos, kriisi - kriza, kruunu - kruna, Afrikka - Afrika, materiaali - materijal, teema - temasumma - suma, novelli - novela, negatiivi - negativ, getto - geto, synonyymi - sinonim, majoneesi - majonez, margariini - margarin, kraatteri - krater...

...i još nam je ostala peta grupa reči, koja po nekom drugom osnovu ima sličnosti sa srpskim rečima a koje  biste sigurno razumeli u govoru, ili prepoznali u pisanom obliku.
( finske reči su plave boje, srpske reči su crvene boje).
Armeija - armija, kahvi - kafa, miljardi - milijarda, kenguru - kengur, muumio - mumija, bulevardi - bulevar, bikinit - bikini, monarkia - monarhija, limonadi - limunada, imago - imidž.
Za sada toliko, i verujte mi, nije mala stvar naučiti ovako brzo 160 stranih reči. Ukoliko ste uspeli, a verujem da jeste, od srca vam čestitam.

Oct 1, 2016

Škola - mesto za kreiranje identiteta



Septembar je na izmaku i nova školska godina je uveliko tu, a sa njom i nove priče na temu obrazovanja. U ovom tekstu ću se, kao i do sada, držati teme obrazovanja u Finskoj, ali, sa osvrtom na to, koji su to, po mom mišljenju, presudni faktori koji utiču na taj divan osećaj zadovoljstva i prijatnosti u finskoj školi, kako kod učenika, tako i kod nastavnika. Kako je moj rad vezan za osnovnu školu, i moja priča će se locirati tu.



Razmišljajući na temu zašto je proces školovanja u Finskoj tako lep, opušten a uspešan, tražila sam neku caku, neku osobenost ili kakvu tajnu uspeha, ali koliko god razmišljala na tu temu,  kako bih odgovorila na to pitanje kada me ljudi na Balkanu pitaju o tome, odgovor nije misteriozan kao tajna Svetog Grala, već tako jednostavan a veoma logičan. 



Pet glavnih faktora su:


1. Do četvrtog razreda, akcenat je na igri i fokusiranju na metakogniciju odnosno razvijanje metakogitivnih veština i učenja kako se uči. 

Finci smatraju da deca uče kroz igru, razvijanje mašte i samootkrivanje, pa zato nastavnici u Finskoj veoma podstiču igru, posebno u ovom uzrastu. Metakognicija se odnosi na to da dete treba da spozna svoje sposobnosti, interesovanja i motive za sticanje znanja, jer su oni, dokazano je, presudni za efikasnost procesa učenja kao i za strategiju učenja. Recimo, često se dešava da neka deca u kasnijem periodu namerno uče napamet, misleći da je učenje napamet prostim memorisanjem gradiva, dovoljno za dobru ocenu i da im je to sasvim dovoljno. Nevolja je u tome što to evidentno dovodi do toga da nerazumevanje gradiva nepovoljno utiče na sposobnost regulisanja kognitivnih procesa, a takvo učenje napamet, koje zahteva najniže kognitivne procese sputava razvijanje stvarnih intelektualnih veština. Iz tog razloga je razvijanje metakognitivnih procesa, odnosno učenje kako se uči, ili upravljanje učenjem, veoma bitno za razumevanje, pažnju, pamćenje i uspešno rešavanje problema. Deci je od najranijeg perioda školovanja potrebno ukazati na dobrobit učenja i obrazovanja, kako bismo im poboljšali motivaciju. Naravno, postoje razne veštine kako se to razvija u ovom uzrastu, a najvažnije su tri stavke: planiranje, praćenje i evaluacija. Recimo, ako dete radi neki zadatak iz matematike, postavićemo mu pitanje na koji način će rešiti zadatak. To je planiranje.  U toku praćenja, dete treba naučiti da samo sebe pita da li mu je jasan tok rešavanja zadatka, da li ide u pravom smeru, treba li nešto da menja? Evaluacijom treba da uvidi da li je ostvario cilj, da li će sledeći put to raditi na drugi ili lakši način..itd. Matematiku recimo dete neće bolje naučiti ako mu damo da za vikend uradi 50 matematičkih zadataka iz zbirke, već ako ga naučimo da posmatra, zapaža i dobro razmišlja. Takvo aktivno učestvovanje u rešavanju problema doprineće učeniku da uvede sistematičnost u radu, kontrolu svojih postignuća i želju za napredovanjem. Nastavnik u ovom periodu mora biti veoma obziran, oprezan i strpljiv, bez kritikovanja učenika ako pogreši, ako nešto ne zna, jer ga kritika veoma lako može odvesti u drugu krajnost, u nesigurnost, bezvoljnost i nemotivisanost. Iz tog razloga, u Finskoj se deca ne ocenjuju ni u ovom, ni u kasnijem uzrastu, jer je ocena ovde najmanje bitna, a najbitnije je da dete zavoli proces učenja i da ovlada znanjem o tome kako se pravilno uči. Obrazovanje je orijentisano na razumevanje i razvoj a ne na ocenu. Dete u Finskoj nije motivisano peticom, već zadovoljstvom da je nešto dobro uradilo i da je nešto novo naučilo. Ako vam ovo zvuči nelogično, daću vam jedan primer koji će vam možda slikovito objasniti ovaj proces prednosti zadovoljstva nad ocenom... Ako biste pomogli nekom u nevolji, veće zadovoljstvo ćete osetiti ako ste to uradili nekome, ali ne za novac, nego iz želje da se osećate lepo samim saznanjem da ste uradili nešto veliko i bitno nekome u nevolji. Samo to saznanje i zadovoljstvo je veća satisfakcija nego da ste nekom nešto učinili a on vam za to platio. Oni koji daju krv, ne rade to za novac. Zato, neke stvari su najbitnije za nas kako se osećamo dobro dok to radimo, ako u tome vidimo smislenost i ako za to imamo jaku motivaciju. Na žalost, tužno je koliko se danas dobar deo pametne, osobene i divne dece diskvalifikuje surovim školskim kriterijumima, koji ih stavljaju na nekakvu loše baždarenu vagu, stavljajući im do znanja da vrede onoliko kolike su im ocene u školi. To stvara atmosferu visokog stresa za dete, dok je u finskim školama izuzetno nizak nivo stresa.



2. Svi u državi imaju potpuno poverenje u nastavnike. Finska vlada veruje svojim opštinama, opštine  školskim direktorima, direktori nastavnicima, nastavnici svojim učenicima i učenici njima, a za uzvrat, roditelji izuzetno veruju nastavnicima. Imaju obostrano poverenje i odličnu saradnju. U Finskoj, biti prosvetni radnik je zanimanje sa najvišim ugledom u društvu. Veoma je teško upisati ove studije jer se svršeni srednjoškolci rangiraju prema 100 kriterijuma. Rade se čak i psihološki testovi pri upisu.. Jedva 10 posto prijavljenih uspe. Odabiraju se zaista samo najbolji, a država ih nagrađuje potpunim poverenjem i kompletnom autonomijom, od izbora udžbenika do stila rada. Veruje im jer su potpuno obučeni za to. 

Primera radi, koliko je visok standard za prijem budućeg nastavnog kadra na univerzitetsko školovanje, govori i fotografija ispod, a koju je objavio Univerzitet u Hesinkiju,(Departman za obrazovanje nastavnika). Od 1258 kandidata koji su konkurisali, prvi krug testova i intervjua prošlo ih  je 1045, drugi krug svega 362 kandidata, da bi ukupno bilo primljeno tek 123 brucoša, odnosno 9.8 % od ukupno prijavljenih.


 Iz tog razloga, bez obzira na to koju školu u Finskoj dete pohađa, ima jednake šanse za akademski uspeh. Ova doslednost je rezultat čvrstog nastavnog plana i dobrih nastavnika, koji veruju da je obrazovanje elementarno ljudsko pravo i da  to pravo treba da ima svaki učenik. Nikada ne treba zaboraviti koliko je nastavnički poziv kompleksan i odgovoran, jer nastavnik, osim što prenosi znanje, igra veoma važnu ulogu u formiranju i razvoju ličnosti učenika i jednim delom kreira i njegovu budućnost. Iz tog razloga, Finci smatraju da se za ovaj poziv moraju odabrati samo najbolji, jer i pored toga što nastavnik mora da ima visoko i kvalitetno  obrazovanje, posvećenost, ljubav prema svom pozivu i deci, spremnost za stalno usavršavanje, za ovaj poziv treba imati i talenta. Taj talenat ne prepoznaju na Balkanu, već se misli da je uspeh iz srednje škole i nekakav prijemni dovoljan da neko konkuriše za ovaj poziv, a da se pri tom ne ispitaju neke psihološke strane, taktičnost, blagost, sveobuhvatna podobnost ličnosti koja će jednom vaspitavati generacije i generacije. Istraživanja pokazuju da postignuće učenika zavisi od njegovih sposobnosti, ali i skoro isto toliko i od kvaliteta nastavnika.



Učitelj odnosno nastavnik tako, mora da ima najmanje master diplomu i 5 godina studija. U Finskoj su nastavnicima odrešene ruke oko izvođenja plana i programa, pa oni sami procenjuju koliko je časova potrebno za jednu oblast, koliko đaci napreduju u usvajanju novog gradiva itd, a u većini zemalja nastavnici strogo dobiju utvrđen plan, kada se obrađuje nova lekcija i ne obazire se da li su to deca savladala već se skače na sledeću lekciju po planu, ne obazirući se previše da li su to deca naučila. Kreativnost, stručnost i strpljenje krase finske nastavnike, a kada vidim neke nastavnike koji ne daju ni pet para na to da budu kreativni i maštoviti, pomislim kako je kreativniji MTS dok reklamira 1000 besplatnih minuta od nastavnika koji treba da nauče decu životnim vrednostima.  Ne treba zaboraviti da nema dobre  i loše dece, već samo različite, a sa različitom decom se treba baviti na različite načine. Zato finski nastavnici imaju individualni pristup svakom detetu, ali naravno, i mnogo manje učenika u odeljenju, kako bi to mogli i da postignu.



3. Slobodno vreme i odmor su od velike važnosti.  U Finskoj na svakih 45 minuta rada ide najmanje 15 minuta odmora, relaksakcije i rekreacije. Finci smatraju da je to od izuzetnog značaja za povećanje koncentracije i produktivnosti na časovima. Oni veruju da je kapacitet učenika za učenje i potpuno angažovanje najuspešnije nakon perioda relaksacije. Deca izlaze na odmor i ako je napolju sneg, hladno i vetrovito, jer se deca ne prezaštićuju, već se podstiču da se čeliče. Važan deo ovih čestih pauza je to da deca mogu da se igraju. Nastavnici ne uređuju njihovo slobodno vreme, već im je dozvoljeno da se zabavljaju na svoj način. Ne treba zaboraviti da škola nije bolnica za lečenje dece od igre, zdravlja i smeha, od aktivnosti ili radoznalosti, već mesto za rad i radost. Zato, u Finskoj, naglasak nije na tome da se u toku časa, učeniku mora nabaciti što više informacija, misleći da mu se tako puno znanja pruža. Najbitnije je kako se vreme koje nastavnik provodi s učenicima strukturira, koliko su metode rada učinkovite i kojim se prioritetima nastava usmerava.






4. Deca uče sadržaje koji su veoma bitni za razvoj nacionalnog identiteta, sadržaje koji su bitni da nauče kako funkcioniše društvo, svet prirode, da nauče toleranciju različitosti ali i veoma praktične i neohodne životne veštine i znanja. U okviru obaveznog predmeta Käsityö (Rukotvorine), koje uključuje i tehničke poslove, odnosno obradu drveta, metala, plastike, pa i elektro i tehničke radove, uče se onome što će im biti neophodno u kućnim poslovima, ali u okviru ovog predmeta uče i razne tehnike ručnih radova, šivenje, štrikanje, tkanje, vez, heklanje, štampu na tkanini, tehniku pustovanja...Takođe, obavezan predmet je i Kotitalous (Domaćinstvo). koji im razvija praktične radne veštine u svakodnevnim realnim životnim situacijama, pa tako deca u Finskoj još u osnovnoj školi nauče i da kuvaju. Tu je i predmet Yhteiskuntaoppi (Nauka o društvu) gde uče o svemu onome praktičnom što će im biti korisno u životu, pa tako uče o sudstvu, policiji, ekonomiji, budžetu, porodici, politici, Evropskoj uniji...itd.  Obavezan predmet je i Kuvataide ( Umetnost) gde uče  o umetnosti, estetici životnog okruženja, arhitekturi, dizajnu, fotografiji, medijima...itd.  Terveystieto (Zdravstveno) je predmet koji osnovcima otvara vidike o zdravstvenom i seksualnom životu, bolestima zavisnosti, raznim zaraznim bolestima, ishrani, zdravom načinu života... Ono što je zanimljivo je da se u finskim osnovnim školama od 7- 9 razreda uči i predmet Oppilaanohjaus (Stručne smernice), koje su veoma bitne jer učenicima a koje nude širok spaktar  usluga..od pomoći u teškoćama u učenju, do pomoći pri odabiru budućeg zanimanja, organizovanja poseta raznim kompanijama...

Etika i religija su izborni predmeti. Inače, etika ili religija se uče od prvog razreda osnovne škole. Svi znamo da je etika nauka o moralu koja  istražuje smisao i ciljeve moralnih normi. Etika i religija su kao kod nas veronauka i građansko. Religija odnosno Uskonto je na nastavnom programu od prvog do devetog razreda (finska osnovna škola ima devet razreda). Svaki učenik može da se izjasni za religijsko obrazovanje u skladu sa svojim željama, i to, ako je ta religija priznata u Finskoj i ako postoje bar tri učenika koja pripadaju nekoj specifičnoj veri. U Finskoj je 73,8% luterana, 1,1 pravoslavaca, 1,6 % neke druge vere i 23, 5 % ljudi koji ne pripadaju ni jednoj veri. Luteranska vera je nekada bila jedina vera koja se učila u školama, ali prilivom velikog broja migranata krajem 20. veka, stigle su i neke druge religije,koje su kasnije ušle u nastavni program. Time je zadovoljeno to da deca mogu u školama da dobiju religijsko obrazovanje u skladu sa verskim uverenjima njihovih porodica. Religija je obavezan predmet( alternativa je etika) i smatra se neophodnim jer podržava razvoj sopstvenog identiteta deteta koji uspostavlja osnovu za interkulturalni dijalog. Cilj verskog nastavnog plana i programa je upoznavanje dece sa svojom religijom i finskom tradicijom verovanja, upoznaje ih sa drugim religijama i pomaže im da shvate kulturni i ljudski značaj religije. Ključni deo verske nastave se bavi etičkim pitanjima na način koji odgovara deci. U prosečnom finskom razredu 94% izučava luteransku religiju, 3% etiku i 3% neku drugu religiju ( najviše pravoslavnu i katoličku), a u poslednje vreme, zbog novopristiglih migranata i islamsku. Etika, odnosno Elämänkatsomustieto je za onu decu koja ne idu na religiju.


Obrazovanje u Finskoj promoviše jednakost u društvu, pa su tako sve škole od sela do glavnog grada izuzetno opremljene, pa zato u Finskoj ne postoje tzv elitne škole, jer su sve škole ustvari elitne, a sva deca iz svih verskih, kulturnih, materijalnih i ostalih miljea imaju besplatno sve do kraja studija...od hrane, prevoza, ekskurzije, rekreativne nastave, udžbenika, pribora, besplatnih studentskih domova...sve, sve. 



5. Država Finska zna da je obrazovanje na prvom mestu i tako se i ponaša. Akcenat je u potpunosti na kvalitetnom obrazovanju, pa u tome postoji potpuna profesionalna, društvena i politička saglasnost. Veličina finskog obrazovnog sistema se ogleda u dostupnosti obrazovanja  svima, ali greše svi koji misle da je za to potreban ogroman novac. Bitan je samo stav države po tom pitanju i gledanje na duge staze. Kod nas na Balkanu slabo shvataju da je ulaganje u obrazovanje, ulaganje u zemlju, u prosperitet i budućnost, i da dostupnost obrazovanja zaista traži besplatan model školstva, jednako i kvalitetno obrazovanje za sve. Balkanske zemlje nisu toliko velike i jake da bi sebi mogle dozvoliti luksuz da zapostavljaju obrazovanje ili da ono ne bude dostupno svima, jer je ogromna i nenadoknadiva šteta kada se mnogim pametnim mladim ljudima uskraćuje šansa za školovanje i studiranje, samo iz razloga jer nemaju novca za to. Pa možda je upravo među njima mnogo nesuđenih talentovanih doktora nauka, fizičara, matematičara, lekara... Drugo, Finska zna da je u ovakvom svetu NEOPHODNO stalno usavršavanje, koje nikako ne sme da zameni stagnacija posle završetka klasičnog školovanja. Takav luksuz je danas nedopustiv. A kako biti u korak sa vremenom i stalno se usavršavati, kada to pada na teret svršenog studenta, radnika bez posla, tehnoloških viškova?  Finska je neumorna u investiranju u besplatno i permanentno usavršavanje svih građana. Zato u Finskoj, usled neusavršavanja strada samo lenja osoba, a na Balkanu onaj običan, mali čovek koji želi to, ali nema novca za permamentno učenje.


Eto, to su po mom mišljenju, pet ključnih faktora koja su presudna za tako lepo i kvalitetno obrazovanje u Finskoj. Ne znam i nisam sigurna koliko roditelji na Balkanu veruju nastavnicima, ali, na žalost svih,  neki roditelji često nemaju najbolju komunikaciju sa nastavnicima a to reflektuju i na decu, koja stvaraju otpor prema školi kao instituciji i nastavnicima kao vaspitačima i onima koji obrazuju buduće generacije. Odmor takođe nije toliko prisutan, već kao da vlada neko mišljenje da je posle časa dovoljno i pet minuta i to samo da bi dete spremilo knjige za sledeći čas, promenilo učionicu ili otišlo u wc, a šta je sa stvarnom potrebom  deteta, potrebom za kretanjem i relaksacijom,  koga je to pa briga? Treba li uopšte da napomenem koliko se nebitnih stvari uči kod nas, a koliko  se zapostavlja razvoj veština?U
čenje kroz igru...hm, pa setite se svi vi koji ste završili školu, koliko ste zaista učili kroz igru? Iskreno, bojim se da će rečenica Duška Radovića "Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đačko doba", uskoro da nam se zajedljivo osmehne.