Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Feb 11, 2017

Saami narod, indijanci severa ( I deo)



Pre nekoliko dana, 6. februara bio je Saami Dan državnosti. Taj dan se slavi iz razloga, jer se tog datuma, 1917. godine u norveškom gradu Trondheim, održao prvi kongres saami naroda. Ovaj praznik je zapravo ustanovljen 1992. godine, na 15. Saami kongresu u Helsinkiju. Toga dana, u svim velikim gradovima  država u kojima živi saami narod,  pored nacionalne državne zastave, viori se i saami zastava i pušta se saami himna Sámi soga lávlla / Pesma saami porodice, koja je prevedena na sve saami jezike. Na finskom saami jeziku je Säämi suuvâ laavlâ. Nego, ko je zapravo saami narod?



Sami (Sámi ili Saami/fin) narod je jedini autohtoni narod koji živi na prostoru Skandinavije i najveća je  i najsevernija autohtona grupa u EU. Često su u svetu poznati i kao Laponci, iako oni ne vole kada ih tako zovu, jer je to za njih uvredljiv naziv. Na staro-skandinavskom Lapp je značio komad odeće sašiven od raznih  sitnih krpica. Saami narod se tako zove jer živi u oblasti iznad arktičkog kruga, koju oni zovu Sápmi, Saemie ili Sameland, kako je zovu Norvežani i Šveđani. Englezi to prevode kao Lapland, dok je mi na ovim prostorima zovemo Laponija. Moj Rovaniemi je najveća opština i glavni grad finske Laponije.


Sápmi teritorija obuhvata delove Norveške, Finske, Švedske i jedan manji deo Rusije, tačnije samo oblast na ruskom poluostrvu Kola (Kuolan niemimaa). Najviše njih živi u Norveškoj, odnosno skoro 60 hiljada ljudi, u Švedskoj oko 20 hiljada ljudi, u Finskoj oko 10 hiljada i u Rusiji oko dve hiljade. Od ovih skoro 100 hiljada saami govornika, iako svi oni znaju saami jezik, tek 20 hiljada ih govori u kući kao prvi maternji jezik. 


Iako svi saami ljudi govore saami jezikom (koji je deo ugro-finske grupe jezika), danas postoji, a u zavisnosti od regiona u oblasti Sápmi, devet različitih saami jezika: north/ pohjoissaame, lule/luulajansaame, kildin/kiltinänsaame, inari/ inarinsaame, skolt/ koltansaame, south/ eteläsaame, ter/ turjansaame, ume/ uumajansaame i  pite/ iitimensaame. Nekada je bilo jedanaest saami jezika, ali su dva izumrla i to keminsaame, koji se nekada davno govorio u jednom delu Finske, odnosno oko mesta Sodankylä, oko 1800. godine, kao i jezik akkalansaame koji se koristio u Rusiji, blizu granice sa Finskom, gde je poslednji govornik umro oko 2003. godine. Susedni saami govornici se međusobno mogu razumeti, ali govornici nesusednih saami regiona se ne mogu međusobno razumeti. Zanimljivo je da su ume i ter saami jezici na granici izumiranja, jer ume jezik koristi samo deset osoba u Norveškoj i Švedskoj, a ter saami samo dve osobe u Rusiji.



85% saami govornika govori north saami jezik a drugu veliku grupu čine govornici koji koriste lule saami a oni se nalaze samo u Norveškoj i Švedskoj. U Finskoj se govori tri saami jezika: inari saami (inarinsaame), skolt saami (koltansaame) i north saami (pohjoissaame) koji je službeni jezik u četiri opštine u finskoj Laponiji...Utsjoki, Sodankylä, Inari i Enontekiö, jer u ovim mestima žive skoro svi pripadnici finskog saami naroda. Na saami jeziku, ova mesta se zovu Utsjoki (Ohcejohka), Inari (Anár), Enontekiö (Eanodat) i Sodankylän (Soađegilli) i u tim mestima, svi natpisi su na dva jezika - finskom i saami. U Inariju se nalazi Nacionalni muzej finskog saami naroda (Siida), koji obavezno treba posetiti ukoliko vam se pruži prilika. To je prava saami riznica. Posebno je zanimljiv tokom leta, kada se pored muzeja otvori i Siida muzej na otvorenom.



Takođe, i u Rovaniemiju i  Helsinkiju živi velika grupa saami naroda, ali ovaj jezik nije službeni jezik u tim opštininama.  Jedini saami jezik koji se koristi samo i isključivo u Finskoj je upravo inari saami koji se na izvornom jeziku naziva aanaar kielâ. U Rusiji se recimo govori kildin sami (kiltinänsaame) i samo u Rusiji saami jezik nema status zvaničnog jezika, verovatno zbog malog broja govornika. Pet saami jezika...south, inari, lule, skolt i north se od 2000. godine koriste i u školama i obdaništima za svu onu decu koja žele da rade po tom programu,na saami maternjem jeziku. Samim tim, u ovim oblastima postoje i mnogi univerziteti koji imaju i programe na tom jeziku. U Finskoj, najpoznatiji i najveći univerziteti sa saami programom  su u  gradovima Rovaniemi (Saamentutkimus - Lapin yliopisto), Helsinki (Saamentutkimus - Helsingin yliopisto) i Oulu (Giellagas-instituutti). 

U Finskoj postoji i Saami parlament (Sämitigge), osnovan 1996. godine, koji je najviši Saami politički organ. On je zadužen za jezik i kulturu, kao i za  sva pitanja koja su vezana za njihov status, kao autohtonog naroda. Prema finskom Ustavu, saami narod koji živi u Finskoj ima pravo da održava i razvija svoj jezik i kulturu. Novi zakon o saami jeziku je stupio na snagu 2004. godine.

Saami zastava
Zastava saami naroda, koju vidite na slici, sastoji se od četiri boje: plave, crvene, žute i zelene. Te četiri boje simbolizuju saami jedinstvo u četiri saami zemlje. Svaka boja predstavlja i simbol, pa je tako crvena simbol vatre, plava simbol vode, zelena simbol  zemlje i žuta simbol vazduha. Krug koji je na zastavi je uzet iz simbolike epa Sinovi sunca (Päiven pardne (Solens söner)), norveškog  saami poete i sveštenika Andersa Fjellnera, pa tako crveni deo kruga predstavlja sunce, a plavi mesec.

Razne saami nosnje

Kada dođete u Finsku, odnosno u njen severni deo, Laponiju, postoje radnje koje prodaju saami suvenire. Jedna od najvećih je u Inariju, ali ih ima i širom finske Laponije. U tim prodavnicama, svaki suvenir ima  logo Sami Duodji odnosno oznaku da je to autentični ručno rađeni saami suvenir, i to samo od prirodnih materijala, u skladu sa prirodom. Odeća, nošnja od pamuka, vune i lana, suveniri od drveta, kože, irvasove kože, rogova...šamanski bubanj, saami noževi koji su cenjeni u svetu...itd.Ništa od irvasa se ne baca. Od rogova i kostiju se prave izuzetni alati i igračke. Sami Duodji logo vam garantuje da je proizvod ručno napravljen, da je od prirodnog matrijala, da je napravljen u Finskoj (a ne u Kini, Tajvanu itd), da je original i da je u skladu sa saami tradicijom i kulturom. Kada dođete u moj Rovaniemi, nemojte zaobići  predivnu i moju omiljenu  suvenirnicu Lauri Tuotteet, gde se mogu kupiti izuzetno kvalitetni tradicionalni saami suveniri

www.lauri-tuotteet.fi
www.lauri-tuotteet.fi
www.lauri-tuotteet.fi
Zatim, tradicionalni saami nakit možete kupiti u Domu kulture Korundi u Rovaniemiju  Ono što ne smete zaobići je slatka kuća Annelinyrtit ja karkit koja ima najslađe i najzdravije organske poslastice iz tradicionalnog saami slatkog programa, ali i biljne napitke i sokove sa područja Laponije. Ovo je samo nešto u moru izbora samo u ovom jednom gradu.



Najtradicionalniji saami simbol je saami kostim koji je i u svetu prepoznatljiv kao  nošnja ovog naroda i ona na sebi ima boje koje se nalaze na zvaničnoj zastavi. Taj kostim se zove gákti. U Finskoj postoji pet modela gákti  kostima, u zavisnosti iz koje ste saami oblasti. Ovaj kostim smeju da nose samo predstavnici saami naroda ili oni koji preko roditelja, babe ili dede imaju saami poreklo i poznajau saami jezik i kulturu. Već sam rekla da saami  narod  svoju  nošnju na saami jeziku zove gákti, ali na norveškom se prevodi kao kofte, na švedskom kolt, a na finskom  takki. Nema ekvivalent na ruskom. Gákti kostim je u osnovi veoma sličan u svim saami zemljama, iste su im boje, jedino im se razlikuje ornamentika, kape i neki detalji.Tkani pojas je osnova kod skoro svih kostima, a šeširi i boneti se razlikuju od mesta do mesta. Osnovna boja tkanine je kobalt plava, kao sa saami zastave, mada u nekim delovima može biti i crna (recimo u Utsjoki regionu u Finskoj), siva, bela ili zelena, a vezene ornamentske trake su uvek ostalih boja, kao na zastavi...crvene, zelene, žute ili  sa šarama u tim bojama. Uz to, ima dosta kožnih i krznenih detalja, kićanki i broševa. U Finskoj, saami kostim  je i zvanična i svečana odeća, u njemu se danas ide i na proslave, sahrane, venčanja,  kada se izvode irvasi...ali je nekada bio i zvanična svakodnevna odeća. Zajedno sa jezikom, saami kostim u Finskoj je bitan deo inari saami identiteta. Nekada su muškarci u zimskom periodu nosili i peski, jaknu od irvasovog krzna.




Luhkka
 Luhkka je zimski ogrtač, koji izgleda kao pončo, koju muškarci nose preko kostima kada je hladno. Taj ogrtač je napravljen od vadmala, grubog vunenog tkanja. Muški kostim, na pozadini skriva podatak o njegovom bračnom statusu.  Žene i muškarci imaju različite dezene šara. One se razlikuju po simetriji, širini itd. Ženska kapa je napravljena u kombinaciji teleće kože  i tkanine, a muška kapa se zove Četiri vetra / čiehgahpir i veoma je prepoznatljiva širom sveta zbog svog oblika sa četiri ćoška.Muškarci je nose i leti i zimi, s tim što je zimska varijanta postavljena krznom, a letnja ne. Napravljena je od mekog plavog materijala i ukrašena trakama i vezom. Kao i sva ostala saami odeća, boje, nakit, šare, model i ornamenti jasno identifikuju mesto odakle je osoba koja je nosi, pripadnost saami grupi, ali i status. Ova kapa se nosi u Finskoj, u oblastima Utsjoki i Enontekiö  Kape koje se prodaju turistima imaju generičke šare, koje se ne odnose na pripadnost i mesto porekla. Generalno, kape su drugačije za muškarce, žene i decu. U nekim delovima, na primer tamo gde žive skolt saami, kape su drugačije za udate, neudate, udovice itd. Svakako, jasno vam je da ženska kapa više govori o poreklu i statusu  nego kostim, ali danas dame sve manje nose kapu. V otvor oko vrata na ženinom kostimu ukrašen je ornamentima i vezom, istim, kao na rukavu. Danas se oko vrata nosi i šarena marama sa resama,  koja se pričvršćuje specijalno dizajniranim saami brošem (solju). Inače, recimo, oblik dugmića na pojasu oko muškog kostima govori o tome da li je muškarac slobodan ili nije. Slobodan je ako nosi okuglu dugmad, a ako  je oženjen, onda četvrtastu...




  
Toliko za ovaj prvi deo...
Navikli ste da vam uvek plasiram i neke zanimljivosti...pa sledi prva:


* Saami jezik ima svega 9 padeža, za razliku od finskog jezika, koji ih ima 15.
*Drugo...postoji mnogo poznatih saami ličnosti koji su veoma cenjeni u Skandinaviji a i šire...ali jedna  predtsvnica saami naroda je  poznata i širom sveta, a to je američka glumica Renée Zellweger koja je tumačila glavnu ulogu u filmu Bridget Jones's Diary. Naime, njena majka Kjelfried Irene Andreassen je Norvežanka, odnosno prava norveška saami odrasla u mestu Kirkenes, koja je kao mlada medicinska sestra krenula put Amerike kako bi tamo bila guvernanta jednoj norveškoj porodici.



*Nas i saami narod povezuju i neka slova...Naime, slovo Đ se koristi u latiničnoj abecedi u srpskom, hrvatskom, crnogorskom i bošnjačkom jeziku, odnosno u gajici, (Gajica, poznata još i kao bošnjačka, srpska ili hrvatska latinica, oblik je latiničkog pisma koji se koristi u bošnjačkom, srpskom i hrvatskom jeziku. ), ali pored toga, ovo slovo, na svetu koriste samo još vjetnamski i saami jezici. 


Zatim, slovo Š. Ono se pojavljuje u izgovorima mnogih jezika sveta, ali se ovako piše samo u srpskom, hrvatskom, bošnjačkom, crnogorskom, slovenačkom, češkom,slovačkom,litvanskom, letonskom, estonskom i saami jeziku. Znamo svi da i u engleskom jeziku postoji  u izgovoru ovo slovo, ali se ono, priznaćete, malo konfuzno pojavljuje u više oblika ...na primer cash - gotovina (ovde se sh izgovara kao š), zatim reč action-akcija, gde se ti izgovara kao š, pa zatim u reči sugar- šećer, gde se s izgovara kao š...o nemačkom jeziku i glasu š, koji nema svoje slovo, i da ne govorim...čoveče, glava da te zaboli...Ne volim ove one spelling one meaning  varijante. U saami jeziku ovo slovo se isto piše i izgovara kao i kod nas. 

 Na primer: Muoi adelijn hiäppušijd kandáid - Dali smo konje momcima. Uopšte, saami, finski i naš jezik imaju i tu zajedničku crtu, jedno slovo jedan glas..ili one letter one sound.

Slovo Č - Ovo slovo se koristi u srpskom, hrvatskom, bošnjačkom, češkom, slovenačkom, slovačkom, litvanskom, letonskom i saami jeziku. 
Kyesih čokkájeh avdost. - Gosti su sedeli u kolima.



Inari saami  - säämegiella
A a (Â â), B b, C c, Č č, D d, Đ đ , E e, F f, G g, H h, I i, J j,

K k, L l, M m, N n, O o, P p, [Q q], R r, S s, Š š, T t, U u, V v,

[W w], [X x], Y y, Z z, Ž ž, [Å å], Ä ä (Á á), [Ö ö],

*Ako se sećate XVII Zimskih olimpijskih igara u Norveškoj u mestu Lillehammer iz 1994. godine, koje su inače po atmosferi proglašene za najbolje Zimske olimpijske igre u istoriji, možda vam je ostao utisak za zvaničnog otvaranja, kada je mladi saami  Nils Aslak Valkeapää stojeći na skijama, na poznatom joik saami stilu pevanja, izveo jednu numeru, dok su iza njega izlazile sanke sa ljudima svih saami grupa, koje su vukli irvasi.  Ako niste znali, skije su ovde bile simbol, jer su ih izumeli saami. Video na linku https://www.youtube.com/watch?v=j2CymrMXCO8


 A sada  slede pesme na saami jeziku u joik stilu, koje mnogo volim...

Dec 25, 2016

Božić i divan miris cimeta



Razni mirisi često umeju da isprovociraju neka moja sećanja. Danas sam potpuno sigurna da  su se ta uparivanja desila još u mom najranijem detinjstvu i trajno arhivirala u mozgu. Eto recimo, juče, na Badnji dan, ili Jouluaatto, dok sam pravila korvapuusti, odnosno finske rolnice od cimeta, miris cimeta me je mislima odveo daleko u Laponiju, u malu belu kuhinju sa starim namestajem od borovine, u kojoj ih je, obavezno za svaki Božić, spremala  moja baka Tarja Heleena, uz uvek uključeni radio Rovaniemi, odnosno današnji radio Iskelmä, dok bi sa njega dopirala divna muzika tradicionalnih božićnih pesama. Ta sećanja mi uvek razneže srce i dušu.


Iako slavim oba Božića, u vreme mog odrastanja slavila sam samo ovaj, mamin, kako sam ga inače zvala, jer je moj voljeni pokojni tata, Srbin, bio komunista kao i mnogi u to vreme, pa sam zato za ovaj više i vezana. Za sećanje na mog tatu, juče sam bila na  groblju i upalila sveću, jer se ona, po finskim običajima,  upravo na Badnji dan pali za pokojnu rodbinu i prijatelje.


Juče, kada je krenulo praznično raspoloženje, pravila su se razna jela, ukras himmeli je bio iznad stola, na stolu obavezno cvet joulukukka, sveća, grana jelke sa obavezno ručno rađenim ukrasima, papirne zvezde koje svetle i obavezno nešto crveno, kao simbol Božića. Tu su i koza od slame i jabuke. Koza je simbol Božića jer reč Joulupukki (Božić Bata), doslovce znači Božićna koza, jer je u starim vremenima on bio ogrnut u kožni ogrtač sa kozjim rogovima na glavi.


Opisaću vam kako izgleda Badnji dan u Finskoj...

Na Badnji dan, po tradiciji, doručkuje se sutlijaš posut cimetom i šećerom. Ovaj finski sutlijaš se razlikuje od drugih jer se pravi od pirinča, punomasnog mleka, jednog umućenog jajeta, pavlake, brašna i šećera. Nakon doručka očevi sa decom idu u nabavku Božićnog drveta, jelke, dok su mame u poslednjim nabavkama, jer prodavnice obično toga dana rade do podneva, dok su na sam Božić zatvorene. Iako 24. decembar u Finskoj nije državni praznik već samo 25. i 26. decembar, na ovaj dan posle podne ne radi skoro ništa osim javnog prevoza. Zatim se uz prenos proglašenja Božićnog mira,  ruča lagani ručak, u krugu najbližih, da bi se posle toga cela porodica uputila u saunu na pročišćenje pred doček Hristovog rođenja ali i zbog opuštanja i suzbijanje napetosti pred dolazak gostiju na večeru. Ne treba zaboraviti i da je sauna u Finskoj simbol čistote. Božićna večera se služi oko 18 časova na Badnje veče. Večera je za razliku od ručka, raskošnija, ali  sa tradicionalnim jelovnikom za ovu prigodu...prasetinom, pečenom šunkom, ćuretinom, haringom, bakalarom, lososom, ikrom, dinstanom šargarepom sa pirinčem, crnim finskim raženim  hlebom, salatom od cvekle,  kuvanim krompirom, pitom, keksićima od đumbira i pudingom od bobičastog voća, a na stolu su obavezno i  korvapuusti, pullapitko i još svašta nešto. Za ovu priliku obavezno se pije nacionalno piće glogg, što je zapravo kuvano vino sa dodacima.

 




Nacionalna televizija, kao deo tradicije, na ovaj dan, još od 1992. prikazuje crtani film za decu Lumiukko (Sneško Belić), i uz taj film odrastaju mnoge generacije. Ovaj crtani je  postao sastavni deo Božićnih praznika a Finci ga doživljavaju sa puno nostalgije. Na Badnje veče, običaj je da najmlađe dete koje ume da čita, pročita pred svima  deo iz Jevanđelja po Luki koji opisuje rađanje Hrista. Kasnije, oko ponoći,  tate se naprasno gube sa proslave, jer ustvari idu da se preruše u Joulupukki (Božić Batu), kucaju na vrata uz obavezno pitanje "Onkos täällä kilttejä lapsia?" ( Ima li u ovom domu dobre dece?), nakon čega vesela i uzbuđena deca trče do vrata da dobiju poklone. Deca se zahvaljuju  pevajući pesmu, Joulupukki laula  (Pesma Božić Bati). Inače, Finska je jedina zemlja na svetu u kojoj se pokloni ne stavljaju tajno noću pod jelku već im se uručuju lično Za razliku od ostalog hrišćanskog sveta, Fincima je Badnje veče veći praznik od Božića. Na ovaj dan, običaj je i da se ispred kuća stavljaju snopovi ovsa kako bi ptice imale hranu tokom zime. 

Ja sam juče dala sebi na volju i pravila razne lepe stvari koje obožavamo moja porodica i ja. Svake godine, za Božić, tu su obavezno razna peciva...pulla, joulutorttu, korvapuusti... Sada ću vam ukratko objasniti šta je šta, a uskoro ću vam dati na mom blogu i odlične recepte za ove finske specijalitete.
Pulla je slatko desertno testo, u koje se obavezno stavlja začin kardamon, koji testu daje divan karakterističan ukus i božanstven miris...jer znamo da je kardamon važan sastojak u parfemskoj industriji. Postoji zeleni i crni, a ja koristim crni. Videćete na slikama crne tragove u testu na narednim fotografijama. Inače, seme mu se nalazi u mahuni, a u jednoj mahuni ima oko dvadesetak semenki. Kada pravim testo za pullu, nikada ne uzimam mleveni kardamon jer brzo izgubi aromu, vec onaj u mahunama, pa meljem određenu količinu neposredno pred stavljanje u testo. Inače, kada se zamesi testo, u koje se po želji može staviti i seckani badem, cimet i suvo grožđe, u zavisnosti kakav oblik pravimo pri pečenju, tako se pulla i zove. Ja sam pravila pulu u obliku hlebne pletenice, Kada se napravi, premaže se razmućenim jajetom i pospe belim krupnim šećerom, cimetom ili seckanim bademima, po želji.. Ovakav oblik pulle se zove pullapitko ( pulla hleb), služi se isečen na kriške, uz kafu. 

Na severu Finske, ovaj kolač pullapitko, zovu i “nisu”. Tako ga je zvala i moja baka.

Inače kardamon je veoma zastupljenu skandinavskoj kuhinji, a obilato se koristi u pekarskoj industriji i kao začin za meso i kobasice. 


Pullapitko

Obična pulla je od istog testa, ali se pravi u obliku malih zemički, i takođe se posipa belim krupnim šećerom u granulama, ili pored toga i cimetom, suvim grožđem ili seckanim bademima. Pre toga se premazuje maslacem. 


Korvapuusti se prave isto od testa za pullu, ali se zavijaju u rolnice isto posute cimetom, i sa suvim grožđem.


Korvapuusti
Pulla i pullapitko


Moje pulla varijante
Pored ovih pulla peciva, pravila sam i Božićne vetrenjače, ili joulutorttu, tradicionalni finski kolač od lisnatog testa,sa pekmezom od  suvih šljiva, koji se pravi u obliku vetrenjača, i na kraju posipa šećerom u prahu. Izuzetno prija tokom zimskih večeri.

Joulutorttu

Finski Božić  ima svoje korene u paganskom prazniku žetve Kekri, nazvanom po starom finskom bogu, zaštitniku stoke, koji se slavio krajem novembra kada se završavala agrarna sezona, da bi se u XII veku, ovaj praznik praktično asimilovao sa  hrišćanskom proslavom Božića. Od tada još datira tradicija jedenja šunke na ovaj praznik.

Sam Božić provodi se mirno, u kući, u krugu porodice. dok neki idu na jutarnju službu u crkvu. Ovo je i dan darivanja poklona. Svrha darivanja nema onu materijalnu stranu, već je u centru pažnje sam čin da nekoga obradujemo i darujemo. U Finskoj mi se dopada to što su za ove praznike svi okrenuti sećanju na drage i voljene ljude kojih više nema, nema tuluma i ceo praznik odiše ljubavlju, mirom, milosrđem i dostojanstvom. Mnogim Fincima je bilo jako zanimljivo  i lepo kada sam im pričala kako se u Srbiji za Božić pravi česnica, odnosno obredni hleb, koju  pre ručka, domaćin diže u vis i zajedno sa ukućanima je okreće tri puta, lomi je na pola, nakon čega svako odlomi komad. Ovaj ritual deljenja hleba, ili kolača podrseća nas na samilost i skromnost, na koje, u moru iskušenja  ponekad i zaboravimo.



Drugi dan Božića. 26. decembar, poznat je i kao dan Svetog Stefana ili kao dan sankanja. To je od vajkada dan za porodične posete. Toga dana organizuju se i razne trke sankama.
Božićni i novogodišnji praznici završavaju se  6. januara na Bogojavljanje.

Veikeää, hassua, hupaisaa, iloista, kaunista, ihanaa ja onnellista joulua kaikille!

Uz ovaj divan dan pustila sam tradicionalnu finsku božićnu muziku sa ovog divnog CD-a, a jednu od pesama ste slušali dok ste čitali ove redove.



 
Tarja Turunen - Sydämeeni Joulun Teen from Tarja M. on Vimeo.