Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Feb 25, 2017

Lahti, domaćin FIS Svetskog prvenstva u nordijskim sportovima 22. 2.- 5. 3. 2017.



Od pre tri dana, ljubitelji zimskih sportova su, što uživo, što putem malih ekrana, u prelepom zimskom gradu Lahtiju. Za posetu ovom slatkom gradu  na jugu Finske i nije potreban neki poseban povod, iako je sada povod za našu priču upravo FIS Svetsko prvenstvo u nordijskim disciplinama. koje će trajati do 5. marta.

Foto/ Perti Louhelainen
O Lahtiju sam pisala OVDE, a sajt http://www.skijanje.rs je preneo moj tekst o ovom lepom gradu, kako bi ga ljudi malo bolje upoznali, a ne samo kao grad koji je aktuelni domaćin ovog velikog i poznatog svetskog takmičenja.
 
Moj tekst na sajtu
Ja obožavam zimske sportove, i ovo prvenstvo pratim još od prvog dana. Na žalost, iako nisam sada u Lahtiju, sve uredno pratim, putem TV-a, još od onog magičnog svečanog otvaranja  na glavnom trgu u Lahtiju, pred oko 10 hiljada gledalaca. Ovaj trg je i mesto gde se dodeljuju medalje.

Lahti/ https://www.instagram.com/lahti2017/
Sve je zaista bilo prelepo, a svojim prisustvom, ceremoniju otvaranja su uveličali i Sauli Niinistö, predsednik Finske, Sami Jauhojärvi...olimpijski  i svetski šampion u kros kantri skijanju, klizačica Kiira Korpi, skijaš skakač Janne Ahonen koji je dobitnik dve olimpijske medalje, skakač s najviše pobedničkih postolja u istoriji (103) i skakač s najviše pobeda u jednoj sezoni (12). Uzgred, ništa manje se  nije ni očekivalo od njega, kada je rođen i živi u Lahtiju i kada skija od malih nogu. Zatim, tu su bili Katja Koukkula i Jussi Väänänen, plesni i bračni par, višestruki prvaci u plesu, Matti Nykänen, najuspešniji skakač u istoriji sa 4 osvojena Svetska kupa  na OI i jednim drugim mestom...i mnogi, mnogi drugi.

Iz Lahtija je i Toni Nieminen, finski skijaš skakač, najmlađi pobednik ikada na svetskom nivou u ovom sportu, uključujući Olimpijske igre, svetska prvenstva i Svetski kup. On je i najmlađi olimpijski pobednik u istoriji Zimskih olimpijskih igara u bilo kom sportu (16 godina i 261 dan). Pored ovog rekorda, Toni drži još jedan (Prvi službeni skok preko 200 m).

Kiira Korpi / foto Aku Isotalo
Kiira Korpi / foto Aku Isotalo
Janne Ahonen/ foto Katri Vauhkonen


Meni najbolji deo je bio nastup Simfonijskog orkestra Lahti (Sinfonia Lahti) koji je svetski poznat po maestralnim izvođenjima.


Voditelji programa bili su Krisse Salminen, stand up komičarka i Jere Nurminen, sportski novinar na nacionalnoj televiziji.



Lahti je ove godine po sedmi put (1926, 1938, 1958, 1978, 1989, 2001, 2017 ) domaćin FIS Svetskog prvenstva u nordijskim sportovima. 700 sportista iz 60 zemanja takmiče se u 21. disciplini. Ako ćemo oko brojeva, evo još nekih: prenose iz Lahtija preko TV  ekrana pratiće 600 hiljada gledalaca, 2000 volontera je uključeno za takmičere i turiste koji su došli u Lahti da posmatraju ovo takmičenje, 1500 medijskih kuća ima ovde svoje predstavnike, karte koštaju u zavsnosti od zona ( od A1 do F3) od 37 do 93 evra za odrasle, 19 do 83 evra za mlade do 16 godina, 27 do 83 evra za studente i penzionere...



Svaka zemlja je mogla da izabere po četiri predstavnika u svakoj kategoriji, koji su naravno morali da imaju dovoljan broj FIS bodova, ili rangirnih poena sa prošlih takmičenja. Zato su ovde sada zaslužni predstavnici nordijskih sportova.

Muškarci se takmiče u sledećim disciplinama: 15km klasik, 30km skijatlon, 50km slobodno grupni start, 4x10km štafeta, sprint i timski sprint. Devojke očekuje šest takmičenja, ali su distance nešto kraće nego kod muškaraca: 10km klasik, 15km skijatlon, 30km slobodno grupni start, 4x5km štafeta, sprint i timsko.



 Nordijska kombinacija predstavlja kombinovano takmičenje u ski trčanju i ski skokovima. „Skijaški desetoboj“ je veoma zahtevno nadmetanje jer sportisti koriste dve potpuno suprotne osobine mišića, eksplozivnost i snagu, kod poletanja na skakaonici, odnosno brzinu i izdržljivost, koji su neophodni za skijaško trčanje. Discipline nordijske kombinacije su: pojedinačni nastup na velikoj skakonici i 10km trčanja, normalna skakonica i 10km, timski nastup na normalnoj skakonici kombinovan sa 5km i timski sprint 2x7.5km uz nastup na velikoj skakaonici. U Lahtiju se nalaze tri skakaonice, ali se sada koriste dve... velika od 145m i normalna od 100m. Devojke će koristiti samo manju skakonicu, dok muškarce očekuju borbe na oba brda, kao i timski nastup (145m). U Finskoj će se održati i timsko mešovito takmičenje na maloj skakonici.

Upravo danas, prvu medalju za Finsku, i to srebrnu, donela je Krista Pärmäkoski u disciplini 15km skijatlon. Ova devojka (26) iza sebe ima još mnogo medalja (30) u svojoj karijeri, a jedna od njih je i srebrna medalja sa ZOI  u Sočiju. Na FIS Svetskim prvenstvima  u nordijskim disciplinama ovo joj je peta medalja.
Inače, finski ženski tim čine Krista Pärmäkoski, Laura Mononen, Anne Kyllönen i Johanna Matintalo.

Krista Pärmäkoski Foto/Markku Ulander

Krista Pärmäkoski
Za kraj da spomenem i da je sponzor ovog takmičenja, kao i prethodnih godina, svetska poznata a finska odevna marka LUHTA čije je sedište upravo u Lahtiju. Osnovana je daleke 1907 i najveća je sportska modna marka u Finskoj. Naziv LUHTA je dobila po svom osnivaču (Vihtori Luhtanen). Ova kompanija svoju robu najviše izvozi u Švedsku, Rusiju, Nemačku, Francusku i Holandiju. Njihova sportska odeća je izuzetnog kvaliteta, jedna od najboljih koje sam ikada imala prilike da nosim.


Eto, i ja tako obučem svoju LUHTA trenerku, uključim TV i osećam se, pa najmanje kao Krista Pärmäkoski.


Sauli Niinistö, predsednik Finske u Luhta jakni

Matti Nykänen, najuspešniji skakač u istoriji u Luhta jakni



Za kraj, ako hoćete da se malo igrate Lahti ramovima, umetnite svoju fotku na linku http://www.lahti2017.fi/selfie/en#!/etusivu i osećajte se kao da ste u Lahtiju.




Feb 11, 2017

Saami narod, indijanci severa ( I deo)



Pre nekoliko dana, 6. februara bio je Saami Dan državnosti. Taj dan se slavi iz razloga, jer se tog datuma, 1917. godine u norveškom gradu Trondheim, održao prvi kongres saami naroda. Ovaj praznik je zapravo ustanovljen 1992. godine, na 15. Saami kongresu u Helsinkiju. Toga dana, u svim velikim gradovima  država u kojima živi saami narod,  pored nacionalne državne zastave, viori se i saami zastava i pušta se saami himna Sámi soga lávlla / Pesma saami porodice, koja je prevedena na sve saami jezike. Na finskom saami jeziku je Säämi suuvâ laavlâ. Nego, ko je zapravo saami narod?



Sami (Sámi ili Saami/fin) narod je jedini autohtoni narod koji živi na prostoru Skandinavije i najveća je  i najsevernija autohtona grupa u EU. Često su u svetu poznati i kao Laponci, iako oni ne vole kada ih tako zovu, jer je to za njih uvredljiv naziv. Na staro-skandinavskom Lapp je značio komad odeće sašiven od raznih  sitnih krpica. Saami narod se tako zove jer živi u oblasti iznad arktičkog kruga, koju oni zovu Sápmi, Saemie ili Sameland, kako je zovu Norvežani i Šveđani. Englezi to prevode kao Lapland, dok je mi na ovim prostorima zovemo Laponija. Moj Rovaniemi je najveća opština i glavni grad finske Laponije.


Sápmi teritorija obuhvata delove Norveške, Finske, Švedske i jedan manji deo Rusije, tačnije samo oblast na ruskom poluostrvu Kola (Kuolan niemimaa). Najviše njih živi u Norveškoj, odnosno skoro 60 hiljada ljudi, u Švedskoj oko 20 hiljada ljudi, u Finskoj oko 10 hiljada i u Rusiji oko dve hiljade. Od ovih skoro 100 hiljada saami govornika, iako svi oni znaju saami jezik, tek 20 hiljada ih govori u kući kao prvi maternji jezik. 


Iako svi saami ljudi govore saami jezikom (koji je deo ugro-finske grupe jezika), danas postoji, a u zavisnosti od regiona u oblasti Sápmi, devet različitih saami jezika: north/ pohjoissaame, lule/luulajansaame, kildin/kiltinänsaame, inari/ inarinsaame, skolt/ koltansaame, south/ eteläsaame, ter/ turjansaame, ume/ uumajansaame i  pite/ iitimensaame. Nekada je bilo jedanaest saami jezika, ali su dva izumrla i to keminsaame, koji se nekada davno govorio u jednom delu Finske, odnosno oko mesta Sodankylä, oko 1800. godine, kao i jezik akkalansaame koji se koristio u Rusiji, blizu granice sa Finskom, gde je poslednji govornik umro oko 2003. godine. Susedni saami govornici se međusobno mogu razumeti, ali govornici nesusednih saami regiona se ne mogu međusobno razumeti. Zanimljivo je da su ume i ter saami jezici na granici izumiranja, jer ume jezik koristi samo deset osoba u Norveškoj i Švedskoj, a ter saami samo dve osobe u Rusiji.



85% saami govornika govori north saami jezik a drugu veliku grupu čine govornici koji koriste lule saami a oni se nalaze samo u Norveškoj i Švedskoj. U Finskoj se govori tri saami jezika: inari saami (inarinsaame), skolt saami (koltansaame) i north saami (pohjoissaame) koji je službeni jezik u četiri opštine u finskoj Laponiji...Utsjoki, Sodankylä, Inari i Enontekiö, jer u ovim mestima žive skoro svi pripadnici finskog saami naroda. Na saami jeziku, ova mesta se zovu Utsjoki (Ohcejohka), Inari (Anár), Enontekiö (Eanodat) i Sodankylän (Soađegilli) i u tim mestima, svi natpisi su na dva jezika - finskom i saami. U Inariju se nalazi Nacionalni muzej finskog saami naroda (Siida), koji obavezno treba posetiti ukoliko vam se pruži prilika. To je prava saami riznica. Posebno je zanimljiv tokom leta, kada se pored muzeja otvori i Siida muzej na otvorenom.



Takođe, i u Rovaniemiju i  Helsinkiju živi velika grupa saami naroda, ali ovaj jezik nije službeni jezik u tim opštininama.  Jedini saami jezik koji se koristi samo i isključivo u Finskoj je upravo inari saami koji se na izvornom jeziku naziva aanaar kielâ. U Rusiji se recimo govori kildin sami (kiltinänsaame) i samo u Rusiji saami jezik nema status zvaničnog jezika, verovatno zbog malog broja govornika. Pet saami jezika...south, inari, lule, skolt i north se od 2000. godine koriste i u školama i obdaništima za svu onu decu koja žele da rade po tom programu,na saami maternjem jeziku. Samim tim, u ovim oblastima postoje i mnogi univerziteti koji imaju i programe na tom jeziku. U Finskoj, najpoznatiji i najveći univerziteti sa saami programom  su u  gradovima Rovaniemi (Saamentutkimus - Lapin yliopisto), Helsinki (Saamentutkimus - Helsingin yliopisto) i Oulu (Giellagas-instituutti). 

U Finskoj postoji i Saami parlament (Sämitigge), osnovan 1996. godine, koji je najviši Saami politički organ. On je zadužen za jezik i kulturu, kao i za  sva pitanja koja su vezana za njihov status, kao autohtonog naroda. Prema finskom Ustavu, saami narod koji živi u Finskoj ima pravo da održava i razvija svoj jezik i kulturu. Novi zakon o saami jeziku je stupio na snagu 2004. godine.

Saami zastava
Zastava saami naroda, koju vidite na slici, sastoji se od četiri boje: plave, crvene, žute i zelene. Te četiri boje simbolizuju saami jedinstvo u četiri saami zemlje. Svaka boja predstavlja i simbol, pa je tako crvena simbol vatre, plava simbol vode, zelena simbol  zemlje i žuta simbol vazduha. Krug koji je na zastavi je uzet iz simbolike epa Sinovi sunca (Päiven pardne (Solens söner)), norveškog  saami poete i sveštenika Andersa Fjellnera, pa tako crveni deo kruga predstavlja sunce, a plavi mesec.

Razne saami nosnje

Kada dođete u Finsku, odnosno u njen severni deo, Laponiju, postoje radnje koje prodaju saami suvenire. Jedna od najvećih je u Inariju, ali ih ima i širom finske Laponije. U tim prodavnicama, svaki suvenir ima  logo Sami Duodji odnosno oznaku da je to autentični ručno rađeni saami suvenir, i to samo od prirodnih materijala, u skladu sa prirodom. Odeća, nošnja od pamuka, vune i lana, suveniri od drveta, kože, irvasove kože, rogova...šamanski bubanj, saami noževi koji su cenjeni u svetu...itd.Ništa od irvasa se ne baca. Od rogova i kostiju se prave izuzetni alati i igračke. Sami Duodji logo vam garantuje da je proizvod ručno napravljen, da je od prirodnog matrijala, da je napravljen u Finskoj (a ne u Kini, Tajvanu itd), da je original i da je u skladu sa saami tradicijom i kulturom. Kada dođete u moj Rovaniemi, nemojte zaobići  predivnu i moju omiljenu  suvenirnicu Lauri Tuotteet, gde se mogu kupiti izuzetno kvalitetni tradicionalni saami suveniri

www.lauri-tuotteet.fi
www.lauri-tuotteet.fi
www.lauri-tuotteet.fi
Zatim, tradicionalni saami nakit možete kupiti u Domu kulture Korundi u Rovaniemiju  Ono što ne smete zaobići je slatka kuća Annelinyrtit ja karkit koja ima najslađe i najzdravije organske poslastice iz tradicionalnog saami slatkog programa, ali i biljne napitke i sokove sa područja Laponije. Ovo je samo nešto u moru izbora samo u ovom jednom gradu.



Najtradicionalniji saami simbol je saami kostim koji je i u svetu prepoznatljiv kao  nošnja ovog naroda i ona na sebi ima boje koje se nalaze na zvaničnoj zastavi. Taj kostim se zove gákti. U Finskoj postoji pet modela gákti  kostima, u zavisnosti iz koje ste saami oblasti. Ovaj kostim smeju da nose samo predstavnici saami naroda ili oni koji preko roditelja, babe ili dede imaju saami poreklo i poznajau saami jezik i kulturu. Već sam rekla da saami  narod  svoju  nošnju na saami jeziku zove gákti, ali na norveškom se prevodi kao kofte, na švedskom kolt, a na finskom  takki. Nema ekvivalent na ruskom. Gákti kostim je u osnovi veoma sličan u svim saami zemljama, iste su im boje, jedino im se razlikuje ornamentika, kape i neki detalji.Tkani pojas je osnova kod skoro svih kostima, a šeširi i boneti se razlikuju od mesta do mesta. Osnovna boja tkanine je kobalt plava, kao sa saami zastave, mada u nekim delovima može biti i crna (recimo u Utsjoki regionu u Finskoj), siva, bela ili zelena, a vezene ornamentske trake su uvek ostalih boja, kao na zastavi...crvene, zelene, žute ili  sa šarama u tim bojama. Uz to, ima dosta kožnih i krznenih detalja, kićanki i broševa. U Finskoj, saami kostim  je i zvanična i svečana odeća, u njemu se danas ide i na proslave, sahrane, venčanja,  kada se izvode irvasi...ali je nekada bio i zvanična svakodnevna odeća. Zajedno sa jezikom, saami kostim u Finskoj je bitan deo inari saami identiteta. Nekada su muškarci u zimskom periodu nosili i peski, jaknu od irvasovog krzna.




Luhkka
 Luhkka je zimski ogrtač, koji izgleda kao pončo, koju muškarci nose preko kostima kada je hladno. Taj ogrtač je napravljen od vadmala, grubog vunenog tkanja. Muški kostim, na pozadini skriva podatak o njegovom bračnom statusu.  Žene i muškarci imaju različite dezene šara. One se razlikuju po simetriji, širini itd. Ženska kapa je napravljena u kombinaciji teleće kože  i tkanine, a muška kapa se zove Četiri vetra / čiehgahpir i veoma je prepoznatljiva širom sveta zbog svog oblika sa četiri ćoška.Muškarci je nose i leti i zimi, s tim što je zimska varijanta postavljena krznom, a letnja ne. Napravljena je od mekog plavog materijala i ukrašena trakama i vezom. Kao i sva ostala saami odeća, boje, nakit, šare, model i ornamenti jasno identifikuju mesto odakle je osoba koja je nosi, pripadnost saami grupi, ali i status. Ova kapa se nosi u Finskoj, u oblastima Utsjoki i Enontekiö  Kape koje se prodaju turistima imaju generičke šare, koje se ne odnose na pripadnost i mesto porekla. Generalno, kape su drugačije za muškarce, žene i decu. U nekim delovima, na primer tamo gde žive skolt saami, kape su drugačije za udate, neudate, udovice itd. Svakako, jasno vam je da ženska kapa više govori o poreklu i statusu  nego kostim, ali danas dame sve manje nose kapu. V otvor oko vrata na ženinom kostimu ukrašen je ornamentima i vezom, istim, kao na rukavu. Danas se oko vrata nosi i šarena marama sa resama,  koja se pričvršćuje specijalno dizajniranim saami brošem (solju). Inače, recimo, oblik dugmića na pojasu oko muškog kostima govori o tome da li je muškarac slobodan ili nije. Slobodan je ako nosi okuglu dugmad, a ako  je oženjen, onda četvrtastu...




  
Toliko za ovaj prvi deo...
Navikli ste da vam uvek plasiram i neke zanimljivosti...pa sledi prva:


* Saami jezik ima svega 9 padeža, za razliku od finskog jezika, koji ih ima 15.
*Drugo...postoji mnogo poznatih saami ličnosti koji su veoma cenjeni u Skandinaviji a i šire...ali jedna  predtsvnica saami naroda je  poznata i širom sveta, a to je američka glumica Renée Zellweger koja je tumačila glavnu ulogu u filmu Bridget Jones's Diary. Naime, njena majka Kjelfried Irene Andreassen je Norvežanka, odnosno prava norveška saami odrasla u mestu Kirkenes, koja je kao mlada medicinska sestra krenula put Amerike kako bi tamo bila guvernanta jednoj norveškoj porodici.



*Nas i saami narod povezuju i neka slova...Naime, slovo Đ se koristi u latiničnoj abecedi u srpskom, hrvatskom, crnogorskom i bošnjačkom jeziku, odnosno u gajici, (Gajica, poznata još i kao bošnjačka, srpska ili hrvatska latinica, oblik je latiničkog pisma koji se koristi u bošnjačkom, srpskom i hrvatskom jeziku. ), ali pored toga, ovo slovo, na svetu koriste samo još vjetnamski i saami jezici. 


Zatim, slovo Š. Ono se pojavljuje u izgovorima mnogih jezika sveta, ali se ovako piše samo u srpskom, hrvatskom, bošnjačkom, crnogorskom, slovenačkom, češkom,slovačkom,litvanskom, letonskom, estonskom i saami jeziku. Znamo svi da i u engleskom jeziku postoji  u izgovoru ovo slovo, ali se ono, priznaćete, malo konfuzno pojavljuje u više oblika ...na primer cash - gotovina (ovde se sh izgovara kao š), zatim reč action-akcija, gde se ti izgovara kao š, pa zatim u reči sugar- šećer, gde se s izgovara kao š...o nemačkom jeziku i glasu š, koji nema svoje slovo, i da ne govorim...čoveče, glava da te zaboli...Ne volim ove one spelling one meaning  varijante. U saami jeziku ovo slovo se isto piše i izgovara kao i kod nas. 

 Na primer: Muoi adelijn hiäppušijd kandáid - Dali smo konje momcima. Uopšte, saami, finski i naš jezik imaju i tu zajedničku crtu, jedno slovo jedan glas..ili one letter one sound.

Slovo Č - Ovo slovo se koristi u srpskom, hrvatskom, bošnjačkom, češkom, slovenačkom, slovačkom, litvanskom, letonskom i saami jeziku. 
Kyesih čokkájeh avdost. - Gosti su sedeli u kolima.



Inari saami  - säämegiella
A a (Â â), B b, C c, Č č, D d, Đ đ , E e, F f, G g, H h, I i, J j,

K k, L l, M m, N n, O o, P p, [Q q], R r, S s, Š š, T t, U u, V v,

[W w], [X x], Y y, Z z, Ž ž, [Å å], Ä ä (Á á), [Ö ö],

*Ako se sećate XVII Zimskih olimpijskih igara u Norveškoj u mestu Lillehammer iz 1994. godine, koje su inače po atmosferi proglašene za najbolje Zimske olimpijske igre u istoriji, možda vam je ostao utisak za zvaničnog otvaranja, kada je mladi saami  Nils Aslak Valkeapää stojeći na skijama, na poznatom joik saami stilu pevanja, izveo jednu numeru, dok su iza njega izlazile sanke sa ljudima svih saami grupa, koje su vukli irvasi.  Ako niste znali, skije su ovde bile simbol, jer su ih izumeli saami. Video na linku https://www.youtube.com/watch?v=j2CymrMXCO8


 A sada  slede pesme na saami jeziku u joik stilu, koje mnogo volim...