Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Dec 13, 2017

Dan Svete Lucije u Finskoj, svetlost u tami



12 dana pre Božića, tačnije 13.decembra, u Finskoj se obeležava Dan Svete Lucije (Lucian päivä). Ovih 12 dana obeležava po jedan mesec u godini. Tako se, prateći vremenske prilike svakog dana, veruje da će takav biti i mesec koji taj dan predstavlja. Lucian päivä je praznik u adventnom periodu, a za one koji ne znaju, advent je period u crkvenoj liturgijskoj godini, u kome je vreme priprema za veliki praznik, Božić.


Međutim, prvo bih vas upoznala sa ovim praznikom. Naime, Dan Svete Lucije, odnosno Lucian päivä na finskom, ili Sankta Lucia, Luciadagen na švedskom, je praznik, koji dolazi iz švedske kulture. On je najviše vezan za Skandinaviju, pa se u Skandinaviji  proslavlja u Švedskoj, Danskoj, Norveškoj i jednom delu Finske, odnosno svuda gde postoje Finci sa švedskog govornog područja, koje popularno zovu “finski Šveđani” (suomenruotsalaiset) ili “švedski Finci”. Statistike kažu da u Finskoj živi 300 hiljada Finaca kojima je švedski maternji jezik. 


Lucija je istorijska ličnost, devojka rođena oko 280. godine u Sirakuzi, na Siciliji, koja je stradala kao mučenica zbog svoje hrišćanske vere. U to vreme, u Rimskom carstvu je bilo kažnjivo biti hrišćanin i pretpostavlja se da je ubijena 304. godine kao posledica Dioklecijanovog progona hrišćana. Danas se Sveta Lucija u katoličkoj crkvi smatra zaštitnicom slepih i slabovidih, a slavi se i u Švedskoj, Finskoj, Danskoj i Norveškoj, iako nisu katoličke zemlje. U Finskoj ima 0,14 % katolika, u Danskoj 2%, u Švedskoj 1,5% i u Norveškoj 5%. Ostaci Svete Lucije danas počivaju u crkvi San Geremia u Veneciji.


U katoličkoj i luteranskoj crkvi 13. decembar se inače obeležava kao dan Svete Lucije. Međutim, ovaj datum je u Švedskoj dugo bio poseban, još pre nego što je praznik počeo da se slavi kao što se slavi danas.

Sve do 1753. godine u Švedskoj se koristio julijanski kalendar i 13. decembra noć je bila najduža u godini. U srednjem veku se verovalo da je to izuzetno opasna noć, pa bi ljudi prizivali svetlost da se vrati i iz straha niko nije smeo da spava, tako da su organizovali slavlja i jeli što više kako ne bi zaspali. Pored toga, ovo je bio i poslednji dan kada su ljudi mogli da jedu mrsnu hranu pred početak božićnog posta. Iako je promena kalendara pomerila zimsku kratkodnevnicu na drugi datum, ljudi su nastavili da slave ovaj praznik, 13. decembra. Vremenom je pod uticajem katoličke crkve i raznih uticaja iz inostranstva, ovaj praznik počeo da se obeležava malo drugačije i tada se javljaju devojke koje nose zeleni venac sa svećama na glavi. Prvo pojavljivanje Lucije obučene u belu haljinu u Švedskoj je zabeleženo 1764. na jednom imanju u zapadnoj Švedskoj.



Ovaj praznik dolazi u vreme kada je zima u Skandinaviji hladna i mračna, pa je ovaj praznik i praznik svetlosti. Ime Lucija potiče od latinske reči lux koja označava svetlost. Inače, i sama reč za “Božić”, kod severnjaka…( "jul" na danskom, švedskm i norveškom; "joulu" na finskom; "jól" na islandskom) potiču od staronordijske reči  "hjul" , što znači "sunčani točak”.Sve je ovde u slavu svetlosti.



A kako izgleda glavna ceremonija u glavnom gradu Finske?

U Helsinkiju ceremonija počinje u 17 časova po finskom vremenu( vreme u Srbiji +1), na mestu velike Luteranske katedrale u centru grada. Svetlosne parade se odvijaju na centralnim ulicama i ceo centar blista, svetli i šljašti. Svake godine se u Finskoj bira devojka koja će te godine predstavljati nacionalnu Svetu Luciju. Ona se, obučena u belo, sa crvenim pojasom oko struka i zelenim vencem  sa sedam sveća na glavi, kruniše u Luteranskoj katedrali u Helsinkiju, nakon čega silazi stepeništem među ljude do Trga Senata, deleći im zelenilo i svetlost u mračnim danima. Svake godine, oko 30 hiljada ljudi, prisustvuje ceremoniji krunisanja nove devojke koja predstavlja Svetu Luciju, kao i svečanoj paradi kroz centralne ulice Helsinkija (Aleksanterinkatu, Mannerheimintie, Eteläesplanadi, Marketskver). Ostali članovi svečane parade nose u ruci po jednu sveću (ili u novije vreme svetiljke na baterije). Sveće simbolizuju svetlost koja toliko nedostaje severnim zemljama u ovo doba godine.












Svake jeseni, za ovu manifestaciju se prijavi mnogo, mnogo devojaka, koje priželjkuju da budu proglašene predstavnicom Svete Lucije, i iz kruga  u krug, javnim glasanjem, eliminišu se pojedine devojke, dok druge prolaze u sledeći krug i tako sve dok se ne izabere Lucia. Mesec dana pre ceremonije, poznata su imena deset finalistkinja, i za njih se glasa. Pobednica se zna krajem novembra, a na dan Svete Lucije, izabrana devojka se kruniše. U Finskoj se hiljade devojaka obučava kao Lucia u školama i domovima širom zemlje, a stotine mladih žena takmiče se za čast da budu izabrane da predstavljaju Luciju tokom svečane ceremonije ispred Luteranske katedrale. Izabrana devojka je Finkinja sa švedskog govornog područja, a zna se da takvih mesta u Finskoj ima dosta, te da su finski i švedski zbog toga, službeni jezici u Finskoj.

Prošlogodišnja devojka koja je izabrana za Svetu Luciju 2016, je osamnaestogodišnja Ingrid Holm iz Kemiönsaarija, mesta sa juga Finske, gde je za 28 % stanovnika finski maternji jezik, a za  68 % švedski, ali koji obavezno govore i finski. Ovo su slike sa prethodnih finskih izbora, sa nacionalnog areena.yle.fi sajta sa izbora prošlogodišnje Svete Lucije.

Ingrid Holm




Ovogodišnje kandidatkinje  bile su:


Sabina Sievänen, 19 godina,  Espoo
Emmy Wikström, 18 godina,  Sipoo
Charlotta Palm, 20 godina,  iz Helsinkija, rođena u gradu Turku
Anna-Kajsa Edström, 21 godina, Pietarsaari
Daniela Ragnell, 21 godina,Tenhola
Ida-Maria Andersson, 19 godina, Vaasa
Victoria Turunen, 18 godina,Espoo
Andrea Walander, 19 godina, Helsinki
Alicia Jalava, 21 godina, Tammisaari
Loviisa Lukka, 18 godina, Heinola

Najviše pristiglih  glasova ove godine je osvjila Anna-Kajsa Edström iz finskog mesta Pietarsaari, i ona je finska Sveta Lucija za 2017. godinu (Suomen Lucia-neito 2017). Kao što znate, svako selo, grad, ulica, u Finskoj ima dva naziva, jer su u Finskoj službeni jezici I finski i švedski, pa je ova lepa devojka tako iz mesta Jakobstad (Ovako glasi Pietarsaari na švedskom). Širom Finske birale su se i lokalne Svete Lucije, ali je Anna-Kajsa nacionalni izbor i ona je glavna Lucija.

Anna-Kajsa Edström
Anna-Kajsa Edström, foto folkhalsan.fi
 
Inače, ovaj brend Lucije nije nikakav izbor za mis, jer isključivo ima društvenu odgovornost, jer izabrana i krunisana Lucija, koja uzgred mora biti obrazovana i devojka za primer, posle proglašenja pobede na nacionalnom nivou, nastavlja da širi nadu i dobru volju posećujući bolnice,  sirotišta, domove za nezbrinute i ostale slične ustanove i da učestvuje u humanitarnom radu. Zanimljivo u vezi sa ovim praznikom je i to da je sve oko Svete Lucije i dalje na tradicionalnom nivou, nema modernih primesa.  Današnje izabrane Svete Lucije i dalje imaju istu odeću: belu haljinu, crveni pojas i zeleni venac na glavi sa svećama. Jedino što se danas više koriste sveće na baterije iz bezbednosnih razloga. Nekadašnje izabrane Lucije morale su da budu tihe i smerne devojke, a danas, kada ona ima i ulogu humanitarnog ambasadora, ona mora da bude i takva da se dobro nosi sa medijima, da je rečita, prijatna i devojka od akcije.


Trend proslave ovog praznika ima dugu tradiciju. Prve evidencije proslave Svete Lucija u Finskoj su od 1898. godine, a prve velike proslave došle su 1930. godine, nekoliko godina nakon popularizacije ovog praznika u Švedskoj. Finska Sveta Lucija je prvi put zvanično izabrana 1949. godine i krunisana je u Helsinškoj katedrali. Lokalne Svete Lucije se  i dan danas biraju u skoro svakom mestu gde postoji švedska populacija u Finskoj. U Švedskoj je 13. decembra i imendan svih Lucija.


Od zanimljivosti, a i da se nauči nešto:

Švedska reč “fika” gotovo je neprevodiva, a označava odmor tokom dana koji se najčešće provodi u prijatnom društvu uz kafu i kolače, i to na ovaj dan samo uz prelepi kolač lussekatter.


Jedan savet: U vreme kada počne ceremonija u centru Helsinkija, tramvaji u centru uopšte ne saobraćaju, pa ukoliko idete do nekih gradskih luka, kako biste se ukrcali na neki od feribota…Viking Line, Silja Line… krenite ranije.
  




 
Danas širom Skandinavije ori se predivna pesma “Santa Lucia”, pa je poslušajte i vi.

Dec 8, 2017

Pet mesta koja su obeležila život velikog Sibeliusa ( I deo)


Na današnji dan, 8. decembra 1865 godine rođen je najveći i najomiljeniji finski kompozitor Jean Sibelius. Iako se ovaj dan uvek vezivao za lik Sibeliusa, od 2011 godine slavi se i kao Dan zastave i Dan finske muzike.

Hyvää Jean Sibeliuksen päivää ja suomalaisen musiikin päivää.

Za sve koji vole Sibeliusa i njegova dela, a koji bi voleli da nekada dođu u Finsku i posete neka mesta koja su usko vezana za njegov život, ovde ću postaviti jedinstvenu rutu koja vas vodi na mesta koja su obeležila njegov život i njegovu smrt.

Sibeliusov životni i radni vek vezan je za pet mesta u Finskoj. Iako je proputovao pola zemaljske kugle, ceo njegov lični svet vezan je za njegovo rodno mesto Hämeenlinna, za mesto Loviisa gde je kod bake provodio raspuste, Helsinki gde je studirao... i na kraju jezero Tuusula i mesta Järvenpää u kome se nalazila kasnije njegova poznata kuća Ainola, u kojoj je živeo sa svojom suprugom Aino (po kojoj se kuća i zove Ainola) i njihovih šest kćeri, gde je na kraju i umro. Pravi ljubitelji velikog kompozitora Sibeliusa, svake godine, iz svih krajeva sveta, dolaze u Finsku da posete neka bitna mesta gde se odigravao njegov život, a ovde ću vas ja upoznati sa tom takozvanom turističkom Sibelius rutom.

Turistička Sibelius ruta predstavlja mesta na kojima je Sibelius živeo, pohađao školu, studirao, komponovao, doživljavao prirodu, izvodio muziku sa svojim prijateljima, uživao u porodičnom životu, vodio premijere sopstvenih kompozicija, kao i  prostorije u kojima do danas  živi uspomena na velikog kompozitora.

 Pa krenimo od početka.

Hämeenlinna - ulica Hallituskatu 11

Hämeenlinna je mesto u kome se Jean Sibeius rodio 8.decembra 1865, kao Johan Julius Christian ”Jean” Sibelius,  kao i mesto  u kome je  proveo prvih 20 godina svog života. Prva tačka od koje se polazi u Sibelius turi, svakako je zato  rodna kuća u lepoj mirnoj ulici Hallituskatu 11. u samom centru grada. Na toj  malenoj kući, krem - bež boje,  stoji ploča sa natpisom, da je to rodna kuća Sibeliusa. Ova kuća, koja je izgrađena 1834. godine, je kuća u kojoj je on, Jean Sibelius, (Janne, kako su ga u porodici zvali), proveo najranije detinjstvo.


Foto/Jorma Jämsén.
Soba u kojoj se rodio Jean Sibelius. Foto/Jorma Jämsén.
To su bile godine sreće i blagostanja, sve do 31. jula 1868. godine kada doktor Christian Gustaf Sibelius, otac  velikog kompozitora,  umire od tifusa u svojoj 47. godini, i to na vršenju dužnosti svog humanog lekarskog poziva, lečeći svoje pacijente obolele od tifusa, od kog i sam podleže, samo nekoliko dana nakon što se inficirao istim. Maria Charlotta Sibelius tako u svojoj 27. godini postaje udovica i samohrana majka petogodišnjoj Lindi i dvoipogodišnjem Jeanu, a da nevolja bude veća, ona tek posle suprugove sahrane, saznaje da je trudna i da nosi treće dete, sina koji je došavši na svet 1869. godine, dobio ime Christian, po ocu koga nikada nije ni upoznao. Christian ne samo što je dobio ime po ocu, već je kasnije postao i doktor medicine u bolnici Lapinlahti, upravo zbog uspomene na oca. Kako je pokojni doctor Christian Gustaf Sibelius bio boem koji je voleo da troši novac, nakon njegove smrti i rođenja bebe, Marija Charlotta Sibelius u dugovima odlazi da živi kod svoje majke Katarine  Juliane Borg u ulici Palokunnankatu 5. Tu su bile do 1874..

Od 1960 godine, ova kuća  u ulici Hallituskatu 11  je zapravo muzej, sa mnogo ličnih stvari Sibeliusa i njegove prodice, od nameštaja, umetničkih slika, klavira, fotografija, dokumenata, sitnih dragocenosti, pisama..i jedno lepo putovanje kroz vreme. Na zidu se nalazi i diploma njegovog  oca lekara, što je jedna od retkih stvari koja je ostala od Sibeliusovog oca. Tako je lepo zamisliti  da je na tom mestu, trčkarao maleni Jean.

Ulaznica za muzej i rodnu kuću u ulici Hallituskatu 11 u Hämeenlinni košta 5 evra za odrasle, 4 evra za studente i nezaposlene, 2 evra za mlade od 7-17 god, a deca do 7 godina ne plaćaju.

Hämeenlinna -  Ulica Sibeliuksenkatu 15

Od 1874. godine porodice Sibelius i Borg prelaze da žive u ulici Läntinen Linnakatu 19 (današnja Sibeliuksenkatu 15).


Ovde je Janne živeo tokom školskih godina. Njegov rani život bio je pun muzike, svirao je klavir i violinu. Tu u Hämeenlinni deca su išla u školu i na časove muzike. Jane i njegova rođena sestra Linda i brat  Christian voleli su da sviraju zajedno. Janne (Jean) violinu, Linda klavir i Christian (Kitti) violončelo. Ovde su napravljene najstarije kompozicije Sibeliusa. Kako je Sibeliusova majka, zajedno sa decom živela ovde kod svoje majke Katarine, deca su odrastala u okruženju u kome su dominirale žene, što je kasnije uticalo da su oba sina imala izuzetno poštovanje i ljubav prema suprugama. Deca su bila srećna, mažena i pažena.  Posle selidbe  u Helsinki, zbog studija, Sibelius je nastavio da obilazi ovaj svoj voljeni dom, sve dok njegova voljena  baka Katarina Juliana Borg nije umrla 1892. godine.

Baka Katarina Juliana Borg

Inače, ova kuća u kojoj je Jean Sibelius proveo detinjstvo i školske dane, nalazila se u ulici koja se u vreme dok su u njoj živeli, zvala Läntinen Linnakatu, a na Sibeliusov 90. rođendan, 1955. godine, ulica je promenila naziv u Sibeliuksenkatu ( Ulica Sibeliusa). Kada je ulica promenila naziv, bilo je planirano da se tu postavi i statua Sibeliusa, ali se Jean Sibelius tome usprotivio. Na kraju  je brozana statua, nakon njegove smrti, ipak postavljena i to u parku preko puta gde se nalazila kuća.



Konkurs za dizajn statue Sibeliusa osvojio je Kain Tapper, a statua je postavljena 8.decembra.1964. u nekadašnjem parku Tähtipuisto, koji se danas zove Sibelius park. Govori se da su se lokalni stanovnici u parku okupljali kako bi slušali muziku iz kuće Sibeliusa. Drvena kuća u Sibeliuksenkatu 15 srušena je 1982. godine.

Sibelius park
Hämeenlinna -  Ulica Kirkkorinne 2





U ovoj ulici, Kirkkorinne 2, nalazi se Protestantska crkva u koju je mali Jean često odlazio sa svojom porodicom. Sibeliusova majka i baka su bile su  vrlo religiozne, a porodica je redovno posećivala crkvu. Ova lepa crkva je bila modelirana prema rimskom panteonu i izgrađena je između 1792. i 1798.. U ovoj crkvi mladi Jean je naučio mnogo crkvenih i horskih pesama.

U Hämeenlinni postoji još jedno mesto koje turisti i ljubitelji Sibeliusovog lika i dela rado posećuju, a to je groblje Ahveniston hautausmaa, koje se nalazi u ulici Ahvenistontie 18. Na ovom groblju su sahranjeni mnogi članovi porodice Jeana Sibeliusa: majka Maria, baka Katarina Juliana  Borg, rođena sestra Linda, sestre od tetke…


Otac Christian Gustaf Sibelius je sahranjen na starom groblju Kauriala u Hämeenlinni. Ovo groblje se ne koristi od 1870. godine, ali to ne umanjuje posećenost Sibeliusovih obožavalaca..


Neposredna okolina Hämeenlinne

Sibeliusovo rodno mesto i okolina puna su sećanja na velikog kompozitora.  Sredinom 19. veka ljudi iz Hämeenlinne su počeli da odlaze do brda Aulanko da bi uživali u prekrasnom pogledu na jezero Vanajavesi.  Mladi Jean je obožavao prirodu i redovno je šetao oko Aulanke. Kasnije  je Aulanko postao idealno mesto za dvorce i hotele.  Sibelius je rekao da je razmišljao upravo o pejzažu Aulanko kada je komponovao delo Finlandia.  
  
Aulanko i pogled na jezero

 Loviisa 

Drugo mesto, koje je obeležilo detinjstvo Jeana Sibeliusa je prelepo mesto na moru, Loviisa, na jugu Finske. U  Hämeenlinni su deca  išla u školu i na časove muzike, ali najlepši periodi detinjstva su im bili dani provedeni u Loviisi, tokom letnjih raspusta, sa bakom po ocu Chatarinom Fredrikom Åkerberg Sibelius i tetkom Christinom Vilhelminom Evelinom Sibelius koju su obožavali.





Jean Sibelius je jednom napisao:“Tokom našeg odrastanja majka je dobila odličnu podršku od naših baka...njene majke, Katarine Juliane Borg, udovice Gabriela Borga i očeve majke Catharine Fredrike Åkerberg. Provodili smo godine pod direktnim nadzorom naših baka, jer smo se posle smrti našeg oca, preselili u Hämeenlinnu kod bake Katarine Juliane. Leto je značilo odvajanje na duži period i odlazak u Loviisu, tokom letnjeg raspusta, kod bake po ocu Chatarine Fredrike Åkerberg Sibelius i tetke Eveline koje smo obožavali. Moja baka Chatarina je stalno bila ozbiljna, da ne kažem namrgođenog izgleda, ali je imala savršen smisao za humor. Nije joj bilo potrebno mnogo da se nasmeje, a onda bi teška maska ozbiljnog lica padala u sekundi. Ona nikada nije mogla da bude stroga prema nama kako je želela da bude. Još uvek se sećam kako sam kao dečak, napravio neku veliku štetu u njenoj kući i bio sam spreman i na najgoru kaznu, ali ona me  je samo pogledala i rekla kratko i oštro: "Janne! Vidi da ti to ne postane navika!". Mi smo imali veliko strahopoštovanje za našu baku Chatarinu, ali smo znali, takođe, da možemo da računamo na njenu pomoć i razumevanje, kada  god je to bilo potrebno. Među ličnostima mog detinjstva takođe bih pomenuo i moju tetku Evelinu, koja je imala veliku ulogu u mom životu. Ona je bila neobično ljubazno biće i veoma muzikalna. Ja ih se svih sećam sa velikom zahvalnošću".


Loviisa, dom Sibeliusove bake po ocu, ulica Sibeliuksenkatu 10

Roditelji oca Jeana Sibeliusa,  kupili su kuću 1817. Tada se ova ulica zvala Läntinen Tullikatu. Ova drvena kuća je po Sibeliusovim rečima, kuća sunca i uživanja. Tu je je mali Jean provodio letnje raspuste sa svojim bratom i sestrom, bakom po ocu Chatarinom Fredrikom Åkerberg Sibelius i tetkom Christinom Vilhelminom Evelinom Sibelius.

U ovoj kući, nastalo je Sibeliusovo delo Kullervo, koje je zasnovana na finskom mitu o stvaranju sveta.


Sibeliuksenkatu 10, u vreme kada je Jean Sibelius bio mali


 Nastavice se...





 



Dec 6, 2017

Hyvää Itsenäisyyspäivää rakas Suomi ja suomalaiset!

Danas moja Finska slavi stogodišnjicu nezavisnosti. Svih ovih godinu dana mislila sam o tome kako da obeležim na blogu ovaj važan dan za Finsku i Fince, imala spektakularne ideje i zamisli, ali na kraju, rešila sam da ovaj praznik posvetim ipak sebi: da uživam, da se radujem i praznik moje Finske sa posebnim osećanjem danas ponesem u srcu. Iz tog razloga, danas ću se samo javiti vama, mojim dragim čitaocima, podeliti nekoliko fotografija od danas, i povući se do sledećeg teksta, da u miru, prazničnoj atmosferi i ponosu, uživam u velikom danu  za moju divnu Finsku, i to uz nezaobilaznu Sibeliusovu Finlandiju. Živeli vi meni!


Hyvää 100-vuotis itsenäisyyspäivää rakas Suomi ja suomalaiset!


Za one, koji žele da nešto pročitaju o ovom prazniku, tu su :










Dec 3, 2017

FINSKA, odbrojavanje do stotke (…još 3 dana)



Za tri dana, 6. decembra, moja Finska će proslaviti stogodišnjicu nezavisnosti, jer je na taj dan, 1917. godine, finski parlament proglasio nezavisnost. S tim u vezi, čitava  ova godina je bila godina radosti za Fince povodom proslave stogodišnice nezavisnosti, a kako su ostala samo 3 dana do ovog izuzetnog jubileja, odbrojavaćemo ih zajedno uz lepe tekstove o istoriji i kulturi Finske.


Finska moderna istorija zapravo ima tri bitna poglavlja: doba pod Švedskom do 1809. godine, doba pod Rusijom od 1809. do 1917. i doba nezavisnosti od 1917. U današnjoj priči obuhvatićemo deo do 1917. godine.
 

A kako je tekao razvojni put Finske, do proglašenja nezavisnosti 1917. godine?


Kontinentalni ledeni pokrivač sa teritorije gde se danas nalazi Finska, počeo je da se povlači pre oko 10000 godina. Gusti ledeni poklopac pritiskao je zemljinu koru s takvom silom da je zemlja uglavnom bila pod vodom. Zemlja je ubrzo počela da raste pod povlačenjem ledenog pokrivča, pa su  ljudi  počeli da dolaze sa istoka i juga. Najraniji podaci o  naseljavanju ljudi na tlo današnje Finske datiraju od 8000-7000 p.n.e.

Tokom kamenog doba (7000-1400 p.n.e), naselja su uspostavljena u blizini vode, a prvi naseljenici su bili lovci i ribari: stočarstvo i poljoprivredu uspostavili su novi naseljenici oko 2500 p.n.e. Iako je civilizacija tog doba bila obogaćena novim impulsima sa juga, ka predelu današnje Finske nikada nije bilo velikih migracija. Za vreme bronzanog doba (1500.-1200. p.n.e.) dolazi do brojnih kontakata između skandinavskih i baltičkih naroda preko finske teritorije. Prema tvrdnjama naučnika, na samom početku nove ere, na područje današnje Finske naseljavala su se ugro-finska plemena, među kojima i preci današnjih Finaca. Oni su potiskivali starosedeoce Laponce daleko prema severu i uspostavili tri plemenska saveza – finski, tavastijanski i karelijski.


Od  VIII do XI veka, na područje Finske prodiru Vikinzi. Tokom vikinškog doba (800.- 1050. n.e.), porastao je kontakt Finske sa spoljašnjim svetom, zahvaljujući njenoj odličnoj poziciji, jer se nalazila na istočnoj trgovačkoj ruti Vikinga. Vikinško doba je karakterisao razvoj trgovine u, do tada zabačenim delovima Evrope, kao i stvaranje trgovinskih centara od kojih će se razviti prvi gradovi. Zahvaljujući tome, i u Finskoj se  povećao broj stanovnika, a počeo je i da se naseljava unutrašnji deo Finske.

Do sredine XII veka, geografski gledano, područje na kome se nalazi današnja Finska bio je politički vakuum, iako se za to područje interesovala Švedska i katolička crkva ali i Novgorod (Rusija) i grčka pravoslavna crkva.


1155. godine, Šveđani su napravili vojnu ekspediciju, koja je kasnije bila poznata kao Prvi krstaški pohod, na jugozapadnu obalu Finske, koja im je pružila osnovu za širenje hrišćanske religije i konsolidovanje njihove sekularne moći. Crkva u Finskoj je i pred kraj XII veka bila u veoma haotičnom stanju. Finci su imali svoje poglavare ali ne i centralizovanu vlast. Uprkos kulturnoj i jezičkoj bliskosti, osećaj zajedničkog finskog identiteta nije postojao. Ime Finska označavalo je samo jugozapadnu oblast. Šveđani su ojačali svoju državu u Finskoj, Drugim krstaškim pohodom, 1238. godine. Kneževina Novgorod je zavladala Karelijom, oblašću istočno od Finske, čije je stanovništvo i danas blisko Fincima, jezički i etnički. Tako se granica katoličke i pravoslavne crkve poklopila sa istočnom granicom Finske. 

Uznemireni ovim razvojem, Švedska je započela Treći krstaški pohod 1293. godine, dospela do obale finskog zaliva i izgradila tvrđavu u Viipuriju. Tako je Švedska osvojila trku za osvajanje Finske. Mirovni sporazum iz Pähkinäsaarija, (švedski- Nöteborg), 1323. uspostavio je granicu između Švedske i Novgoroda. Tako su zapadna i južna Finska ušle u sferu uticaja zapadnoevropske kulture, a rusko-vizantijska kultura je uticaj imala na istočni deo zemlje, odnosno Kareliju..
Kao posledica švedske dominacije, švedski pravni i društveni sistem ukorenio se u Finskoj. 
Šveđani su pokorili i pokrstili Fince. Švedski jezik je postao dominantan među finskim plemstvom, u administraciji i obrazovanju. Feudalizam nikad nije bio deo tog sistema i finski seljaci nikada nisu bili kmetovi, oni su uvek imali svoju slobodu, pa se finski zadržao među seljacima, sveštenicima i lokalnim pokrajinskim sudovima.
Najvažnije središte Finske bio je grad Turku, osnovan sredinom XIII veka. Turku je takođe bio i sedište biskupa.


Finska je bila izjednačena s ostalim švedskim pokrajinama i finski predstavnici su sedeli u švedskom saboru, a švedski kralj je finskom plemstvu dao pravo da učestvuju u izborima za kralja. 


Reformacija koju je započeo Nemac Martin Luther početkom XVI veka, došla je i do Švedske i Finske, pa je protestantska (luteranska) vera istisnula katoličku crkvu iz tih zemalja. Reformacija je pokrenula veliki uspon finske jezičke kulture.

Studirajući na različitim univerzitetima, finski  studenti su došli u  neposredan kontakt  sa evropskim kulturnim središtima, a Michael Agricola (1510–1557), tvorac finskog književnog jezika (prevod Novog zaveta na finski jezik 1548), doneo je za kralja Gustava I (1523–1560), poznatijeg kao Gustav Vasa, protestantizam iz Nemačke. Kao deo Švedske, Finska je uživala polunezavisni status, koji je bio učvršćen 1581. godine, kada je Finska dobila status Velikog Vojvodstva.


Inače, da se vratim na Michaela Agricolu. Naime, Finac Michael Agricola je rođen  u mestu Pernå na jugu Finske kao Mikael Olavinpoika ( Olavinpoika je prezime u duhu patronima, koji su se tada koristili, a Olavinpoika doslovno na finskom znači Olafov sin). Prezime Agricola uzeo je u periodu studija, jer je tada bilo dozvoljeno da se prezimena daju i na osnovu zanimanja oca, a Michaelov otac je bio, kako samo prezime Agricola i znači, farmer odnosno poljoprivrednik. Agricola je studirao u Nemačkoj i kasnije se vratio u grad Turku gde je bio biskup. Pored toga što se smatra ocem finskog književnog  jezika, on je napisao i mnogo dela, preveo je i Novi zavet, a njegova prva publikacija u Finskoj  je bila 1642. godine, nakon što je  1640. godine u finskom gradu Turku osnovana Kraljevska Akademija, prvi finski univerzitet.


Ali, da se vratimo mi na istoriju Finske…


Turku je još u XIII veku  postao biskupsko sedište a ta je biskupija u srednjem veku identifikovana kao Finska u današnjem smislu, jer drugih sedišta u Finskoj nije bilo. Katedrala u Turku je bila centar Svetog Henrija, i kulturni centar cele biskupije. 


Tokom  vladavine Gustava I, kralja Švedske, formirana je švedska crkva (1527). Državna uprava je reformisana i unapređena, u određenoj meri i decentralizovana a svakako osposobljena i za skupljanje uvećanih poreza. Gustav I je 1550. osnovao Helsinki, koji je naredna dva veka bio ribarsko seoce.


U XVI veku dolazi do razvitka Finske…ali uskoro opet počinju nevolje…


1696.-1697. godine, klimatske promene su dovele do velike nestašice hrane i gladi koja je usmrtila oko 30 % populacije u Finskoj, odnosnu trećinu ukupnog finskog stanovništva.


Posle ove tragedije, uskoro je počeo rat (Veliki severni rat 1700.-1721), koji je značio prekretnicu u istoriji Finske.


Tokom Velikog severnog rata (1700.-1721.), poznatijem kao Nordijski rat, čiji je uzrok rata bio teritorijalno širenje Rusije na Baltik, gde je najveća sila bila Švedska,  Rusi prodiru u Finsku, a nakon mira u Nystadu 1721. godine, Šveđani im prepuštaju istočnu Kareliju s Vyborgom. Finska je stradala i u tzv. Malom severnom ratu (1741.–1743.) kada Rusi zauzimaju i zapadnu Kareliju. U to vreme Finska se već priznavala kao posebna teritorija od Botničkog zaliva do granice sa Rusijom.

1808. godine, za vreme Finskog rata (1808.-1809.) švedske snage se bez otpora i zauvek povlače iz Finske koja uz veliku potporu domaće inteligencije i činovništva postaje Veliko Vojvodstvo Finska (1809.) u personalnoj uniji s Rusijom (do 1917.). Vojvodstvo je zapravo bilo autonomni deo Carske Rusije od 1809. do 1917. Vojvodstvu su priključene ruske stečevine (Vyborg).Veliki vojvoda bio je ruski car, a njegov predstavnik u Finskoj bio je guverner.


Ruski car Aleksandar I, koji je bio i veliki vojvoda Finske od 1809. - 1825. dao je Finskoj široku autonomiju i na taj način stvorio Finsku državu. Helsinki je proglašen glavnim gradom Finske 1812. godine, a univerzitet, koje je osnovan u gradu Turku 1640. godine, prebačeno je u Helsinki 1828. godine.


Veliko Vojvodstvo Finska bilo je prethodnica današnje moderne Finske.


Helsinki 1900

Od 1860-ih jača snažan finski narodni preporod poznat kao Fenomanski pokret, kome je prethodilo objavljivanje finskog nacionalnog epa Kalevale 1835. godine, odnosno kolekcije tradicionalnih mitova i legendi, koju je zapisao Elias Lönnrot, kao deo folklora naroda Karelije (pravoslavaca finskog porekla koji su naseljavali oblast jezera Ladoga -današnja severozapadna Rusija), što je bila iskra nacionalizma koji će kasnije dovesti do odvajanja i od Rusije. Nacionalno buđenje u Finskoj, sredinom XIX veka, rezultat je smišljene promocije finskog jezika i kulture, od strane pripadnika više klase (koja se inače služila švedskim jezikom), kao vezivnog “tkiva” vladajuće elite i seljaštva.


Finskim nacionalistima, na čelu s J. V. Snellmanom, uspelo je 1863. da i finski, kao jezik većine stanovništva i nove, građanske inteligencije, proglase, uz švedski, službenim jezikom. Od 1865. Finska ima  sopstveni novac, od 1869. redovno zaseda finski sabor, a 1878. Finska je dobila i sopstvenu vojsku. Tako je, u toku samo jedne generacije finski jezik  postao dominantan u upravi i društvu.


U strašnoj nestašici hrane, poznatoj kao Velika finska glad (1866.-1868.), koja je bila jedna od poslednjih velikih evropskih pošasti gladi, živote je izgubilo 15% stanovništva. Pošast je navela ruske vlasti da olakšaju financijsku upravu u Finskoj i sledecih decenija ulaganja su postupno rasla što je dovelo do brzog državnog razvoja.

Finska 1893

U doba ruskih careva Aleksandra III (1881.-1894.) i Nikole II (1894.-1917.) pojačana je rusifikacija i ograničavanje finske autonomije.


1906. godine, u Finskoj je uvedeno opšte pravo glasa, ali ono je bilo neostvarivo u praksi jer ruski car nije verifikovao nikakve zakone finskog parlamenta. To je dovelo do velikih nezadovoljstava i želja za autonomijom je rasla, posebno među radikalnim liberalima i socijalistima. Nakon Oktobarske revolucije, 6. decembra 1917. god. Finska je proglasila nezavisnost.


Glavnu i jednu od najvažnijih uloga u pokretu na nezavisnost Finske imao je Pehr Evind Svinhufvud, ugledni političar, sudija i advokat u Velikom Vojvodstvu Finske. Od 1917-1918, Svinhufvud je bio prvi šef države nezavisne Finske, prvo kao predsednik senata, a zatim i kao zaštitnik države. Svinhufvud je imenovan za predsednika senata 27. novembra 1917. godine. 

Senat nezavisnosti, na celu sedi  Pehr Evind Svinhufvud, ispod slike ruskog cara Aleksandra I LINK
4. decembra 1917. godine, finski senat, predvođen Pehr Evind Svinhufvudom, konačno je napravio Deklaraciju o nezavisnosti koju je usvojio finski parlament dva dana kasnije, a Svinhufvud je bio ključna figura i u saopštenju proglašenja nezavisnosti Finske 6. decembra 1917. Za života, dobio je šest ordena, od toga dva najveća finska ordena; Veliki krst reda Bele ruže i Orden reda krsta slobode. Ostala četiri ordena dobio je od Estonije, Poljske, Estonije i Švedske.
 

Nastaviće se...




Deklaraacija o nezavisnosti Finske, potpisana od strane senatora
Finska prva marka LINK